Beograd – grad zaboravljenih (Foto-galerija)

Ljudska duša sedela je na rubu sistema. Pod pogrbljenim četinarom u ulici bez imena, očiju uperenih u prazninu i nebitnost novinskih stranica, listala je svoj život lagano, bezizlazno.

Sa gnevom, a opet nemoćno, terala je poglede od sebe.

Glomaznim bulevarima stropoštala se silna betončina. Po iskopinama velelepne budućnosti gacaju neki ljudi sasvim niotkuda. Gledaju pred sebe, a opet se sapliću. Daljina donosi zvuke trome škripe sa jednog od mnogobrojnih gradilišta. Pronalazim put kroz žicom ograđene ulice. Tražim tramvaj, autobus, bilo šta za odavde.

Dobar dan, kako da stignem na Banovo brdo? Vozač autobusa samouvereno usmerava na 3A. Ulazim u 3A. Pogrešan autobus. Nemojte se nervirati, mladi ste, čuvajte zdravlje – odgovara dobroćudni čikica koji se zadesio na putu kroz raskopano.

Razglednice. Promičući pejzaži zgrada zatvorenih prozora, ljudi bez lica, nepročitanih poruka ostavljenih po zidovima. Tragovi onih koji su tuda prošli i ostavili za sobom svoju senku.

Buku saobraćaja razbija tiha misao jedne starice. Golubovi su se okupili oko praznih klupa i ljuljaške su napuštene. Ljudi promiču ne obazirući se na lišće raznih boja svuda po putu. Pričaju o poslu, o novcu, o poslu, o novcu, o bolestima. Skupo je, mnogo je skupo. Treperi netrpeljivost u tim glasovima bez povoda, i kao da nije nedelja, dan za odmor.

U komšiluku napuštena škola. Iz nje izlaze ljudi stidljivog osmeha – tu živimo već 20 godina. Kroz razigranost sunčevog zraka i bujne krošnje javora protrča pacovčina.

Izvolite, kako mogu pomoći? Ne znam gde je stanica za 26, ranije su bile ovde dve stanice, i mapa pokazuje, ali sad više nema ničega. Pogled prelazi preko celog trga popločanog u sivo. Budućnost je stigla.

Izvinite, a gde je ovde broj 3? Treba mi treći sprat. Nema ga. Izađite iz lifta na drugom i nastavite peške.