Budimpešta u crveno-belim trakama: Studenti i građani u odbrani institucija

Mađarska vlast je na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom pre četiri godine započela aktivnu borbu protiv gotovo svih obrazovnih ustanova, institucija kulture, nezavisnih medija, civilnih organizacija. Orbanova vlast se zalaže za “hrišćanske i nacionalne vrednosti i vernost domovini”. Kao jednog od najvećih neprijatelja targetira Đerđa Šoroša, milijardera mađarskog porekla koji živi u Americi.

Šoroš već dugi niz godina pruža pomoć pojedinim državama, pa tako i putem svojih fondova u Mađarskoj, kao i liberalnim i demokratski orijentisanim organizacijama koje se bave ljudskim pravima, a bio je i glavni finansijer čuvenog Centralnoevropskog univerziteta čije je funkcionisanje nedavno onemogućila vlada Mađarske.

Prema rečima sagovornika Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra (VOICE) iz Mađarske, u poslednjih 10 godina Orbanova vlast je postepeno preuzimala direktnu ili indirektnu kontrolu nad većinom medija u državi, uspostavljena je politička kontrola nad mađarskim javnim televizijskim i radio stanicama i državnom novinskom agencijom. Vlast želi pozorište koje neguje nacionalne vrednosti i odanost državi i državnim interesima, a poslednji skandal je oduzimanje autonomije Univerzitetu za pozorišnu i filmsku umetnost (SZFE) u Budimpešti. Mađarski studenti koji su govorili za VOICE, a koji su poslednjih mesec dana dobili ogromnu podršku građana, mnogih međunarodnih organizacija i poznatih filmskih ličnosti, navode da je sada od najveće pomoći da svi aktivno učestvuju u akcijama, da se ne boje izaći na ulicu, kao i da „više nije dovoljno samo napisati na dlan ’FreeSZFE’”.

Od početka septembra više stotina studenata je okupiralo zgradu Univerziteta, a u međuvremenu, raste međunarodna podrška njihovom protestu. Podršku su dali, između ostalih, glumica Kejt Blanšet (Cate Blanchett), Helen Miren (Helen Mirren), kao i pisac Salman Rušdi (Salman Rushdie), Eva Grin (Eva Green) i mnogi drugi. Crveno belim trakama obavijeni su univerziteti, institucije, spomenici, svuda po Budimpešti i u više gradova Mađarske, što je jedan od znakova solidarnosti sa studentima SZFE.

Studenti SZFE: Više nije reč samo o nama

Studentkinja Univerziteta za pozorišnu i filmsku umetnost (SZFE) u Budimpešti Viktorija Luca (Luca Viktória) rekla je za VOICE da su dešavanja u Mađarskoj započeta pre više godina i da je njihova generacija urasla u sve to, a da su dešavanja na ovom Univerzitetu samo jedan od segmenata u dugačkom lancu problema.

„Ljudi koji su blizu vlasti smatraju da nam je autonomija netaknuta. Jednostavno rečeno, mislimo da suštinski ne spadamo u njihove okvire ideologije. Na ovom Univerzitetu je teklo i do sada još (koliko može) teče obrazovanje koje se osnovno bavi samoizražavanjem, razumevanjem i prihvatanjem sveta oko nas, slobodnim razmišljanjem, i razmišljanjem uopšte. Svi smo bili i sada smo svesni da univerzitet ima svoje greške, poteškoće sa kojima je potrebno da se neko bavi, da se razmišlja o njima i da se urade i neke promene. Ali su sad nestale i dobre stvari. Univerzitet je prestao da radi po starom modelu, mnogo profesora i razrednih starešina je dalo otkaz. Mislim da sada idemo ka tome da treba da se uklopimo u neke mere, da se prilagodimo nekim pravilima, vrednostima, i ako neko drugačije misli, može da bude slabije ocenjen ili totalno izolovan, to jest, totalno onemogućen”, smatra Luca.

Takođe, prema mišljenju studentkinje ovog mađarskog Univerziteta Dore Galoši (Gálosi Dóra), „reforme” vlade su započele 2010. godine kada su Fides i Hrišćansko demokratska narodna partija (Fidesz-KDNP) došle na vlast, od tada traju tenzije.

„Jako je rastužujuće da u Evropi još postoji univerzitet koji je lišen svoje autonomije, bez obzira šta je tome razlog”, kaže Galoši.

Luca kaže da je veliki broj građana i svetski poznatih ličnosti iz sveta kulture, među kojima su mnogi glumci i reditelji izrazili solidarnost i podržali studente Univerziteta.

„Ovo nam jako mnogo znači, daje nam snagu i nadu za nastavak. Ogroman rad je iza svega ovog, ogroman broj studenata i profesora mesecima se bavi sudbinom Univerziteta, a od septembra svi mogu svakodnevno da znaju i prate dešavanja u vezi SZFE. Pažnja i solidarnost su nam omogućili da organizujemo akcije širom države i to je ogromna stvar. Više nije reč samo o nama, nego o visokom obrazovanju uopšte, o svima kojima je važna sloboda i demokratija. Sad je od najveće pomoći da svi aktivno učestvujemo u tome, da se ne bojimo više izaći na ulicu ili voditi proteste. Više nije dovoljno samo napisati na dlan ’FreeSZFE’”, objašnjava Luca.

Ogroman broj građana ih podržava i to im mnogo znači, daje im snagu, kaže Galoši i dodaje da oni svakodnevno dođu do zgrade SZFE i „podržavaju nas lepim rečima, stvarima, materijalno, pa i hranom”. “Bez njih ovo ne bi bilo to, bez njih ne bismo mogli sve ovo uraditi”, dodaje.

Kao dugoročne posledice, Luca navodi da je sada u toku neka vrsta drastičnog sužavanja pogleda što vodi u jednoumlje.

„Ja kroz svet oko sebe filtriram informacije, volim da upoznam razne strane stvari oko sebe. Ako toga nema, moguće je samo misliti jedno i činiti jedno. Onda ću ja imati jednoličan, jednobojan svet i možda ću izgubiti volju za razmišljanjem, jer neću imati o čemu da mislim. Naravno, ovo zvuči kockasto, ali u suštini, njima je bitno da ne razmišljamo jer je to opasno, jer može da bude kritično, i da slabi sistem”, smatra Luca.

Ona ocenjuje da problem predstavlja što imaju stav, te to što njihov rektor nije izabran od strane vlade, već demokratskim putem – zbog čega se za manje od pola godine njihov svet preokrenuo.

„Cilj da se borimo za autonomiju svog Univerziteta izrastao je u mnogo veći cilj. Sa onima koji su solidarni sa nama i koji su se pridružili nama, ovo je postala borba za demokratiju, za slobodu medija i autonomiju Univerziteta uopšte”, kaže Luca.

Nada se promenama na Univeritetu i poručuje da će studenti nastaviti da vrše pritisak u tom pravcu.

Evropska unija nepripremljena

Novinar Telex-a Tamaš Fabian (Fábián Tamás) rekao je za VOICE da su se događaji u Mađarskoj ubrzali nakon 2016. godine kada je došlo do velikih transformacija: osnovana je provladina medijska fondacija KESMA, sa portfoliom od gotovo 400 proizvoda za štampu.

„Vlada je takođe pod svoj uticaj stavila i istraživačku mrežu Mađarske akademije nauka, a država je istovremeno započela i preusmeravanje državnih univerziteta u privatne fondacije. Primarni naglasak stavljen je na transformaciju kulturnog života u celosti, a ova transformacija je posebno postala spektakularna i dramatična na polju finansiranja pozorišta i filma”, kaže Fabian.

Prema njegovim rečima, promena modela SZFE je deo “kulturne borbe” koju je premijer objavio pre nekoliko godina u mestu Tušvanjoš (Tusványos).

„Uzalud, premijer i dalje smatra da se u kulturi još uvek drži liberalna hegemonija na koju on gleda kao na potencijalni izvor opasnosti, u političkom smislu. S druge strane, on bi voleo kad bi i u svetu umetnosti konzervativni sistem vrednosti bio dominantan”, smatra Fabian.

On ocenjuje da će sve veći politički pritisak na ove oblasti srednjeročno stvoriti od vlade nezavisnu alternativu, a dugoročno može pojačati sektor civilnog društva.

„Smatram da bi bilo od velike važnosti da država garantuje autonomiju u ovim oblastima. Međutim, Fides se u EU stalno poziva na princip supsidijarnosti, dok se u Mađarskoj o svim važnim oblastima odlučuje centralno, a ne na lokalnom nivou”, navodi Fabian.

Unutar EU do ovog slučaja nije bilo ovakvih žestokih napada na institucije koja zapravo funkcionišu na demokratskim principima, kaže on i dodaje da institucionalni sistem Unije nije pripremljen na takve situacije.

„Rešenje nije očigledno jer teku političke rasprave oko toga da li i u kojoj meri može EU da se meša u unutrašnja pitanja država članica. Rasprava je i o tome da li se isplata sredstava za pojedine članice EU mogu povezati sa kriterijumima i zakonima dotične države. Za sada izgleda nije moguće dati umirujući odgovor za sve aktere u ovoj situaciji”, kaže Fabian.

Ustrojavanje kulture po meri vlasti

Premijer Mađarske Viktor Orban je imao i jedan četvorogodišnji mandat, između 1998. i 2002. godine, ali je bio izrazito uzdržan u odnosu na ono što je demonstrirao proteklih deset godina, kaže sociolog Mark Kekeši iz Segedina i dodaje da je u to vreme takođe bilo znakova da traži i definiše stalne elemente kao neprijatelje svoje politike.

”’Sve treba da se promeni, ništa ne može da ostane kako je bilo’, rekao je tada Orban u izbornoj noći, u proleće 2010. godine, a ta izjava je za mnoge od nas bila zastrašujuća. Od tada neprestano doživljavamo da je ono što je juče bilo nezamislivo – u smislu podrivanja vladavine zakona, slobode medija – danas stvarnost. A podrazumeva se, što je danas nezamislivo, sutra će postati stvarnost”, ocenio je Kekeši.

Orban i danas tvrdi da on vlada u medijskom “protiv-vetru” i ovo je njegova dugogodišnja frustracija, jer Fides do nedavno nije imao ni intelektualnu, ni ozbiljnu podršku medija, kaže Kekeši i dodaje da je glavnu struju mađarskih medija, od kasnih 1980-ih do 2010. godine, karakterisao fundamentalno prozapadni, liberalni pristup, delimično su dominirale tehnokrate kasnog Kadarovog režima, zapadnjačka intelektualna elita koja se okrenula od Moskve.

„Orbanu je ovo uvek smetalo. Želeo je svoje medije koje bi mogao da koristi postepeno nakon 2010. godine. Suprotno tržišnoj logici, ovo uključuje jačanje i finansiranje neprofitabilnih medija koji imaju vrlo malu čitanost, gledanost, slušanost, ali su lojalni vladinim oglasima. Na ovim, vladi lojalnim veb lokacijama jedva možete da vidite tržišne reklame”, navodi Kekeši.

Dodao je da je važan korak na polju obrazovanja bilo imenovanje Rože Hofman (Hoffmann Rózsa) 2010-2014, za državnu sekretarku koja je umesto dotadašnje evidence based pedagogije proglasila pedagogiju orijentisanu na hrišćanskoj demokratiji, uvodeći u mađarski obrazovni sistem principe kojih se zapadna Evropa želi osloboditi još od 1970-ih godina.

„To jest, versko obrazovanje sa jakim naglaskom patriotizma, isticanjem tradicionalnih polnih uloga i porodičnih vrednosti. To u ranijem periodu nije bio slučaj zbog državne socijalističke diktature. Vlada je uz pomoć Ministarstva obrazovanja upravo to pokušala da nadoknadi. Međutim, na univerzitetima je i dalje preovladavala zapadna doktrina, uključujući i obuku nastavnika”, objašnjava Kekeši.

Orbanu potreban izmišljen neprijatelj

Kao prvi spektakularni potez vlade u duhu nove reforme, navodi onemogućavanje rada Centralnoevropskog univerziteta (CEU) u Budimpešti, a od 2018. godine zakonodavnim putem uvedene su iste reforme u još 10 državnih univerziteta, uključujući i Univerzitet Corvinus u Budimpešti, koji je preuzeo ulogu Centralnoevropskog univerziteta.

„Ovaj proces je dostigao i Univerzitet za pozorišnu i fimsku umetnost (SZFE). Već jednom ranije, bio je sličan pokušaj da se potkopa autonomija Univerziteta u Debrecenu. Reč je o slučaju Vladimira Putina, koga su imenovali za Počasnog građanina univerziteta, i imenovanje Lajoša Močaija (Mocsai Lajos), rukometnog trenera, za počasnog doktora, uprkos protestima profesora univerziteta. Ovaj slučaj je imao samo skroman medijski publicitet, a na kraju nije naišao na ozbiljan otpor”, kaže Kekeši.

Kako navodi, u širokom krugu je prihvaćena teza da osnovni zadatak umetnosti treba da bude, između ostalog, i kritika postojeće vlade, ali Orban ovo očigledno ne voli, on voli “podržavajuću umetnost”.

„Interesantno je da ovaj pristup umetnosti znatno podseća na shvatanje umetnosti za vreme kadarizma. Propagandisti sadašnje vlade već neko vreme govore o izvesnim liberalnim gnezdima koja su neprijateljski nastrojena prema vladi, a finansiraju se od para mađarskih poreskih obveznika. Orbanova vlada je 2014. godine počela da oblikuje sve velike ustanove kulture, umetnosti i nauke na svoju sliku. Ovaj fenomen se uklapa u Orbanovu stalnu viziju neprijatelja: da bi ostao na vlasti, uvek je potreban uglavnom izmišljen neprijatelj protiv koga može da se bori i koga naravno uvek i pobedi”, objašnjava Kekeši.

Dodaje da je u slučaju SZFE, međutim, naišao na neočekivani otpor i ozbiljnu međunarodnu solidarnost sa pobunjenim studentima i profesorima.

„I SZFE je bio među 10 izabranih univerziteta koji su predviđeni za promenu strukture. Suština modela je (koji u zapadnoj Evropi i SAD već dosta davno funkcioniše), da će osnivač postati jedan državno osnovan fond sa kompetentnim i nezavisnim članovima u Upravnom savetu. Prividno će ući jedan novi sloj, između vlasnika (vlada) i univerziteta. Sloj koji je na prvi pogled nezavisan (što nije), neprofitno udruženje koje će da obezbedi i nadgleda efektivan, ekonomičan i kvalitetan rad”, smatra Kekeši.

Prema njegovim rečima, model u Mađarskoj je interesantan jer u Upravni savet isključivo ulaze članovi lojalni vladi. Praktično, u suprotnosti od osnovne ideje, da se ove ustanove udalje od direktnog uticaja države i vlade, ova forma rezultira da univerziteti ne mogu da izaberu vodeće kadrove, značaj senata u tradicionalnom smislu se gubi, a novoformirane fondacije, koje su pretrpane isključivo Orbanu i vladi lojalnim ljudima, donose sve ozbiljne odluke.

Šoroš – državni neprijatelj broj 1

Kekeši ocenjuje da se ovakvom politikom očekuje dalja emigracija stanovništva, koja je do sada dostigla više od pola miliona i da se sve više širi pogrešno mišljenje da svaki naš problem dolazi iz spoljašnjosti (to potvrđuje i Orban koji je više puta spominjao da je korona virus unešen spolja, zato je potrebno zatvaranje granica, itd.), a da se izolacijom, u fizičkom, mentalnom i političkom smislu, problemi mogu lečiti.

„Mnogo njih veruje da bi Mađarska, opkoljena zidom, mogla da bude zemaljski raj. Đerđ Šoroš (Soros György), rođen u Mađarskoj, sada američki poslovni čovek, milijarder – koji je inače krajem 80-tih pomagao ozbiljnim novcima Orbanu i celoj vrhovnoj komandi Fidesa u njihovoj protivsovjetskoj borbi – je idealna slika neprijatelja u očima mnogih Mađara: Jevrej, Amerikanac, vrlo bogat, iako je rođen u Mađarskoj. Sa ovim Orbanovi svesno manipulišu od 2015. godine. Šoroš je postao glavni neprijatelj, a vladina najbitnija misija je borba protiv Šoroša. Šoroš je stvarno podržavao sa manjim sumama neke domaće medije, ali oni nisu živeli i opstajali od tog novca. Može se reći da se Šorošev pečat može staviti na sve što se Orbanu ne sviđa, mogu tako stigmatizovati organizacije, medije, razne grupe ljudi”, objašnjava Kekeši.

Dodaje da je CEU (Centralnoevropski univerzitet) osnovao Šoroš Đerđ, kao glavni finansijer, a za dve i po decenije ova ustanova je postala jedna od vodećih ustanova za visoko školovanje, izrazito imajući u vidu cilj da u Srednjoj i Istočnoj Evropi pomaže obrazovanje u postkomunističkom prelazu.

„Više stotina političara, državnih i opštinkih funkcionera iz bivše Jugoslavije, bivše Sovjetske Unije, Turske, Gruzije, sa Baltika, ili sa Balkana je dobilo diplome ovde. Duhovnost CEU – sloboda, transparentnost, globalno tržište, jednakost, inkluzivnost – iz razumljivih razloga nije kompatibilna sa pogledima zatvorenom, protekcionističkom vladom Mađarske”, kaže Kekeši.

Kekeši smatra da unutrašnja logika Evropskog parlamenta diktira da se iz Brisela ne mešaju toliko u unutrašnju politiku Mađarske ili Poljske, odnosno da barem Orbanov kabinet želi to tako prikazati.

„U Briselu se boje da bi jedan agresivniji postupak dalje mogao da pojača anti-unijske glasove širom Evrope”, ocenjuje Kekeši.

Istraživanje: Oko 500 privatnih medija u službi vlasti

Prema pisanju mađarskih medija, u 2019. godini oko 500 privatnih medija je deo Centralnoevropske fondacije za štampu i medije (KESMA) koja je povezana s Orbanovom vladom.

U istraživanju Fridom haus-a (Freedom House) iz Vašingtona u Mađarskoj iste godine, navodi se da je ta zemlja u pogledu slobode medija dobila 3,25 poena od mogućih sedam poena.

„Od 2010. vladajuća koalicija je u potpunosti promenila medijski pejzaž zakonskim promenama, akvizicijama medija i političkim pritiskom“, navodi se u izveštaju Fridom hausa i takođe citira izveštaj Saveta Evrope u kojem je zaključeno da vlada „ima de facto kontrolu nad većinom medija u državi“.

izvor: Natalija Jakovljević (VOICE)

Protest, naslovna fotografija: Veronika Szappanos

Prevod: Hermina Greguš Erdelji