Iako epidemija korona virusa na svakog ima negativan efekat, postaje sve jasnije, da su žene u celini znatno teže pogođene oštrim merama koje su uvedene zbog epidemije, nego muškarci. Takođe je mnogo više žena koje su izgubile posao (nehotično ili dobrovoljno), i zbog uvođenja policijskog časa, ne samo da je briga o deci, već i o članovima porodice starijim od 65 godina u velikoj meri pala njima na pleća. Nažalost, i broj slučajeva nasilja nad ženama se takođe povećao širom sveta.

Škole i vrtići su zatvoreni 15. marta. Postojale su firme u kojima su majke poslate na prinudni odmor, i na ruke su dobijale samo 60 odsto plate, a kao rezultat je verovatno postojao i osećaj izrabljivanosti. Zaposleni su možda i zato bili poslati na prinudni odmor, jer privremeno nije bilo potrebe za njihovim uslugama. Mnogi su i živeli u strahu da će kao rezultat epidemije izgubiti posao. Kako je sve ovo uticalo na žene, na porodične odnose? Prema rečima dr Karoline Lendak – Kabok, docentkinje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za užu naučnu oblast Socijalni rad i socijalna politika, istraživanja jasno pokazuju, da su za vreme krize izazvane COVID – 19 virusom, najveći teret nosile žene.

-Istovremeno sa epidemiološkim merama, započet je niz istraživanja u vezi sa novoosnovanim sistemima i promenama vezanim za epidemiju. U Srbiji, uz podršku Fondacije Friedrich Ebert na osnovu istraživanja SeCons-a (Razvojne inicijativne grupe), posao je do sredine aprila izgubilo 200.000 ljudi, od toga skoro polovina, 46,2 procenta zbog toga, jer je poslodavac obustavio rad firme. Novu ponudu od poslodavca nije dobilo 20,5 odsto ljudi. Ovi brojevi su veoma zastrašujući, a u medijima se o tome slabo govori. Što se tiče rodnih razlika, žene su bez posla ostale pre u manjim opštinama, odnosno selima, dok je gubitak posla muškarcima više pretio u gradovima. Ova razlika između žena i muškaraca proizilazi iz rodne segregacije zanimanja, u pogledu zadržavanja i gubitka zaposlenja. Tokom krize COVID – 19, najveći teret, ali i najveći rizik, snosile su žene: 86 odsto radnika koji su radili na „prvoj liniji zaraze“ su takođe bile žene, s obzirom da su većina zdravstvenih radnika žene, a žene su pretežno zaposlene i u komercijalnom sektoru.

Epidemija je dovela do povećanja broja zadataka koji se tiču nege

Dr Karolina Lendak Kabok (foto: Andrea Palašti)

Tokom epidemije, posebno dok su stariji bili zatvoreni, da li su žene ili muškarci provodili više vremena u nezi drugih? (kupovina, kuvanje, raznorazni praktično zadaci, briga o bolesnima)?

-Prema rezultatima jednog drugog istraživanja (Univerziteta u Novom Sadu, sprovela ga je mala grupa članova fakulteta koji rade na Katedri za sociologiju), zatvaranje škola i vrtića zbog epidemije korona virusa znači povećane odgovornosti u pogledu nege, naročito u porodicama u kojima ima male dece. 12,3 odsto ispitanika koji podižu malu decu je izjavilo, da su oba roditelja zajednički, ravnopravno preuzela odgovornost za brigu o deci, dok je 12,5 odsto njih reklo da je veći deo odgovornosti preuzeo jedan roditelj. Rodne razlike su pokazale i to, da se muškarci mnogo manje izjašnjavaju o tome, da su sami negovali dete (3,6 odsto), nego žene (15,4 odsto). Ispitanici zaposleni u javnom sektoru, bez obzira na pol, izjavili su da su se samo brinuli o deci (20  procenata), dok je to kod zaposlenih u privatnom sektoru manji procenat (12 odsto).

Većina ispitanika (preko 60 procenata), nekog je negovala za vreme restrikcionih mera, vanrednog stanja. Najveći deo njih (32,7 odsto) starije i bolesne u porodici, 8,3 odsto starije i bolesne susede, 7,9 obe pomenute grupe (starije i bolesne rođake ili u svojoj okolini), dok se 8,8 procenata bavilo i drugim ljudima. Briga o starijim osobama i bolesnicima je ravnomerno raspoređena između muškaraca i žena. Ispitanici koji žive na selu u mnogo većem broju (16,2 odsto) paze na svoje susede nego oni u gradu (7,6 odsto).

Školovanje kod kuće je bilo najteže za one koji su brinuli o školskoj deci mlađoj od 14 godina. Roditelji su najviše pomogli svojoj deci da prate zadatke i rokove, održavaju kontakt sa nastavnikom ili učiteljem i završavaju domaće zadatke. Da li su žene ili muškarci više učili sa decom i održavali kontakt sa prosvetnim radnikom?

-Pozivajući se na prethodno istraživanje, većina ispitanika se nije složila sa izjavom da je u vanrednim situacijama teško pomiriti privatni i profesionalni život (27 odsto njih se uopšte ne slaže sa tom izjavom, a 29, 4 odsto se uglavnom ne slaže sa njom). Interesantno je napomenuti da 17 odsto ispitanika nije imalo nikakvo mišljenje o ovome.

Njih 15 odsto se uglavnom složilo, 11,6 odsto se pak sasvim složilo sa izjavom da je za vreme pandemije i krize jako teško uskladiti privatni i poslovni život. Među onima koji se potpuno slažu sa ovim gledištem, ima nešto više žena (12,5 odsto), nego muškaraca (8,9 odsto). Razvedeni i oni koji imaju dvoje ili više dece mlađe od 11 godina, češće od ostalih, u potpunosti se slažu sa ovakvim stavom (21,6 odsto).

Neplaćeni rad se znatno povećao u odnosu na prošlost

Da li možemo računati na dodatne kućne poslove zbog karantina, odnosno zato što je svaki član porodice provodio više vremena kod kuće? Ko je to obavljao, čiji se teret povećao?

-Prema jednom istraživanju obavljenom u Mađarskoj i mađarskom delu Transilvanije, „svakodnevni život je postao beskrajni radni proces“ – tako su majke doživljavale epidemiju korona virusa. Istraživači su ispitivali majke sa malom decom koje su dospele u home office (kućnu kancelariju, prim.prev.), a čiji su partneri radili u sličnim okolnostima, a rezultati su pokazali da su majke, sa jednim ili dva izuzetka, automatski postale odgovorne za obavljanje i upravljanje svim neplaćenim reproduktivnim poslovima. Ovaj neplaćeni rad se znatno povećao u odnosu na prošlost: pored kućnih poslova, dnevne brige i školovanja dece, koje se srušilo na pleća porodice, posebno žena. Refamilizacija se intenzivirala i umnožila zadatke žena u porodici. Porodični život je postavio mnoge zadatke pred žene, pripremanje više obroka dnevno, spremanje i čišćenje, „intenzivno“ bavljenje decom su takođe postali dominantna, frustrirajuća aktivnost. Dečji školski zadaci morali su biti završeni ili barem nadgledani, a odgovornost za ovo u mađarskom istraživanju i među Mađarima u Transilvaniji takođe su snosile majke. Posao kojim majke zarađuju je gurnut u drugi plan, „izvan radnog vremena“, pa su u zoru ili noću i vikendom pokušavale da nadoknade zaostatke u svom plaćenom poslu, kada nisu morale aktivno da se bave članovima porodice. Tokom intervjua, istraživači su razgovarali i sa umornim ženama koje su jedva čekale kraj školske godine i kraj karantina.

Gde su bili očevi za ovo vreme?

-Intervjuisane žene u Mađarskoj i Transilvaniji tipično su o očevima izjavljivale, da oni manje mogu biti uključeni, jer su oni ti koji više zarađuju, više moraju da rade, možda čak i važniji posao, a i onako im je posao manje fleksibilan. Tako se često moglo čuti, da na mestima gde su to stambene okolnosti dozvoljavale, očevi su se povlačili u posebnu sobu ili radnu sobu i samo su retko učestvovali u porodičnim aktivnostima, ili samo onda kada su „odradili osam sati“. Prema mađarskim i transilvanijskim istraživačima, gore navedena podela rada, fleksibilnost koja se pripisuje ženskim poslovima je dovelo do jačanja tradicionalnih rodnih uloga. Zbog razlike u platama, muški rad se ionako više vrednuje od ženskog, te pošto muškarci više zarađuju, njihov rad automatski više i vredi, što naravno gledajući apsolutnu vrednost nije slučaj. Program „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu” – pokazao je, da bi neplaćeni rad na nezi u Srbiji iznosio 21,5 posto BDP-a ili 9,2 milijarde evra.

Nije bilo dovoljno biti dobar roditelj, pored ovoga smo morali da postanemo i dobri nastavnici

Da li su epidemiološke mere u bilo kom obliku povećale razlike između dva pola? Mnoge žene su bile primorane da rade iz home office-a (kućne kancelarije, prim.prev.), kako je na njihov rad uticao dodatni posao koji im je na pleća pao zbog karantina? Kako i kada su mogle da rade svoj posao pored brige i kućnih poslova? Da li je zbog toga njihov posao mogao da dođe u opasnost?

-Rezultati Istraživanja SeCons-a pokazuju, da je u domaćinstvima poraslo opterećenje poslom i da je briga o članovima porodice takođe pala na žene (u 70 odsto domaćinstava), koje su to pretežno činile i pre krize. Na blogu Gender and society (Pol i društvo, prim.prev.) čitala sam da je u Americi 800.000 žena u avgustu i septembru ove godine napustilo posao, u poređenju sa 216.000 muškaraca. Ovo se dešava zbog toga, što deca uče od kuće, i njima treba pomoći, odnosno, za decu obdanišnog ili zabavišnog uzrasta ne mogu da obezbede nadzor, ili je to sada toliko skupo, da jedan roditelj radije napusti plaćeni posao, dok se situacija ne sredi. Naravno, pošto su žene te koje uglavnom manje zarađuju, one su te koje najčešće napuštaju posao.

Što se tiče istraživanja u Mađarskoj i Transilvaniji, koncept „intenzivnog majčinstva“ je postao još jači u slučaju zaposlenih majki. U svakodnevnom životu morate biti brižna, požrtvovana, stalno dostupna majka, pa su se žene i pored svega toga borile sa grižom savesti. Iako je ovo pristup srednje klase, utiče i na druge slojeve društva, a obrazovna politika i sama društvena očekivanja ovo i podstiču. Tokom vanrednog stanja, „intenzivno majčinstvo“ se još više pojačalo. Pritisak na roditelje tokom pandemije je bio najjači za one koji imaju malu decu: nije bilo dovoljno da budu dobri roditelji, već su morali da postanu i dobri učitelji i vaspitači, a to su uglavnom na sebe preuzimale majke. Morale su da nauče i to, kako da objasne detetu pojedine matematičke zadatke, ili da ih nauče umetnosti ispisivanja prvih slova ili produktivnim razvojnim aktivnostima za decu predškolskog uzrasta. Učenici viših razreda osnovnih ili srednjih škola uglavnom su sami radili zadatke. Njih je pre trebalo nadgledati, nego ih nečemu naučiti. Mislim da je ovo bilo tipično i za naš region, samo se o tome manje govorilo.

Žaklina Vigi Žoldoš (Slobodna reč)

Majčinstvo, naslovna fotografija: Reuters (Michaela Rehle)

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo