Da, gotovo je.
Postoji onaj poznat i često citiran primer, da kada stavimo žabu u lonac sa vrelom vodom, ona odmah iskoči iz nje, jer oseća vrelinu. Ali ako je stavimo u hladnu vodu, koju potom postepeno zagrevamo, onda žaba ostaje unutra, jer se njena temperatura tela prilagođavanja spoljnoj temperaturi. Dakle, zapravo dozvoljava da bude skuvana.
Pa, tako smo i mi prošli. I sa nama se tačno to dogodilo.
Već videvši rezultate parlamentarnih izbora u junu, s pravom se moglo postaviti pitanje: a gde je opozicija? Jer u parlamentu je nema. Samo napredne, socijalističke i manjinske liste (uključujući i SVM), tj. oni koji su i do sada bili deo vlasti. Osim njih je samo još jedan jedini politički blok uspeo da pređe parlamentarni prag, SPAS (Srpski patriotski savez), na čelu sa svetski poznatim vaterpolistom, Aleksandrom Šapićem. U vezi njih je još postojala neka nada, da će barem prividno odigrati ulogu (kvazi) opozicije. Istina, ova nada je od samog početka delovala veoma bledo, jer je Šapić smesta, dan posle izbora izjavio na konferenciji za štampu, da „njega nije sramota, ako oseća da nekog treba pohvaliti, zato će to i izgovoriti: prema njegovom mišljenju, Srpska napredna stranka ide veoma dobrim putem“. Posle toga verovatno i nije previše iznenađujuće, da je Šapić ovih dana izjavio: dogovorio se sa Vučićem, dobiće ministarstvo i oni će biti deo koalicione vlasti.
I tu je kraj.
I da je neko još pre dve – tri godine rekao – napisao – predvideo, da ćemo veoma uskoro stići tu, da u parlamentu neće više biti ni opozicije, možda bi tada još bilo nekog protesta, zgražavanja, barem podizanja obrva. Ali danas već ništa od toga. Ovo nije ni prešlo naš prag stimulisa, nismo ni osvestili u sebi, da to smatramo već „normalnim“. Završeno je, godine destruktivnog, ucenjivačkog, zastrašujućeg, mrskog rada, urodile su plodom. Skuvali su nas u sopstvenom soku tako, da nismo ni primetili. Jednom neverovatnom balističkom putanjom, srpska politička topovska kugla je uspela za trideset godina da pređe iz jednopartijskog u jednopartijski sistem.
I zaista mislim, da svi oni koji su bili uključeni u oblikovanje ovog procesa imaju mnogo više razloga za sramotu, nego za ponos.
Peter Kokai (Slobodna reč)
Narodna skupština (naslovna fotografija: Đorđe Jovanović / Pixabay)
