Iako velika većina građana ima dileme u pogledu testiranja na kovid, masovna testiranja imaju za cilj da izoluju prenosioce.

U epidemiološkoj borbi sa ovim virusom prvi korak treba da bude edukacija građana, ne zato što oni ne znaju ništa o virusima već im treba objasniti razloge i naučnu pozadinu mera koje se odnose na kovid  i strategije borbe protiv njegovog širenja, objašnjava epidemiolog dr Ivana Prokić, koordinatorka Udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas.

– Važno je da znamo zašto testiramo takozvane zdrave ljude. Glavna odlika ovog virusa, a ovo je sedmi korona virus koji je otkriven a da je prešao na ljude. Po svojim karakteristikama je takav da postoje asimptomatski prenosioci, odnosno ljudi koji dobiju virus i prenose ga a nemaju sami nikakve simptome. U tom smislu zovemo ih zdravim ljudima jer oni ne misle da su bolesni, ali su definitivno asimptomatski prenosici i to je razlog zašto se testiraju. Mi hoćemo da znamo gde su ti prenosioci i hoćemo da ih izolujemo i zato se ide na masovna testiranja. U tome je poenta nošenja maski, svih preventivnih mera i strategija testiranja, koju preporučuje SZO. Ta strategija se pokazala efikasnom u Južnoj Koreji i Vijetnamu jer je apsolutno sprečila veće epidemije. Bitno je testirati što više građana, to nije samo testiranje velikog broja ljudi već testiranje redom, kako bi se izolovala grupacija prenosioca virusa. Podsetiću, virus nije živ kao bakterija, da bi se reprodukovao mora da uđe u živu ćeliju. On napada naše ćelije, svojim genomom utiče na ćeliju i multuplikuje se. Virusu je u interesu da dođe do što većeg broja ljudi. PCR test služi da se izoluje virus – objašnjava dr Ivana Prokić.

O nošenju maski, preventivnim merama i kolektivnom imunitetu dr Ivana Prokić kaže da se u početku malo znalo, a da je sada jasno da prevencija i testiranje imaju važnu ulogu u sprečavanju širenja virusa.

– Na početku pandemije, kada se nije znalo mnogo o virusu, različite zemlje su imale drugačije strategije zbog širenja virusa i ekonomskih posledica. Naravno da država treba sve to da uzme u obzir. Pokazalo se na primeru Švedske da kolektivni imunitet ne funkcioniše a on bi, ukratko, značio da se dovoljan broj ljudi, oko 70 odsto, zarazi kako bi ostali bili imuni pa bi se širenje virusa zaustavilo. Generalno, kolektivni imunitet nije dobar način da se ovaj problem reši. Mi sada imamo kod kovida da oko 15 odsto ljudi ima tešku kliničku sliku, a pet odsto umire, i to je problem. Kada je reč o prevenciji širenja, maske su se pokazale kao jako efikasna mera u širenju ovog virusa. Niko ne kaže da su potpuno pouzdane ali su definitivno korisne. Ne nosimo mi maske da zaštitimo sebe, već sve oko nas. Ako svi u prostoriji nosimo masku, mala je šansa da se ljudi zaraze. Nenošenje maske povećava šansu da se drugi zaraze. Nošenje maske je lakše i time sprečava širenje virusa. Maska je bitna mera u kombinaciji sa pranjem ruku i distancom među građanima. I napolju treba nositi masku ako nije moguće obezbediti distancu. Sitne i krupne čestice iz usta i nosa maska može da zadrži – navodi dr Prokić.

Prema njenim rečima, za decu i mlade dokazano je da manje obolevaju, a simptomi nisu teški.

– U merama koje država sprovodi, korisno je da deca idu na nastavu. Ukoliko se pojavi žarište, potrebna je izolacija. Deca mogu biti često asimptomatski prenosioci i zato se savetuje distanca i smanjenje kontakata. Ako je širenje zaraze masovno, kao što je sada situacija, sportom se ne treba baviti ni u zatvorenom ni na otvorenom prostoru. U tom okruženju, gde je intenzivnije disanje, izraženije je širenje virusa pa bi grupni sportovi trebalo da se svedu na najmanju meru – objašnjava Ivana Prokić.

Na pitanje da li su stekli uslovi za vanrednu situaciju dr Prokić kaže da jesu, s obzirom na povećan broj zaraženih.

– Postoji zakon koji se bavi zaraznim bolestima, tako da on propisuje kada ima uslova za vanrednu situaciju u slučaju pandemije. Vanredna situacija podrazumeva sprečavanje pandemije, podrazumeva formiranje Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, uključivanje Batuta, a svi oni sugerišu ministru zdravlja šta treba preduzeti. On onda može sa kriznim štabom i političarima da dogovori sprovođenje mera. Odluke moraju biti zasnovane na medicinskom stručnom mišljenju. Ističemo, zakon postoji, ali se ignoriše, a formiran je i Krizni štab koji nije legalan u smislu da donosi takve odluke jer su to većinom političari. Naša poenta je da očigledna nemogućnost Kriznog štaba da sprovede mere ne potiče iz toga što nema pravnih osnova već zato što se one ignorišu i jer ne postoji poverenje – navodi dr Prokić.

Ona kaže da je proletos bila složenija situacija jer se nije znalo šta se dešava, ceo svet je bio zatečen, šta uraditi i koja je najbolja strategija.

– Sada je drugačije. Jako je bitno da se shvati odnos brojeva sada kada se vrši veći broj testiranja. Odnos pozitivih pacijenata i testiranih je jako bitan. U početku se malo testiralo pa smo imali i manji broj zaraženih. Sada se više testira. Imate i po 12.000 testiranih u danu. To su uglavnom brzi serološki testovi koji nemaju dijgnostičku moć i ne bi trebalo da se broje sa PCR tetsovima. Ako kao sada broj pozitivnih izdvajate samo na osnovu PCR testova, a broj testiranih računate na osnovu zbira seroloških i PCR testova, onda imate velike cifre. Ako bismo to oduzeli, onda bi brojka bila manja. U našim laboratorijama inače može samo mali broj testova da se radi. Čak i članovi Kriznog štaba su priznali da ne znaju kako se taj broj računa. Mislim da je potpuna proporcija promašena i svaka analiza koja se radi sa ovim brojevima je promašena. U Holandiji, gde živim, se testira preko 200.000 građana na nedeljnom nivou, i zbog tog velikog testiranja je i veći broj pozitivnih. To su uglavnom asimptomatski slučajevi, koji su locirani. Vi u Holandiji nemate prepunjenost zdravstvenog sistema, već svi bolesnici mogu da budu zbrinuti kako treba – zaključuje dr Ivana Prokić.

Izvor: M.P. (Danas)

 Dr Ivana Prokić, naslovna fotografija: Medija centar Beograd