U nedelji još jednog vrhunca infekcije korona virusom, završeno je glasanje na izborima u SAD i stavilo svoj pečat na rezultat. Tek tokom vikenda se ispostavilo, da dosadašnji predsednik Donald Tramp neće biti ponovo izabran. Tada je u velikim gradovima širom SAD-a izbila spontana proslava, a veći deo sveta je odahnuo na vest o pobedi Džoa Bajdena.

Kao političar početnik i milijarder heroj skandala, Tramp je neočekivano pobedio 2016. godine, ali je svojom unutrašnjom politikom, prepunom mržnje i neskladnom međunarodnom politikom, a posebno namernim ignorisanjem uticaja pandemije, sam sebi pripremio ovogodišnji poraz. Njegov diletantizam bio je jasan već tokom prve kampanje, ali je svojim neustrašivim – ali i sebičnim – govorima, uzbudio mase, a ceo svet zapanjio.

Ovom zaprepašćenju je sada možda kraj. Zbog više od dve stotine godina starog saveznog državnog sistema i osobenosti predsedničkog izbornog sistema, konačne zvanične rezultate možemo čekati nedeljama, ali se na osnovu statistike, pobednik može sa sigurnošću predvideti. Uprkos tome, dosadašnji predsednik i njegova stranka su podneli na desetine tužbi, zbog sumnje da su navodno prevareni, mada za to nisu pruženi nikakvi materijalni dokazi. Istovremeno, ministar pravde, koji je do sada u svemu služio Trampa, u cirkularnom pismu je uputio savezne tužioce, da svuda „istraže izborne anomalije“. (Za sada je jedina posledica ovog to, da je nadležni šef ministarstva smesta podneo ostavku.)

Trampov stav prema porazu nije iznenađujući: mesecima unapred je počeo da priprema svoje sledbenike da bi on „mogao da izgubi samo onda ako druga strana bude varala.“ Njegovo najefikasnije oružje su krajnje desničarski mediji koji šire teorije zavere, kao i društvene mreže koje taj uticaj pojačavaju. Iz tog razloga je veoma teško saopštiti realne činjenice, jer lakoverni ljudi veruju da iza svake istinite vesti postoji neka vrsta „pozadinske moći“. I ako im još i njihov fanatično podržani vođa to sugeriše, onda se ovim zatvara put razumevanja.

Džo Bajden

Tramp je na isti način pokušao da osujeti svog demokratskog izazivača kojim je pobedio Hilari Klinton (uprkos tome, što je dobio skoro tri miliona glasova manje od kandidatkinje za predsednicu): neutemeljenim optužbama i prljavom igrom. Samo što je ovo mnogo teže išlo protiv katoličkog vernika Bajdena, jer je tokom svoje duge političke karijere postao poznat kao neko ko traži kompromise, nalazi zajednički jezik sa različitim društvenim slojevima, neguje posebno dobar odnos sa pripadnicima propadajuće radničke klase, i ima izvanrednu empatiju – između ostalog i zbog sopstvenih porodičnih tragedija.

Bajden je do svoje dvadesete godine mucao (u njegovom govoru su još i danas prisutni tragovi ovoga). Kao tridesetogodišnjak je prvi put izabran za senatora (nakon što mu nisu davali šansu za pobedu), ali pre stupanja na dužnost, njegova supruga i ćerkica su poginule u saobraćajnoj nesreći, dok su se dva sinčića izvukla sa prelomima lobanje i kostiju. Bajdena je nesreća toliko potresla, da nije ni hteo da uđe u zakonodavstvo. Ali ga je tadašnji lider demokrata ipak nagovorio, uz uslov da će svakodnevno putovati iz Vilmingtona u Vašington (dvočasovna vožnja vozom), kako bi negovao i podizao svoje sinove. Druga tragedija ga je sustigla u vidu smrti njegovog starijeg sina, državnog tužioca iz Delavera, Boa Bajdena, 2015. godine, kada je već bio potpredsednik. Tada je odlučio da se ni uprkos uspešnom predsednikovanju Obame ne kandiduje na izborima 2016. godine, a tek Trampovo frustrirajuće politizovanje ga je navelo da se uključi u kampanju u dobu od 77 godina.

Kamala Haris

U ovogodišnjoj demokratskoj predizbornoj kampanji kandidovalo se 27 kandidata, a jedan od najžešćih Bajdenovih protivnika je bila senatorka (jedva dve godine) Kamala Haris, indijsko – jamajčanskog porekla, bivša tužiteljka države Kalifornije. U svojoj prvoj televizijskoj debati, Harisova je iznela ozbiljne optužbe protiv Bajdena zbog jednog starog slučaja integracije škole, u kom je Bajden glasao više u korist tadašnje desnice u Senatu.

„Ne osećam se odgovornim za očeve i dedine grehe“, rekao je Bajden sedamdesetih godina. – Ja sam odgovoran za ono što se danas događa, za grehe moje generacije. Ni u kom slučaju nisam spreman da platim za ono što se dogodilo pre 300 godina“. Potonjom izjavom je odbacio inicijativu za dobijanje nadoknade za potomke robova. Pa kakva je propast logike danas optužiti Bajdena za „krajnjeg levičara“ ili da ga „crni lobi“ drži u džepu!

Međutim, policijska brutalnost u maju (ubistvo koje je usledilo nakon osmominutnog držanja kolena na vratu tamnoputog Džordža Lojda) ponovo je iznela na površinu – štaviše, tačno usred krize sa virusom – rasizam koji tinja u određenim slojevima američkog društva, a koji je Tramp čak i neobuzdano potpirivao. Bajden je tada odlučio, da će pored sebe uzeti tamnoputu potpredsednicu. Činjenica da je njegov izbor pao na najkritičnijeg rivala, rezultat je njegovog izvanrednog saosećanja i političke mudrosti.

Kao i pre 12 godina, američko društvo je i ove godine bilo spremno, da se oslobodi predrasuda i smeni predsednika koji se bazirao na podsticanju straha i mržnje, sa većinom od više od četiri miliona glasova. Trampova nesposobnost da se politički nosi sa pandemijom – po kojoj je SAD jedna od najgorih na svetu – praktično je zapečatila njegovu sudbinu.

(Sledeće nedelje: Džo Bajdenovo poštovanje Mađara i njegov stav prema pravima manjina, uključujući baš i Mađare u Vojvodini)

 

Tibor Purger (Slobodna reč)

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

Džo Bajden i Kamala Haris, naslovna fotografija: ABC America