Novoimenovani ministar prosvete Branko Ružić je u svom prvom intervjuu i sam priznao ono što smo mi tvrdili prošle nedelje o maćehinskom odnosu prema prosveti. Uveren je da će kao političar moći da doprinese tome, da obrazovanje više nikada ne bude „siroče“ države – kao što je i rekao kao odgovor na sopstvenu (ne neosnovanu) pretpostavku, da će dobiti puno kritika iz svih pravaca, jer nije stupio na funkciju kao stručnjak. Mnogi naime misle, da upravljanje ovako značajnim i vrednim sistemom nije za jednog političara.
Bez obzira na to, on želi da pomogne i ima uslove za to, kaže, iako nema nameru da se poredi sa Dositejem Obradovićem, prvim i najvažnijim ministrom u istoriji srpskog obrazovanja, niti sa Vukom Karadžićem, ocem reformi. „Ministrovanje je prolazna kategorija, sistem je važan. Mislim da sistem možemo dalje da razvijamo.“
Tipično za iskusnog političara, u svojoj prvoj izjavi on nije rekao gotovo ništa osim opštih stvari, tako da će kasnije biti i teško prozvati ga zbog bilo čega.
Na pitanje novinara šta trenutno smatra svojim primarnim zadatkom, dao je očekivanu, ali ne previše rečitu izjavu: „održavanje zdravlja učenika, studenata, zatim učitelja, nastavnika i profesora.“
Sindikat podstiče dijalog
Krajem oktobra, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je uputila zahtev novoj vladi u šest tačaka, uglavnom za suštinsko rešavanje finansijske situacije onih koji rade u obrazovanju, tj. „poštenu skalu plata za državne službenike“, što pre (do 2021. godine), zagarantovanu kolektivnim ugovorom, nadoknadu godinama propuštenih nagrada (novogodišnja/nagrada Svetog Save), a koja se odnosi na raspodelu oko 5 milijardi dinara ušteđenih smanjenjem tehnoloških viškova. U ovom potonjem, vlada se prethodno složila sa sindikatima, ali je baš eto zaboravila na ispunjenje obaveze, po kojoj treba jednokratno da isplati 25 hiljada dinara svakom prosvetnom radniku. Unija stoga „očekuje zvanične i konkretne pregovore od vlade i ministarstva umesto protokolarnih sastanaka“.
I ostala tri reprezentativna sindikata takođe podstiču pregovore. Iako nisu postavili konkretne zahteve, oni su u svom pismu ministru obrazovanja naglasili: „Mislimo, da je (ministarstvo) svesno, koliko su se povećali rad i odgovornosti onih koji rade u obrazovanju, i da su oni nosioci razvoja u svim društvima, pa očekujemo ozbiljan socijalni dijalog.“
Iako se ranije oglasila neka neizvesna pretnja štrajkom, u poslednje vreme se o tome ne čuju nikakve vesti.
Za sada je novi ministar pristojno otvoren za sve pregovore. „Imao sam priliku… da se sretnem sa predstavnicima sindikata obrazovanja, koji su izvanredni ljudi. Sa njihove tačke gledišta, oni su uvek imali jasne argumente i siguran sam da ih još uvek imaju. Nema razloga da se socijalni dijalog i ne nastavi“. Prvi pregovori su i održani. Prema izveštajima, malo je toga suštinskog rečeno, mimo uzajamne uljudnosti, osim ako kao takvu ne uzmemo izjavu ministra: „Nismo rivali, već partneri“.
Nespremni (?!)
Naravno, pogoršanje epidemiološke situacije će imati veliki uticaj i na život škola, pa novi ministar ovo nije mogao ostaviti bez reči. Prema njegovim rečima, početkom novembra nije bilo razloga za prelazak sa kombinovanog modela (učionica i učenje na daljinu) na onlajn nastavu, a sa druge strane, oni sa pažnjom prate razvoj događaja i u dogovoru sa Kriznim štabom će doneti neophodne odluke. U međuvremenu su na videlo izašli i izuzetno poverljive brojke u vezi prisutnosti epidemije u školama, koje rastu alarmantnom brzinom, a koje su se umnožile nekoliko puta od poslednjeg izveštaja.
Ni sam ministar nije isključio, da se jesenji praznici koji traju do 15. novembra (ali u Vojvodini ne važe), mogu produžiti. To je delimično i usledilo, pa pauza od nekoliko dana zbog epidemije važi i za vojvođanske đake.
Darija Kisić Tepavčević, sada jedna od ministarki u novoj vladi, rekla je na veoma sugestivan način: „škole su spremne da pređu na onlajn obrazovanje“. Prosvetni radnici koji su dali izjave za dnevnik Danas, pak jednoglasno tvrde, da nastavnici o tome nisu obavešteni i nisu dobili uputstva kako treba da rade, ako zatvore škole.
Strahuju da će glavna podrška biti televizijski časovi. Veliko pitanje u vezi tih časova je ko ih uopšte gleda. Ako se to tako dogodi, i ova školska godina će verovatno biti izgubljena. Ni nastavnici, a ni roditelji nemaju odgovore na pitanja u vezi sa ocenjivanjem i završnim ispitom. Mnogi nastavnici smatraju, da bi dobro bilo održavati obrazovanje u školama, jer je uticaj direktnog rada u učionici neuporedivo veći od uticaja televizijskih časova.
Značajan broj škola je početkom školske godine izabrao jedinstvenu onlajn obrazovnu platformu (npr. Google – učionicu), otvorili su naloge za učenike i nastavnike, ali mnogi nisu sigurni da li znaju efikasno da je koriste.
Jedna umirujuća vest
Međutim, postoji i jedna nadasve umirujuća, a sa stanovišta konktinuiteta važna vest: grčeviti napor Mladena Šarčevića da ispuni očekivanja svojih pretpostavljenih kao „nestranački“ stručnjak nije bio uzaludan. Objavljeno je 3. novembra da od posla osedeli generalni menadžer (ovo mu je bila klasifikacija posla u njegovim privatnim školama) ostaje u neposrednoj blizini vlade: imaće dva zadatka istovremeno (prema zlim jezicima za duplu platu): Pružaće posebne savete Aleksandru Vučiću, a Ani Brnabić savete o reformama obrazovanja, za prosperitet svih nas i procvat obrazovanja.
Ferenc Beretka (Slobodna reč)
Škole navodno spremno čekaju prelazak na onlajn obrazovanje, naslovna fotografija: Pixabay
