„Mogli smo još bolje. I to je narod zaslužio. Ovaj narod je ispaćen od tih ljudi koji su vodili ovu zemlju 25-30 godina. Imali su šansu da urade Bosnu i Hercegovinu kakva treba svima nama, a ne samo njima. Oni su koristili tu državu do krajnosti, to im je sada račun. A nadam se da će biti još bolje, da će Bosna i Hercegovina postati pravna država, koja će sve ove ljude koji su do sada ova zla radili sankcionisati“ – tako je Fahrudin iz Sarajeva prokomentarisao za Radio Slobodnu Evropu ono što se u nedelju dogodilo u Bosni i Hercegovini.

U nedelju ujutro u sedam sati, u komšiluku se otvorilo oko 5.800 glasačkih mesta: u sistemu zasnovanom na užasno zamršenim jedinicama, kantonima, gradovima sa posebnim statusom, koje je nekom sa strane teško protumačiti, građani su birali lokalne lidere. Trebalo je izabrati u ukupno 120 opština i 22 grada, a ovom je trebalo dodati i distrikt Brčko (koji čini posebnu administrativnu jedinicu) i grad Mostar, gde će se glasati tek u decembru.

Građani Bosne su od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine po deveti put izabrali opštinske lidere; glasalo je oko 3,3 miliona njih, na prilično specifične načine, zbog epidemije korona virusa.

I dok se spolja čini da se u nedelju u odnosu na ujutro, kasno uveče, kada su počeli da pristižu podaci o zbirnim glasovima, u Bosni nije mnogo toga promenilo, vredi pažljivije proučiti rezultate.

Naime, ispostavilo se da su po prvi put od početka 90-ih godina prošlog veka tri glavne nacional(istič)ke stranke, ako ne baš propale, ali ipak pretrpele značajan poraz na izborima. Ili ako bismo malo patetičnije: tri stranke, koje su zemlju koja je nepojmljivo mnogo stradala, gurnule u užasni građanski rat, prvi put su izgubile značajne pozicije.

Stranka demokratske akcije (SDA), koja okuplja Bošnjake, a koju predvodi Bakir Izetbegović (sin pokojnog lidera SDA Alije Izetbegovića, sa znatno skromnijim političkim potencijalom), izgubio je Sarajevo. Unija nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koja okuplja Srbe, a pod vođstvom Milorada Dodika, izgubila je Banja Luku, tačnije funkciju gradonačelnika glavnog grada Republike Srpske. Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), koja je nameravala da osvoji glasove svih Hrvata, a koju predvodi Dragan Čović, nije uspela da dobije Prozor-Ramu, važnu za stranku a izgubila je i Tomislavgrad.

“U Sarajevu je na opštinskim izborima pobedila koalicija četiri stranke: Socijaldemokratska partija BiH, Naša stranka, Narod i pravda i Nezavisna bosanskohercegovačka lista. SDP i Naša stranka su lijevo orijentirane, a ostale dvije vode ljudi koji su nekada bili članovi Stranke demokratske akcije, ali su zbog sukoba unutar stranke i neslaganja s njihovom politikom, osnovali političke partije”, kako je to plastično opisano u izveštaju Radija Slobodna Evropa.

Bakir Izetbegović je tužno komentarisao rezultate, rekavši da je izgubio Sarajevo samo zbog toga jer su se „svi ujedinili protiv“ njih. Predsednik stranke ne misli da su skandali koji su poslednjih meseci vrlo temeljno uzdrmali bosanski javni život, a čiji su protagonisti bili upravo političari SDA, možda imali uticaja na izborni poraz.

Prema političkim analitičarima je zaista bilo iznenađenje da je SDA izgubila i u opštinama u glavnom gradu gde je njen kandidat bila osoba koja se ponosi ratnim zaslugama. Naime, nacionalne stranke vole da kandiduju ljude sa „bogatom ratnom istorijom“, koji su svoj legitimitet stekli ratnih devedesetih. Činjenica da su takvi kandidati sada propali na nekoliko mesta je možda prvi znak da ova vrsta legitimiteta počinje gubiti na privlačnosti, da se istrošila, da ljudi počinju davati veći značaj nekim sasvim drugim stvarima. Što može značiti i da ljudi jednostavno žele da nastave dalje. Dalje od sećanja na rat, dalje od nacionalnih podela…

I dok Izetbegović lomi prste i ne veruje da je zbog nedavnih korupcionaških skandala, stravičnog upravljanja epidemiološkom situacijom i masovnih javnih krađa ljudima postalo dosta njegove stranke, dotle Milorad Dodik znatno teže podnosi poraz: „Poštujemo izbornu volju građana, ali mislimo da je to i njihova greška“ – rekao je u izbornoj noći, da bi narednog dana zapretio Banja Luci kako grad više neće dobijati sredstva za razvoj iz budžeta Republike Srpske. „Mislim da je važno da govorimo jasno. On ima svoje nadležnosti i predstavlja grad, neka se šepuri i radi. Rekao je da će đaci i penzioneri dobiti besplatan gradski prijevoz. Neka predloži, podržat ćemo, ali hajde da vidimo kako će to finansirati. Kako će finansirati gradsko grijanje koje smo mi svake godine subvencionirali. Zašto bi to radila Republika Srpska? Imamo i druge općine koje treba pomoći. Prekinut ćemo sve investicija sa nivoa RS-a” – rekao je ljutito, iako je njegova stranka i dalje zadržala većinu u predstavničkom telu u glavnom gradu Srpske. Lošem raspoloženju Dodika verovatno je doprinela i činjenica da je njegova stranka i u Bijeljini izgubila gradonačelničku poziciju…

Priča se da bi Bogić Bogićević mogao biti imenovan za gradonačelnika Sarajeva. Bivši političar, koji danas živi u Sloveniji, u istoriju SFRJ se upisao kada davne 1991. godine nije glasao za uvođenje vanrednog stanja u tadašnjoj Jugoslaviji. „Ja jesam Srbin, ali mi to nije profesija“, rekao je tada bosanski član Predsedništva SFRJ.

Govorilo se da Bogić Bogićević možda ne prihvati kandidaturu, ali se ova nagađanja nisu ispunila: u petak je stigla vest da će nekadašnji član Predsedništva SFRJ ipak biti sledeći gradonačelnik Sarajeva.

Ali da se to i nije desilo, Sarajevo, Bosna i Hercegovina i njen narod svakako pobeđuju: ako bar delimično počnu da odbacuju nacionalističke okove devedesetih, ako shvate da je bolje da političar ne krade, čak i ako je iste nacionalnosti kao i glasač.

To bi bila lekcija za sve nas. Jer naša nacionalna pripadnost nije naša profesija.

Palma Kočanjoš (Slobodna reč)

Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

 Milorad Dodik je teško podneo poraz – narednog dana, posle glasanja, zapretio je Banja Luki, da naselje nadalje neće dobiti novac iz budžeta Republike Srpske za razvoj, naslovna fotografija: Al Jazeera Balkans (Youtube.com, screenshot)