Izgleda kao da jedan deo srpske opozicije, koja je potpuno razbijena i uglavnom se bavi međusobnim optuživanjem, počinje da se oporavlja. Možda su shvatili da od trvenja nemaju nikakve koristi, a sa druge strane, to isto trvenje opozicije vrlo dobro dođe nomenklaturi vlasti, jer ne mora da se plaši da će izgubiti svoj primat.
Naime, devet političkih grupa je napisalo pismo vršiocu dužnosti izvršnog direktora Radio Televizije Srbije, tražeći sastanak. Tema razgovora bi bila promena programa RTS-a, na takav način, da svaka opoziciona stranka, u zavisnosti od svoje političke moći, dobije odgovarajući vremenski period za učešće.
Valjda ne treba ni pomenuti da rukovodstvo medijske kuće broj jedan ne žuri sa odgovorom i „temeljito ga proučava“, pre nego što na papir stavi svoja razmišljanja o tome, zašto nije moguće omogućiti opozicionarima puštanje u program. U ovom slučaju bi naime postojao rizik da iza sebe postave konkuretnu masu svojih pristalica, a čime bi mogli dovesti u pitanje monopol trenutne vlasti.
Međutim, ovo ponašanje je u potpunoj suprotnosti sa gore navedenom prirodom javnog servisa, tim pre što se čini da će TV pretplata ponovo porasti od nove godine.
Umesto sadašnjih 255, moraće da se plaća 299 (ne 300!) dinara mesečno, a mi ćemo i dalje biti u obavezi da to otplaćujemo zajedno sa cenom utrošene električne energije. Taj rizik naime, ne preuzima na sebe rukovodstvo prvog kanala države, da samo organizuje prikupljanje pretplate, pošto su pre nekoliko godina jasno pokazali da to nisu u stanju, iako su gotovo neprestano na svim političkim linijama moći govorili da je to patriotska dužnost. Međutim, praksa je u tom pogledu pokazala, da su „patriote“ još za vreme Drugog svetskog rata gotovo potpuno izumrle. Iz ovoga sledi da ni opoziciono nastrojeni građani ne mogu da izbegnu ovaj obavezni harač, međutim, oni za svoj novac ne dobijaju ono što bi želeli, to jest glas mišljenja opozicije koju podržavaju.
Posle dugo vremena, na ovu temu je govorio i Bojan Pajtić, nekadašnji pokrajinski premijer i predsednik tada vladajuće Demokratske stranke. U uzdržanom stilu koji se od njega i očekuje, rekao je da oni koji su sada na vlasti ništa nisu naučili iz događaja u bliskoj prošlosti.
Na šta li je mislio ovaj univerzitetski profesor poreklom iz crkvene porodice, a koji govori pet jezika?
Pa ne treba vam neka posebna memorija da završite Pajtićev tok misli, pogotovo ako pripadate starijoj generaciji. Mi, koji već ni tada nismo bili mladi, sećamo se kraja osamdesetih godina i prve polovine devedesetih, odnosno čuvenog – ozloglašenog govora koji je Slobodan Milošević održao povodom 600-godišnjice Kosovskog boja na Gazimestanu. Jedna njegova tadašnja rečenica – kako se kasnije ispostavilo – poslala je ratnu poruku upućenu jugoslovenskim republikama izvan Srbije: „Možda ne znamo da radimo, ali da se bijemo umemo, i hoćemo!“
Režimu odani mediji u glavnom gradu i provinciji, uzeli su ovaj govor za Sveto pismo, citirajući ga, pozivajući se na njega, u svim potrebnim i nepotrebnim prilikama, predstavljajući ga kao primer. Nema potrebe pisati posebnu studiju o posledicama, jer smo od nekadašnje, međunarodno poštovane Jugoslavije, koju je volela većina njenih građana, propatili krvavi, osvajački, oslobodilački rat, koji je mnoge lišio njihove imovine, poseda i budućnosti. Dobre četiri godine su i crkva i akademija nauka takođe pokušale da uzdignu mržnju prema ne – Srbima na najviše nivoe.
Kada se nakon teških poraza krvava groznica stišala, neki naučnici su tiho primetili, da se sve ovo moglo vrlo lako izbeći, te je samo trebalo u to vreme zabraniti nekoliko nacionalnih dnevnih listova i TV kanala. Jednim udarcem bi prestalo i ratno huškanje, a sa tim i sam rat. Međutim, ovo je zahtevalo mudro predviđanje i dobru dozu inteligencije, koja je u to vreme veoma nedostajala članovima crveno – crne kolacije.
Prema mišljenjima ozbiljnih stručnjaka, pre trideset godina, novine i TV studija su trebali biti otvoreni i za neistomišljenike, saslušati njihove argumente, zajedno tražiti najbolje rešenje i – pre svega – ne truditi se postizanju dominacije nad svima.
Da li je to ono što je nekada poštovani lider stranke želeo da kaže?
Ili je samo želeo da skrene pažnju neobrazovanih na opasnost od naseljavanja istih u medijski prostor?
Mihalj Bot (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
RTS – Vaše pravo da znate sve, izvor fotografije: vukajlija.com
