Postignut je kompromis između Mađarske, Poljske i nemačkog predsedavajućeg o budžetu EU i fondu za oporavak od korona virusa – izvestila je tokom prošle nedelje novinska agencija Bloomberg. Ovim se takođe ispostavilo i to, da uprkos nedeljama uzbunjivanja, mađarski premijer Viktor Orban i poljski premijer Mateuš Moravjecki neće uložiti veto na samitu EU na naredni sedmogodišnji budžet i usvajanje takozvanog fonda za oporavak radi ublažavanja štete izazvane epidemijom korona virusa, čak i uprkos činjenici da Brisel i dalje povezuje trošenje novca EU sa primenom vladavine zakona.
Novac govori, pas laje, karavan prolazi, mogli bismo odmahnuti.
Bloomberg-ove informacije su se pokazale tačnim, rešenje nazvano nemačko – poljsko – mađarski sporazum je usvojeno na samitu EU, a nakon toga su svi započeli ogromno slavlje.
Slavio je Viktor Orban, ovoga puta pomalo izgubljen u mnoštvu simbola, a što je sam sebi kreirao, kada je prvi put u objavi na Facebook-u izvestio da sledi „iskrcavanje“ u Briselu (koristeći bukvalno izraz D – Day na engleskom), da bi zatim objavio da su mu „pobedničke karte“ u ruci, pa bi se nedugo potom probio do „vučje jazbine“, da bi pomenuo „šest aduta“ i ubrzo potom izjavio (posle stvarnog glasanja), da je „novac Mađara bio zaštićen“ i da „je iskrcavanje bilo uspešno“. Pa neka se nađe neko ko može da reši ovaj splet u moru poređenja sa kartaškim igrama i referencama iz Drugog svetskog rata, ali hajde, imajmo razumevanja, prepustimo dešifrovanje simbola nekom drugom, radujmo se rezultatu.
Slavila je i većina mađarske opozicije, rekavši da mađarski premijer i njemu bliski poslovni krugovi više ne mogu samovoljno da distribuiraju resurse koji stižu iz Evropske unije, jer ako se slučajno budu koristili za napumpavanje privatnih računa, Brisel će zavrnuti slavinu za novac.
Slavili su i zvaničnici EU, koji su u suštini izuzetno odahnuli, da je nemačka kancelarka Angela Merkel rešila naizgled veliki problem, pre nego što je otišla u penziju, a da bi Unija i dalje imala budžet od prvog dana januara, kao i to da novac iz izuzetno velikog fonda za oporavak može odmah da se koristi za pomoć nacionalnim ekonomijama u ruševinama.
A činjenica jeste da su svi imali razlog za slavlje: mađarska i poljska vlada su stekle vreme, mađarska opozicija kontrolni mehanizam trošenja novca EU, a lideri u Briselu malo mira.
U stvari, dogodilo se sledeće: mađarski (i poljski) premijer, želeo je da mehanizam vladavine zakona ne stupi na snagu od prvog dana januara, a koji uslovljava isplatu sredstava EU. Međutim, ovaj mehanizam će stupiti na snagu prvog dana sledeće godine, praktično u onom obliku u kom je prvobitno i planiran. U pripremi je dodatni vodič (koji možemo nazvati i uputstvom za upotrebu, a na osnovu predloga poljske vlade), koji se izrađuje za svaki zakon i uključuje priznavanje nacionalnog identiteta nekih država članica. U tumačenju Budimpešte i Varšave, to znači da se Unija ne meša u migracionu politiku dve države, te se na osnovu ovoga ne mogu povući fondovi EU. Druga stvar, koja će sigurno biti uključena u ovaj dokument je da se resursi ne mogu oduzimati ni zbog porodičnopravnih pitanja. To je i do sada bilo tako, jer mehanizam vladavine prava od samog početka naglašava, da se ovo povezuje samo sa praćenjem ispunjenja takvih uslova kao što su nezavisnost sudstva, kontrola trošenja sredstava EU i stvarne akcije protiv korupcije.
Budimpešta i Varšava su takođe odredile da se mehanizam vladavine zakona može osporiti pred Evropskim sudom i da se ne može primenjivati dok se o njemu ne donese sudska odluka. I to je bio slučaj i do sada, bilo koja država članica može na sudu osporiti bilo koju odluku Unije. Dakle, Orban i Moravjecki u suštini nisu tražili ništa što i originalni dokumenti nisu sadržali. Tako da ovako zaista i nije teško objaviti blistavu pobedu…
Jedina stvar koju su mađarska i poljska vlada zaista dobile, to je vreme. Naime, nije retkost da na Evropskom sudu ovakvi predmeti traju godinama. Međutim, ovo bi pre značilo to, da se pre mađarskih izbora 2022. godine i poljskih 2023. godine ne može uspostaviti stvarna kontrolna uloga mehanizma vladavine zakona. Drugim rečima, Budimpešta i Varšava će trošiti novac EU na način na koji ih ne bude sramota, i nijedna vlada se neće morati suočiti sa mogućim gubitkom popularnost pre izbora zbog mogućeg zavrtanja slavine novca.
Ali se lako može dogoditi da se ni ovaj vremenski dobitak ne ostvari.
Od Evropskog suda se može zatražiti hitan postupak, tako da se može dogoditi da objavi rezultat za samo nekoliko meseci, a onda se već može uspostaviti i mehanizam vladavine prava.
Jedini pravi gubitnik u ovoj veto – borbi je grupa koja je očekivala da će Brisel kazniti mađarsku (i poljsku) vladu, i gotovo na tacni ponuditi opoziciji u obe zemlje pobedu na sledećim parlamentarnim izborima. Naravno, na ovakvo rešenje se i nije moglo racionalno računati, na kraju krajeva, Unija ipak ima malo više problema nego što je ponašanje za trpezom lidera dve države članice. I moguće je, da neki ljudi sada plaču jer je Brisel nemoćan, ali onaj ko tako misli gubi iz vida osnovni zadatak politike: naime, da složene, naizgled gotovo nerešive probleme reši tako, da ne ošteti previše ničije interese.
A to, što su mađarska i poljska vladajuća stranka pretrpele znatne gubitke na evropskoj sceni zbog sopstvene tvrdoglavosti, pa, to zapravo nije problem predsedavajućeg Unijom. Unija je naime pobedila: s jedne strane, potreba primene poštenih uslova konkurencije i prava na pravično suđenje tamo, gde to do sada nije bio slučaj, a sa druge strane činjenica, da kao rezultat, novac poreskih obveznika EU ne migrira u mađarske i poljske privatne džepove.
Palma Kočanjoš (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Mađarska zastava, naslovna fotografija: Pixabay
