Kao što napisah pre izvesnog vremena, mislim da je zadatak novinara u ovom sumanutom vremenu da kritikuju društvo i sve njegove anomalije.

Tu nažalost od pre neki dan spada i Pošta, velikim početnim slovom.

Elem, pre nego što me neko napadne, treba znati da je moj deda bio upravnik Pošte i da je moja druga baka, ne njegova žena, jer tad to nije postojalo, radila takođe na Pošti. Poštujem maksimalno ljude koji rade tamo.

Ali, srozala se Pošta, jako.

Pošta je državno vlasništvo, je li tako ? E sasvim je sigurno da zato i ima problem. Kad treba, nju svojataju, kad im ne treba, pomoći ni od kuda.

Ne bih ja baš puno dramila, da se to desilo jednom. Ali dešava se već treći put i onda je to znak za alarm.

Kuririma Post Expressa svaka čast, nemam na osnovu čega da ih opletem. Ljudi su zakon. Ali rade u raspadnutoj firmi…

Ako je 30 posto osoblja bolesno od ove kuge koja nas je zadesila, onda drugovi morate da rešite problem. A pritom ne možete da naplaćujete usluge koje ne ostvarujete. O čemu se radi?

Građani Srbije, ako platite određenu uslugu, a ne dobijete, onda imate pravo da se žalite. Malo nas to uradi, jer imamo mentalitet „ma dobro, neću propasti zbog 300 dinara“. Ali, ovde nije u pitanju 300 dinara, mada bi nekom moglo i da bude, nego je u pitanju princip, bar kod mene.

Elem, poslat nam je za novu godinu paket, Post Expressom, i bilo je bitno da stigne na određeni datum, jer, to je plaćeno. Pošiljalac je tempirao datum i platio, ne malo,da taj paket dođe na određenu adresu određenog dana. Osim što se pošiljalac, koji je morao da upropasti iznenađenje, jer je morao na kraju da pošalje broj pošiljke, nivo adrenalina primača paketa je otišao na plafon. Iznenađenje upropašćeno, poklon nije stigao. Ok. Znači, da se razumemo, pošiljalac je platio debelu cifru da primalac dobije poklon na određeni datum.

Onda primalac, mora da ide da se maltretira po poštama Srbije (namerno malim slovom, nije greška), da bi podigao paket, jer ima bolesnih, bolje da dođem po paket. MOLIM ???

Drugi slučaj. Baka ispred mene je poslala paketić svojim unucima. Poslala ga je iz pošte u Čoki. I paket se iz nepoznatog razloga vratio u Sentu. Niti se zna zašto se vratio niti zašto u Sentu. Pa rođaci, alooooooooooo !!! Više su me bolele suze te bake, nego tog trenutka bilo šta drugo. Ali nisam mogla da pomognem, nikako. Jer, Pošta. Ne kecamo živu silu.

Treći slučaj. Naručim bitnu knjigu za svoj posao. Ljudi mi pošalju poruku na telefon da je knjiga poslata, da bi trebalo da je dobijem sutra, ali ako ne dobijem, da se javim. Alarm u glavi zvoni. Knjige naravno sledeći dan nema. A ja plaćam poštarinu za tiskovinu, 300 dindži. Kad stigne, stiže. E pa ne ! Treba da stigne sledeći dan!

Četvrti slučaj: čoveku posao zavisi od modema, koji je naručen za sledeći dan, šta mislite, dragi Čitaoci, da li je stigao? Pa nije, naravno…

I onda vas pitam… Koliko zapravo mi malih, sitnih detalja možemo da trpimo? A koji nam čine život!

Ja odavno tvrdim da nismo normalni…

Kada je frka totalna, poskupljuje sve što postoji, korona vlada (ili ne vlada, hajde sad da ne ulazimo u to), baci se neka buva da predsednika prisluškuju…  Kako je to fenomenalno izmanipulisano, ja ne mogu da se ne poklonim… Prisluškuju najvišeg zvaničnika ove države… I to objavi neki medijski Kurta i Murta… Zašto tako? Zato što onda odmah objaviš i činjenice, ko, šta, kako, zašto, gde? Pa, pošto ti osnovni principi novinarstva ovde više uopšte nisu bitni, onda je distrakcija jasna i jasno je zašto se baš sad desila… Pa da vidimo…

U 2021. nas očekuju i novi poreski nameti, kao i poskupljenje struje.

Građane Beograda i Kragujevca očekuje i poskupljenje vode.

Nove cene cigareta i duvana. Cigarete su, od januara, skuplje za 10 dinara po paklici.

Skuplja je i pretplata za javni servis – za RTS i RTV ćemo, umesto 255 dinara, mesečno plaćati 299 dinara. To je definisano Predlogom zakona o izmenama zakona o privremenom utvrđivanju načina naplate takse za javni medijski servis koji je ušao u skupštinsku proceduru 27. novembra.

Ubedljivo najveće poskupljenje odnosi se na PCR testove za koronavirus, koji su sada 9.000 dinara u odnosu na 6.000 koliko su koštali.

I to je samo početak, dragi moji…

Ih, kako se dobro poklopilo sve to… I prisluškivanje i poskupljenja… Pa nema dalje…

Pa ono, neka nastavimo da ćutimo… I na poskupljenja i na neizvršene usluge i na sve namete na vilajete… Sve ćemo mi da preguramo ćuteći… Jer, biće bolje…

Aha, hoće…. Dok se ne razbudimo, neće sigurno…

Ljudmila Janković Gubik (Slobodna reč)

Kurirska služba, naslovna fotografija: postexpress.rs