U poslednje dve – tri godine naročito, a uprkos činjenici da banke na sve strane nude „veoma povoljne“ kredite, nema sumnje da oni imaju samo dobit, u bilo kojoj finansijskoj transakciji. Bilo da je reč o dozvoljenom minusu, trenutnom gotovinskom zajmu, dugoročnom ili kratkoročnom kreditu, finansijske institucije, posebno otkako su privatizovane, temeljno pokupe kajmak sa svih transakcija.
Štaviše, banke idu i dalje od toga, pokušavajući da svojim neiscrpnim idejama što više izmuzu svoje klijente, koji im se obrate u teškim situacijama. U najvećem broju slučajeva, predlažu, da se na primer može tražiti novac i za to, što – takoreći – obrađuju zahtev podnosioca.
Dalje detalje njihovog harača ne bi mogao da navede nijedan prosečan građanin, ali je sigurno, da detalja ima mnogo. Barem bi se to moglo zaključiti iz toga, što je u poslednje vreme četrdeset hiljada građana (!) tužilo svoju banku, uglavnom zbog „nepravednog bogaćenja“.
Međutim, sudovi jednostavno nisu u mogućnosti da donesu presudu ili izdaju nalog, jer primaju na tone prijava, a u isto vreme je u pravosuđu upražnjeno najmanje dve stotine sudijskih mesta. Druga je priča to, da ova karijera ne privlači ljude sa pravosudnim ispitom, posebno mlade, uprkos prilično debeloj platnoj koverti.
I dok se sudovi bore sa žalbama koje dobijaju, banke i dalje nametljivo guraju svoje zajmove. Naime, s vremena na vreme, radnici korisničkih službi sa velikom žestinom podmeću razne pogodnosti svakom građaninu koji im se obrati, ne bi li ih nagovorili da podnesu zahtev za kredit.
Uprkos gore navedenom – naravno – ima i nekoliko čudnih, može se reći i šokantnih primera. Ako neko dospe u finansijske poteškoće, prinuđen je da podnese zahtev za kredit. Međutim, banka je i više nego oprezna. Iz do sada neotkrivenih izvora, na neki način unapred sazna u kojoj firmi dotični radi i kakvo je u njoj trenutno stanje. Ako se ispostavi da je stanje podnosioca malo nestabilno, bilo zbog pandemije, bilo iz nekog drugog razloga, banka će odlučno odbiti kredit tom građaninu. Polaze od logike, da je prevelika šansa da podnosioc zahteva bude otpušten, pa će njegov kredit „propasti“, to jest, neće moći da plaća rate.
Znamo da u takvom slučaju banka ne može biti na gubitku, jer – generalno – hipotekom na nekretnine u svakom slučaju štiti svoj novac, tačnije, ako je klijent nesolventan do kraja ugovornog perioda, založenu nekretninu jednostavno daju na aukciju.
Ne samo u Srbiji, nego i u Mađarskoj i drugim zemljama, mnogo razvijenijim od naše, neretko zbog toga porodice dospeju na ulicu.
Verovatno je problem banke taj, što treba dugo vremena da dođe do prodaje „deponovane“ imovine. Oni ovu situaciju pokušavaju da spreče skriningom potencijalno problematičnih slučajeva od samog početka.
Priča se i da (i) mi imamo takozvanu crnu listu. Na ovoj listi su one firme, čiji se zaposleni ne mogu nadati da će dobiti bankovni kredit. Nepotrebno je reći da finansijske institucije na sva usta poriču postojanje „spit liste“ i tvrde da im je svaki klijent važan. Nasuprot tome, oni koji se bave turizmom, ugostiteljstvom, automobilskom industrijom, međunarodnim prevozom i rentiranjem automobila, ne mogu da se nadaju da će dobiti makar i kratkoročni kredit. Slična je situacija i sa malim preduzetnicima. Štaviše, od nedavno se ova sumnja proširila i na firme srednje veličine. U svakom slučaju se ne može računati ni na to, da će banke zanemariti ažuriranje svojih informacija u vezi sa tim, a zaposleni u firmama koje su još prošle godine dobro poslovale, ali su se našle u teškoj situaciji zbog poznatih problema, ne mogu očekivati da će se provući kroz iglene uši. Naime, ovo je zato, što se ažuriranje ovih podataka vrši na mesečnoj osnovi, tako da poverioci imaju veoma verodostojne podatke.
U celoj stvari je šokantno to, što banke objašnjavaju da se sve ovo radi da bi se zaštitili klijenti. Oni su toliko „humani“, da žele da zaštite one pogođene budućim zajmovima, to jest, zato im ne daju kredite, da ne bi morali kasnije da ih deložiraju.
I u ovome ima logike, ali se s razlogom može postaviti pitanje, zašto onda zaposleni u njihovim filijalama i predstavništvima po svaku cenu pokušavaju da nateraju ljude da se zadužuju, ako već postoji opasnost da im uzmu čak i imovinu. Ili su samo penzioneri sigurni kupci?
A većina ostalih je nepouzdana!?
Mihalj Bot (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Ako neko nema dovoljno novca, banke će mu rado pomoći u nevolji – pitanje je da li će problem nakon toga biti rešen ili će stvoriti još veću nevolju, naslovna fotografija: Pixabay
