Ponekad je slučaj da određena politička formacija i njeni predstavnici – posebno u provinciji – više ništa novo ne mogu da ponude, što se tiče njihove demonstracije moći. Da to nije uvek tako, ilustrovao je Drugi kanal RTV-a u programu pod nazivom Fokus, emitovanom 17. decembra 2020. godine.

Voditeljka Renata Bađi Ribar je pre Božića ugostila ni manje ni više nego Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara i pokrajinskog parlamenta. Da odmah na početku raščistimo: Televizija Vojvodine je javni medij, kojem bi trebalo da bude zadatak da – kao u slučaju mađarske, tako i u slučaju drugih redakcija – što je moguće šire pokriva događaje iz javnog i društvenog života. To je jedna prilično velika vreća, u koju se može smestiti sve što nije interesno ekstremno, plitko i tako dalje. Nema sumnje da treba revnosno da se bavi i događajima iz političkog života.

U zlokobnom programu, Ištvan Pastor se zapravo suočio sa stvarnim problemima – takvima sa kojima se političari svakodnevno susreću u savršenijim i pluralističnijim svetovima. Međutim, pošto je mađarska sredina u Vojvodini jednopolarna, predsednik je obično „primoran“ da medijima pod kontrolom svoje stranke odgovori „ustupanje prostora“ ili na otvoreno „serviranje“ pitanja. Međutim, u emisiji Fokus, kao što smo i naveli, to nije bio slučaj, a i na Pastoru se osećala napetost. Ovo još i ne bi iziskivalo poseban komentar – ako nije navikao na ovakve situacije, razumljivo je da je napet – međutim, predsednik je u emisiji pokazao nešto takvo, za šta ranije možda nikada nije bilo primera.

Posle 16. minuta emisije, Renata Bađi Ribar je pitala Pastora za mišljenje u vezi toga kako vidi rad republičkog parlamenta u odsustvu opozicije. Predsednik je svoj odgovor počeo rekavši da ne veruje da je odgovornost većine postojanje ili odsustvo opozicije. Međutim, oni (nije otkrio koji), pokušavaju „na njih da prebace“ odgovornost. Dodao je da najglasniji opozicionari već govore o tome da je bojkot u junu bio greška, jer da je nisu počinili, bili bi u parlamentu. To su oduzeli sami sebi i srpskom društvu, i to tako nikom nije dobro – nastavio je Pastor tok svojih misli, zatim je gotovo serijom udaraca čekićem osporio elementarne kompetencije opozicije, tvrdeći o njihovim formacijama da su nespremne, da nemaju pojma, nemaju vodeću ličnost, nemaju organizaciju, nemaju koncept, čak ni viziju.

Kao što rekosmo, do ovog trenutka ne bismo trebali ni biti iznenađeni predsednikovim govorom, ako i odmahnemo iz dosade, kada SVM proziva svoje rivale… Ali je onda iznenadnim gestom smestio Vojvođansku televiziju na nišan. Kako, tačno ćemo citirati:

„Ovo se ne odnosi samo na srpsku ili većinsku politiku, već i na mađarsku. U poslednjih pet godina, mnogi su pokušavali, ali su pokušaji završeni. I ovaj studio je takođe pružio nebrojene mogućnosti onima koji pokušavaju, da i uspeju. Nisu uspeli. Mislim da bi ovu priču ovde trebalo završiti.“

Da vidimo samo… Ištvan Pastor, kao gost emisije, pa preko toga i jedne redakcije – inače redovan, znači ne ignorisan – ulazi u metode uređivanja iste. Ali, da li je „ovaj studio“ to zaslužio? Odgovor je dala Renata Bađi Ribar, sa gotovo zavidnom smirenošću, kada je na nastup svog gosta odgovorila ovoliko: „Naš zadatak je, ako dopuštate primedbu, da damo mesto svima koji imaju da kažu nešto na političkom planu.“

Onaj ko ima elementarni uvid u zakulisje mađarskog javnog života u Vojvodini, zna kolika je šansa i koliko prostora ima za različita mišljenja u medijima pod kontrolom SVM-a. Nažalost, ovo je stara i izuzetno tužna priča. I to se zna, da su urednici ipak probali da uključe i alternativne glasove na jednom ili drugom mestu, ali se tada SVM nije ustručavao reagovati, nagovestivši da neke takve korake ne bi trebalo napraviti. Pojedini mediji su se strožije (čitaj: Mađar So), a drugi opuštenije (na primer Pannon RTV) držali nepisanih pravila. Generalno, teško da stranka na vrhuncu svoje moći može da se žali, ima mnogo prostora – ne sporedno: i novca – da izvrši svoju volju, tim pre, što su u mnogim slučajevima i novinari i urednici toliko uzeli taj pravac, da skoro i ne primećuju kada mu se prilagođavaju. Krug je zatvoren, stotine egzistencija zavise od niti koje SVM pomera u pojedinim medijima.

Suženi nezavisni vojvođanski mediji, s druge strane, osuđeni su da izveštavaju najviše o nereflektiranom veličanju iz partijskog centra – ali kada preostali nosioci novinarske časti pokušaju da postave kritično pitanje, na to dobiju zagrobnu tišinu, ili još gore, kruto odbijanje.

Dakle, postojimo u takvim okolnostima i upravo u tom kontekstu predsednik traži ispostavu računa u direktnom prenosu autonomne programske politike, jer i stranci nemilim glasovima daju prostora. U jednom takvom medijskom prostoru, gde poruke SVM-a stižu bilo gde, u bilo kojoj količini, gde je zavisnost, a time i eksploatacija ljudskih resursa u suštini već završena.

Tačno je, da je mađarska politika u Vojvodini zaista nije poljuljana niti pluralizovana u poslednjih 5, pa čak i 10 – 15 godina. Ali je na ovaj ili onaj način i Pastorova era odgovorna za to, posebno u pogledu očigledne upotrebe političkih alata protiv medija i opozicije. Sve ovo pogoršava opšta socijalna uskraćenost, okamenjenost nejednakosti i kontinuirano pogoršavanje individualnih životnih šansi. Međutim, „pokušaj“ stvaranja pluralizma je uvek legitiman cilj, kao i to da obični građanin javno izrazi svoje mišljenje. Pastor je jednostavno na neprihvatljiv način gazio preko granice ionako ogromnog dvorišta moći svoje stranke, a čime je otkrio već dobro poznati problem, da se zna šta je najveći problem vodeće demokratije koju je formirao SVM, njene političke kulture.

Peter Vataščin (Slobodna reč)

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

 Ištvan Pastor (SVM), naslovna fotografija: zvanična Facebook stranica stranke