Prošle nedelje navršilo se 100 dana od formiranje Pokrajinske vlade.

Ako mislite da vam je obeležavanje tog značajnog događaja nekako promaklo, grešite.

Bio je to, tako sad ispada, sasvim običan dan u Banovini, skoro da se iz nje moglo čuti „pa šta ako je prošlo 100 dana?“. I da Vlada Srbije nije u čak dva dana prošle sedmice obeležavala svojih 100 dana rada, identičnog protoka vremena od formiranja Pokrajinske vlade ne bi se setili ni najveći fanovi njenog postojanja.

Obe su formirane tek četiri meseca nakon junskih izbora prošle godine – Republička vlada 28. oktobra, Pokrajinska dan kasnije. Četiri meseca, ispada, tražili su potreban broj poslanika za podršku članovima obeju vlada.

Napokon, za prvu je glasalo skromnih 227 poslanika, za drugu jedva 101 poslanik – 19 manje od ukupnog broja poslanika u Skupštini Vojvodine.

Sto dana posle, Vladi Ane Brnabić nije bila dovoljna zajednička sednica sa predsednikom Republike i obavezni after u vidu pres konferencije na kojoj je gotovo isključivo pričao predsednik, već je dva dana kasnije upriličen i hepening u Kombank dvorani – da bi se rezultati Vlade iz prva tri meseca i kusur dana predstavili građanima.

U prvi plan, stavila je premijerka borbu protiv koronavirusa i kriminala, a uz realizovane, nizala je, kako je to zabeležila koleginica sa N1, i one nedavno započete projekte ili tek na papir stavljene planove. Skupilo se toga.

Kakvi god da su rezultati u prvom prolaznom vremenu, obično biva da ih niko neće tako dobro hvaliti kao sama vlada i njeni članovi. Nekad je to dodatni imperativ kada se očekuje da  kritike tih rezultata budu snažne i glasne.

Danas, realno, samohvala je postala sama sebi svrha. Kritika na račun rada vlade iz skupštinskih klupa, onih beogradskih ili novosadskih, iovako nema, one izvan tih klupa  – ni izbliza nisu tako glasne.

Da li gospodarima Banovine nedostaje rezultata ili ih je samo mrzelo da se cimaju, pa nek je sto puta sto dana rada vlade? Pre pet godina, prvih 100 dana, i tada Mirovićeve, vlade nije prošlo nezabeleženo.

Tada, u oktobru 2016, Igor Mirović je rekao, u gostovanju na RTV, da je u prvih 100 dana bavio izborom novih, stručnih i odgovornih ljudi i da je želeo da formira tim „koji će imati snage da sprovodi ozbiljne projekte u Vojvodini, da sarađuje i sa Vladom Republike Srbije i sa lokalnim samoupravama. Tim koji će imati snage da sam predstavi, projekte, da ih prati i realizuje. Za veoma kratko vreme je došao i dobar rezultat”.

Šta se to promenilo u ovih 100 dana nakon što je Mirović lane po drugi put izabran za pokrajinskog premijera? Da li je problem u timu na čiji izbor ovaj put nije imao uticaja, kako se onomad spekulisalo zbog činjenice da se puna četiri meseca nakon izbora, maltene do samog izbora Pokrajinske vlade, nije znalo ko će je predvoditi?

Ko će je predvoditi – i do kada? I pre nego što se, naime, znao ko će činiti Republičku, odnosno Pokrajinsku vladu, predsednik SNS i predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio je 20. oktobra prošle godine da će makar vanredni parlamentarni izbori bitu održani najkasnije 3. aprila 2022. godine, zajedno sa redovnim predsedničkim izborima.

Planiraju li se istovremeno i pokrajinski, možda i lokalni izbori, u ovom trenutku nije poznato. Ali, upadljivi izostanak obeležavanja 100 dana Pokrajinske vlade upućuje na razmišljanje da Mirovićeva vlada zapravo nije želela da pravi spektakl baš zbog svoje privremenosti. Pa čemu onda svo to cimanje oko sabiranja rezultata i svega ostalog, kad bi nagodinu iovako, na ključne pozicije, mogli doći neki drugi ljudi?

Istina, drugi ljudi su već došli, istina na nižim pozicijama u arhitekturi Banovine, od prošlog oktobra zamenjujući svoje stranačke kolege kojima je u Banovini, očito, istekao rok trajanja.  Pre pet godina sa novima ljudima „za veoma kratko vreme je došao i dobar rezultat”. Gde je taj rezultat, sa novim ljudima, sada i zašto se ne predstavi javnosti? Možda 100 dana nije dovoljno za to?

Ako i bude prevremenih pokrajinskih izbora iduće godine, da bude jasno, to neće biti nikakav presedan. Tamo, 1992. godine, ni pola godine nakon što je konstituisana prva višestranačka Skupština AP Vojvodine, u decembru te godine išlo se, nakon dogovora o izbornim uslovima sa opozicijom koja je bojkotovala prethodne izbore, na izbore na svim nivoima vlasti, pa i na nove izbore za Skupštinu Vojvodine. Sluteći, valjda, takav razvoj događaja, dr Koviljko Lovre, prvi predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine u višestranačkoj stvarnosti Vojvodine, nije pravio spektakl od svojih prvih 100 dana u Banovini.

Kao da je znao da nakon novih izbora neće više obavljati tu funkciju. Na njegovo mesto, na mesto predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine, došao je, u januaru 1993, Boško Perošević.

Ali, do nekih novih izbora, i može biti novog predsednika Pokrajinske vlade, poželjno bi bilo da budu predstavljeni rezultati rada te vlade. Posle 100 ili više dana, ili možda manje, tek da znamo šta je sve učinjeno. Ili, možda, treba više da se oslonimo, jer na sve nas više utiče, na ono čime se bavila i posledično hvalila ekipa u Nemanjinoj 11?

U tom slučaju, ćutanje povodom 100 dana rada Pokrajinske vlade savršeno ima smisla. Ljudi, prosto, neće da kvare doživljaj uspeha i ostvarenih rezultata na nacionalnom nivou. To, da živimo u najboljem svetu od svih mogućih. Mi smo tome u prvih 100 dana značajno doprineli, a možda i nismo toliko.

O tome prosudite sami. Na osnovu naših rezultata. Znate već dobro kojih, ne moramo valjda da vas na njih podsećamo.

Autor je novinar. Zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Cenzolovka. Piše za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i portal Američki izbori. Živi u Novom Sadu. 

 

(Slobodna reč)

IDenis Kolundžija, naslovna fotografija: privatna arhiva