S obzirom da trenutne okolnosti, jednostavno je neshvatljivo, zašto vlada ne likvidira Državnu revizorsku instituciju, jer njeni ljudi pokušavaju, takoreći, da pod nos gurnu neke stvari nacionalnom rukovodstvu. Naime, toliko ozbiljno shvataju svoj posao, da sa zapanjujućom temeljnošću ispituju čak i administracije javnih preduzeća, koja se inače čine nedodirljivim.

Nedavno su utvrdili (doduše sa znatnim zakašnjenjem), da su u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije kršeni propisi i zakoni u vezi radnih odnosa po ugovoru 2018. i 2019. godine, a i u slučaju javne nabavke, to jest, nezavisno od svih i svega su tako razbacivali novac, kao da je slama. Ovo rasipanje se uglavnom odnosi na javne nabavke, mada je pomenuta delatnost već dugo vremena uređena zakonom. Pridržavanje, to jest poštovanje propisa je (trebalo bi da bude) prvenstveno odgovornost direktora. Druga je priča, ako prva osoba u firmi nije u stanju da kontroliše odluke svojih neposrednih zaposlenih u vezi sa pomenutim problemom. Međutim, to je lako zamislivo u najvećem i jednom od najplaćenijih javnih preduzeća u Srbiji, jer se iskustvo koje ima v.d. izvršnog direktora bazira na pravljenju pečenja. O tome i da ne pričamo, da on – opet suprotno zakonskim propisima – vodi ovu firmu kao v.d. ne jednu, već četiri godine. Za to je prvenstveno kriva vlada, a ne on, s obzirom da je pravo i dužnost najprestižnijeg izvršnog tela u zemlji da imenuje ili eventualno smenjuje šefove javnih preduzeća od nacionalnog značaja. Isto to se odnosi i na Revizorsku instituciju, odnosno pravnog sledbenika bivšeg Upravnog odbora.

Pa, članovi ovog tela su u „ilegali“ već više od dve godine, što znači da im je mandat istekao 2018. godine. Iz ovoga proizilazi, da se ugovori koje potpišu, naravno u pravnoj državi, moraju smatrati ništavnim, jer njegovi potpisnici nemaju pravni legitimitet. Na osnovu ovoga je čak i portir mogao zaključiti ugovore vredne milijarde dinara (?).

Inače, nepravilnosti u elektroprivredi se ne mogu smatrati pojedinačnim slučajem, jer su stručnjaci Državne revizorske institucije naišli na sličnu situaciju u javnom preduzeću Putevi Srbije. Ispitivanje javnih nabavki je takođe (naravno) otkrilo da nije sproveden potreban postupak u vezi sa potrošnjom otprilike pola milijarde dinara.

Može se samo naslućivati (?) da je posao urađen zaobilaženjem zakona, tačnije njegovim zanemarivanjem, kao i ko i u kakvim su odnosima pojedinci ili firme imali koristi od njega.

Prema narodnoj poslovici, „Lako je onome kome je Bog ujak“. Premda šrkipanje male kapije nije novotarija. Ne samo kod nas, već verovatno u svakoj zemlji na svetu.

Sigurno da je to razlog zašto je Evropska unija sebi postavila za cilj iskorenjivanje korupcije među onima koji žele da se pridruže njenim redovima, što je (takođe) lažni zahtev EU, jer se posao „iz džepa u džep“ može naći podjednako u svih njihovih dvadeset i sedam država članica.

S razlogom se može postaviti pitanje, ako su kršenja zakona toliko očigledna, zašto nemaju nikakve posledice, pošto je reč o ogromnom novcu i nadležni organi bi trebalo da reaguju (a shodno i svojim platama). Barem u jednoj pravno uređenoj zemlji. Mnogi stručnjaci kažu da je odgovor prilično jednostavan. Upadljivo je, da na zloupotrebe gotovo isključivo reaguje trenutna opozicija, a ona skreće i pažnju na iste. A oni na vlasti, valjda polazeći od toga da svako čudo traje tri dana, pokušavaju da prećutkuju stvar do besvesti, nadajući se, s pravom, da će ova otkrića pre ili kasnije prekriti veo zaborava, a oni mogu i dalje da nastave sa svojim malverzacijama.

U našem slučaju, ali i u mnogim drugim zemljama, državne kompanije pružaju izvrsno „skrovište“ za partijske vojnike, koji su pokazali odgovarajuću lojalnost dugi niz godina, ali je broj premekanih stolica u ministarstvima ograničen, pa im treba naći nekakav imaginarni posao.

Naime poznato je, da sektor elektroprivrede pripada Srpskoj naprednoj stranci, a Srbijagas Srpskoj socijalističkoj stranci. Rukovodstva oba politička bloka sa preduzećima poverenim njihovoj „brizi“, praktično rade ono što smatraju za shodno. Dakle, polazeći od toga, direktori koje delegiraju, mogu da rade šta hoće.

Mihalj Bot (Slobodna reč)

 EPS zastava, naslovna fotografija: N1