Hmmm… Šta reći o Dior parfemima, jednoj od najboljih i najvrednijih kuća u tom domenu, barem za mene…
Za početak, da se malo bolje upoznamo sa njima… Verovatno nije potrebno posebno predstavljati modnu kuću Dior, pa to i neću ovaj put uraditi, ali je za našu temu verovatno zanimljivo pomenuti da su prvi parfem izdali daleke 1947. godine. Bio je to Miss Dior, parfem koji je ušao u legendu, može se slobodno reći, a dobio je ime po sestri genijalnog Kristijana, Katerin… Zanimljiv je i podatak da je čitava parfemska priča Parfums Dior lansirana kao mirisni dodatak „novoj modi” koju je Dior lansirao 1947. godine.
Kristijan Dior je naime želeo da postane arhitekta, a na insistiranje svoje porodice, koja to nije odobravala, završio je političke nauke, verovali ili ne. Međutim, diplomatijom se nikada nije bavio, a zaista bi bilo i šteta da jeste. 1928. (rođen je 1905.) godine, otvorio je avangardnu galeriju, čije su zidove krasile slike Pabla Pikasa, Žana Koktoa i tako dalje…
Njegova porodica je bila veoma bogata, međutim, posle smrti majke i starijeg brata 1931. godine, porodična firma je propala, i bio je prinuđen da zatvori galeriju. Jedva je preživljavao radeći modne skice za poznate modne kuće. Na početku Drugog svetskog rata, Dior je bio oficir francuske vojske sve do kapitulacije, posle čega se vratio u Provansu. Međutim, veoma brzo se vratio u Pariz i kreirao odeću za žene nemačkih oficira i francuskih kolaboracionista. Kraj rata je Francuska dočekala u ruševinama, a modna industrija, tako karakteristična za njih, bila je mrtva. Diorov prijatelj iz detinjstva ga je pozvao da oživi jednu modnu kuću čiji je vlasnik bio Marsel Busak, kralj pamuka. I tu počinje legenda.
Ja sam od njegovih mirisa izdvojila za vas nekoliko meni najdražih.
Evo mojih Diorskih lepotana, nekih starijih, nekih malo mlađih… Svi itekako vredni pažnje…
Miss Dior, chypre cvetni
Ovakvih više nema… To je parfem koji sam koristila sa svojih 16 godina i ponovo sam nabavila staru verziju… Zašto staru? Zato što je nova utanjena načisto, pa da ne ponavljam kao švabatralala, iskasapili su nekadašnja remek dela, iz raznoraznih razloga, ako imate prilike, nabavite staru verziju.
Ovo je pravi jedinstveni chypre, takvi se više ne prave… Cveće, drveće, zelene note, svega koliko treba, ali u dlaku… Šta reći, kada reči više nemam, osim: Monsieur Dior, večna Vam slava…
Diorissimo, Dior, cvetni
Ovo je parfem pravljen prema sledećem receptu: jedan deo nežnosti, jedan deo uspomena iz najranije mladosti, jedan deo mirisa đurđevka iz bakine bašte, jedan deo čistote i nevinosti i sve to sjedinjeno sa najkvalitetnijim pravim prolećem kojeg više nema…
Dolce Vita, Dior, orijentalno drveni
Nažalost, ja zaista više nisam sigurna da ću kupovati uopšte stare parfeme… Mislim naravno na one koji su izašli osamdesetih, a koji se prodaju i danas, jer su toliko besomučno reformulisani, da ne razumem kako mogu da nose isto ime…
Oni koji poznaju staru, prvobitnu Dolce Vitu, znaju o čemu govorim, zar ne?
Ovo je parfem koji je rušio svojom snagom, koji je slamao srca, koji su nosile žene koje su hodale uzdignute glave, ma šta uradile, koji vas je svojom osebujnošću, a u isto vreme i lepršavošću terao da se okrenete i pogledate ko ga to nosi… Ova današnja?
Nikakve veze sa tim parfemom… Na meni ostaje ukupno sat vremena, ni traga od bilo čega drugog osim malo reskosti i citrusa i to je to… Nažalost, moram reći, još jedno u nizu mojih razočarenja zbog pomenute reformulacije… Sad mi je baš onako, običan, ordinaran, a nekada je, verujte mi, bio i više nego poseban… Moj savet je da je kupite samo ako uspete da se dokopate stare verzije (opet ja, ali moram), sa ovom novom nemojte ni pokušavati, jer vam neće biti jasno o čemu pričam kada ga toliko hvalim…
Pure Poison elixir Dior, cvetni
Evo kako ja doživljavam ovaj parfem!
Hypnotic Poison upao u punu kesu Faks Helizima, a pošto to nije bilo dosta, onda se sa police na sve to izvrnula i velika tegla meda! Ma, jednostavno MLJAC!
Predivan, mekan, veseo, druželjubiv i mačkast! A uz sve to i izuzetno prefinjen, čipka, belo, nežno, to su moje prve asocijacije…
Midnight Poison Dior, orijentalno drveni
Ovo je parfem koji obara… Zamišljam ga na nekoj francuskoj dami, za vreme Lujeva… Nimalo jednostavan, prilično taman, ali tako slastan i moćan…
Tamno plava boja bočice mu apsolutno savršeno odgovara, nema tu ni puno sastojaka, ali je celokupan utisak za čistu desetku, barem što se mene tiče…
Ovaj parfem meni miriše na tamnu, slatko – gorku šljivu, koje uopšte nema u sastavu, ali je utisak taj…
Dior je trilogijom Midnight, Hypnotic i Pure stvorio savršenstvo što se mene tiče… Prvi namerno ne spominjem, jer ga organski ne mogu podneti, ali bukvalno, fizički… Legendaran jeste, svaka mu čast, ali mene ona tuberoza u njemu ubi…. Dobijem momentalnu glavobolju i mučninu od njega… Možda je tome doprinelo i to što me je, čim se pojavio, jedna promoterka besomučno naprskala njim u jednoj parfimeriji, htela sam da se onesvestim. Ako hoćete da me zanesvestite, poturite mi tuberozu, krin, neko takvo belo cveće, momentalno se omunjavim.
O Hypnotic Poisonu i Dune kao dva moja omiljena zimska parfema pisaću u nekom drugom tekstu, pa ovaj put neću, mada ih eto uvek , ipak, moram pomenuti, jer su to itekako zaslužili, a imaće uvek posebno mesto u mojoj parfemskoj kolekciji…
I za kraj prvog dela ove divne priče, jer se ona ne može tek tako završiti, evo jedne rečenice koju je svojevremeno izgovorio jedan od potpunih genijalaca u svetu parfema i mode, nezaboravni g-din Kristijan Dior:
„A woman’s perfume tells more about her than her handwriting.”
Zar nije u pravu?
Ljudmila Janković Gubik (Slobodna reč)
Dior parfemi, naslovna fotografija: Ljudmila Janković Gubik (privatna arhiva)
