Lekari smatraju da se zbog medijskih manipulacija, koji, kako kažu, zagađuju javni prostor, unosi velika pometnja, iako su građani o značaju imunizacije svojevremeno učili u školi. Kako navode, vlast u Srbiji je već godinama izgubila poverenje stanovništva i zakazala na polju popularizacije naučnih saznanja, zbog čega su građani danas izloženi dezinformacijama i polu-istinama gde glavnu reč umesto stručnjaka vode antivakseri, nadri lekari i teoretičari zavera.
Sagovornici VOICE-a podsećaju da su početkom 70-tih godina, kada se pojavila epidemija variola vere, građani bivše Jugoslavije imali poverenja u sistem, stanovništvo se pridržavalo strogih mera, što je doprinelo i masovnoj vakcinaciji gotovo 18 od ukupno 20 miliona ljudi, čime je za svega dva meseca zaustavljena epidemija.
Prema mišljenju sociologa i psihologa, neznanje i deficit informacija mogu biti snažni neprijatelji nauci jer strah uglavnom dolazi iz neznanja, fabrikovanih informacija, iz nepoverenja u zvanične zdravstvene institucije, a da antivakseri često iznose potpuno netačne podatke.
Antivakseri zagađuju javni prostor
Uprkos mišljenju epidemiologa da je mnogo veći atak na autoimuni sistem infekcija kovidom-19, do sada se u Srbiji preko elektronske uprave prijavilo svega oko 900.000 građana za vakcinaciju protiv korona virusa, a vakcinisano je oko 500.000 građana, što je tek oko 10 odsto od ukupnog stanovništva.
Stručnjaci podsećaju da bi, da ne postoje vakcine, ljudi danas umirali od velikih boginja, dečje paralize i drugih bolesti koje bi pogađale čovečanstvo.
Epidemiolog dr Zoran Radovanović bio je u bivšoj Jugoslaviji jedan od onih koji je 1972. godine vodio organizovani odgovor sistema na epidemiju variola vere. On za VOICE kaže da je odziv građana za vakcinaciju protiv korona virusa razočaravajući, a da su uzrok tome „do sada neviđene medijske manipulacije i senzacionalizam“.
„To je bilo drugo vreme, kada se verovalo autoritetima. Pre 50 godina postojala je ozbiljna država, toliko dobro organizovana da je mogla u rekordnom vremenu da angažuje ljudske i materijalne resurse, uključujući zdravstvenu službu, Crveni krst, civilnu zaštitu itd. Tek surovi ratovi tokom 1990-ih, pljačkaška privatizacija i razvučena bolna tranzicija razvejale su ranije neupitno poverenje u institucije sistema i vlast uopšte“, objašnjava Radovanović.
Kako navodi, u globalnim razmerama došlo je do promena pojavom njuejdžizma, postmodernizma i drugih pokreta kojima su relatizovane važeće norme i poimanje sveta, uz lansiranje teze kako istovremeno postoji više istina, od kojih nijedna nije neprikosnovena.
„Kuriozitet je da više ne postoji vakcina sa tako burnim lokalnim reakcijama i ozbiljnim neželjenim dejstvima kao što je bila vakcina protiv velikih boginja“, kaže Radovanović i dodaje da bismo, kada bi se danas masovno primenila vakcina sličnih karakteristika, imali demonstracije.
Specijalista ORL iz Subotice dr Zoran Dukić kaže za VOICE da smo 70-tih godina živeli u uređenom, „labavo totalitarnom“ društvu, sa vrlo malim stepenom građanskih sloboda u smislu mogućnosti kritike istog, a i mogućnosti individualnog odlučivanja, ali da je s druge strane to društvo imalo visoko efikasne mehanizme skoro svega, pa i zdravstvene zaštite.
„Pitanje je kako bi se sve to desilo krajem osamdesetih, da ne govorim o devedesetima ili periodu iza toga, iako su tehničke mogućnosti mnogo bolje. Privatizacija i posledično gašenje Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak je nešto što nas može jako skupo koštati. Ako sami proizvedemo vakcinu, niko neće razglabati o tome, da li će ona da nam ’menja genom’, ’implementira čip’, ’truje’, ’čini neplodnim’…“, smatra Dukić.
Mediji otvoreni za teoretičare zavera i druge prevarante
U medijima vidimo da se vlast hvali da je Srbija druga u Evropi, nakon Velike Britanije, po broju vakcinisanih građana, iako se za vakcinaciju prijavilo tek oko 10 odsto stanovništva.
Radovanović kaže da se neopravdano smatra da bezbedna vakcina nije mogla da se napravi i ispita za manje od godinu dana, već da je ceo postupak zbrzan i smandrljan.
„Posejane su sumnje da vakcinaciju nameće ’farmakomafija’ vođena isključivo interesom za zaradu. Pritom se gubi iz vida da pekarska, konditorska i svaka druga proizvodnja počiva na istom principu, pa da se zbog toga ne odričemo hleba i slatkiša“, smatra Radovanović.
Prema njegovim rečima, otpor prema vakcinaciji iz sopstvenih interesa tendenciozno lansiraju proizvođači tzv. suplemenata i navodnih pojačivača imuniteta, zagovornici metoda alternativne medicine i drugi prevaranti, a da su njihove zarade od „prodaje magle“ mnogo veće nego od vakcinacije.
“Otvoreno je široko polje za teoretičare zavere, mada u njihovim naklapanjima nema ni ’t’ od teorije. Frapantno je kako čak i ljudi na izgled neupadljivog ponašanja veruju u čipove rastvorene u vakcinama koje od ljudi stvaraju zombije i slične besmislice. Činjenica je da su naši ljudi već 30 godina varani i vučeni za nos, tako da su opravdano podozrivi prema dobrim namerama vlasti, kao i u drugim sredinama gde ne postoje poverenje i socijalna pravda“, smatra Radovanović.
Dodaje da smo kao društvo uvek bili konzervativni, ksenofobični i autarkični, a iskustvo iz bliže prošlosti još više nas je učinilo opreznim prema svemu što dolazi iz inostranstva, posebno sa zapada, čak i kada su u pitanju vakcine.
„Više lekara sa visokim akademskim zvanjima pospešivalo je nepoverenje prema zapadnim vakcinama, opredeljujući se apriorno za ruske, mada nisu raspolagali nikakvim informacijama o njihovim karakteristikama, već samo ideološkim predubeđenjima. Rezultat je da se i najveći broj građana opredeljivao protiv neruskih vakcina“, navodi Radovanović.
Dr Zoran Dukić kaže da se dogodio veliki upliv politike u medicinsku struku i do sada neviđena medijska manipulacija sa druge strane.
„Ne treba zanemariti ni primitivizam, magijsko verovanje i druge nazadne pojave karakteristične za ovo podneblje, koje uzrokuje veoma nizak nivo opšteg obrazovanja i informisanosti o bazičnim stvarima iz oblasti prirodnih nauka“, upozorava Dukić.
Dodaje da su „vakcine postale top tema razglabanja medija, uglavnom najnižeg profesionalnog nivoa, tabloida i njihovih TV analoga“, a da se o vakcinama izjašnjavaju svi, najčešće javne ličnosti, a najmanje oni koji bi trebalo to da čine, a to su lekari.
Pulmolog dr Srđan Lukić iz Slovenije kaže za VOICE da neosnovane i lažne informacije dele mahom „antivaks štetočine“.
„Pojave se onda ti probisveti, koji ’prigodno’ paralelno sa antivaks idejama poturaju i gomilu nekih ’prirodnih’ preparata za ’lečenje’. Kada ne vidite kod svoje dece bolesti kao što je npr. veliki kašalj onda nemate direktnu spoznaju značaja vakcine, već je ona apstraktna. Kada se opet pojave male boginje sve se to konkretizuje i procenat vakcinisane dece vrlo brzo poraste“, navodi Lukić.
Nauka je ostvarila impresivne rezultate, kaže dr Radovanović i dodaje da može jedino da se govori o nedovoljnoj popularizaciji naučnih saznanja.
Na pitanje, zašto je mali odziv zdravstvenih radnika za vakcinaciju, kaže da su i oni deo društva i da i njih vode slični motivi kao i njihove medicinski neobrazovane sugrađane.
Neophodna adekvatna i stručna edukacija građana
Dr Radovanović podseća da je zdravstveno prosvećivanje aktivnost koja je već godinama napadno zakržljala u Srbiji, a da smo se nekada njome ponosili.
„Stepen zbunjenosti i kontradiktronosti među dostupnim informacijama je učinio da i među lekarima ima mišljenja o ovoj epidemiji koja variraju u širokom rasponu“, kaže dr Dukić i dodaje da su uzrok tome takve informacije, koje se mogu naći u stručnoj literaturi i saopštenjima referentnih institucija.
“Uprkos tome, naš esnaf po svojoj prirodi predstavlja najbolji deo društva za edukaciju stanovništva i promociju imunizacije kao vida najefikasnije zaštite“, navodi Dukić.
Dodaje da institucije medijski održavaju tenziju zarad skretanja pažnje, a da s druge strane ne postoji interes da se iznesu validne, proverene informacije i da se stanovništvo adekvatno informiše i obrazuje u tom smislu.
Dr Lukić podseća da smo o značaju imunizacije učili u školi i da to nije neka tema koja zahteva veliku pamet, već se može predstaviti đacima u osnovnoj školi kroz priču o tome kako smo iskorenili velike boginje i kako smo skoro pa pobedili i mnoge druge bolesti – difteriju, dečiju paralizu, veliki kašalj, tuberkulozu.
Bez odgovora za VOICE iz Lekarske komore Srbije
Prema rečima dr Dukića, Lekarska komora Srbije nije nezavisno i jako strukovno telo, koje bi moglo da zaštiti interes struke i svih nas na posredan način, jer je i „tamo uplitanje politike donelo ovo stanje“.
“Nakon izjava u martu 2020. i svih onih posle, kao i događaja koji su nakon toga usledili, prof. dr Branimir Nestorović bi najverovatnije ostao bez licence, a možda bi se našao i na udaru zakona. Na žalost, publiciteta željnih imate i među stručnim autoritetima, što ih čini još opasnijim. Posao Komore bi bio da ih onemogući u javnom ispoljavanju“, smatra Dukić.
VOICE se obratio i Lekarskoj komori Srbije sa pitanjima zašto se ne oglašava povodom slabog odziva građana i zdravstvenih radnika za vakcinaciju, zbog čega ne reaguje na sporne izjave dr Nestorovića i drugih lekara u medijima, kao i kakve su sankcije u ovakvim slučajevima, međutim – odgovore nismo dobili.
Udruženje Ujedinjeni protiv kovida podnelo je 8. februara Prvostepenom sudu časti Lekarske komore Beograd prijavu protiv dr Branimira Nestorovića zbog povrede Etičkog kodeksa, prenosi list Danas. Kako su istakli, u vreme pandemije virusa korona, koja i danas traje, Nestorović je, kao član Kriznog štaba i u ličnom svojstvu iznosio brojne naučno i stručno neistinite i nedokazane tvrdnje, davao profesionalno neutemeljene savete i pronosio poluistine. Dodaju da je dr Nestorović u februaru ove godine u jednom tabloidu tvrdio da smo glumili epidemiju, da je sve sa koronom izmišljeno, da testiranje ne vredi ništa, kao ni vakcinacija, a da se od kovida ne umire. „Niko neće da mi plati usavršavanje da dokažem da kovid ne postoji“, preneli su tada pojedini tabloidi njegove reči.
Inače, na sajtu Lekarske komore Srbije objavljena je lista sa imenima više od 60 lekara i drugih zdravstvenih radnika koji su tokom obavljanja svog posla izgubili živote od posledica infekcije korona virusom.
Koji ljudi veruju u teorije zavere?
Psihološkinja Mina Hagen iz Beograda kaže za VOICE da su u teorije zavere sklonije da veruju osobe koje u situaciji neizvesnosti ispoljavaju povećan stres, traže dublje značenje i ne prihvataju jednostavna objašnjenja nekih pojava – koji su individualisti.
„To su osobe koje su pretežno usmerene na sebe i zadovoljenje sopstvenih potreba, manje im je važna kooperativnost i dobrobit društva, često su narcističke osobe nezainteresovane za opšte dobro. Za osobe koje veruju u teorije zavere su upravo naučna objašnjenja deo teorije zavere, dakle ko veruje u nauku je lakoveran, dok su oni ’prokljuvili pravu istinu’“, navodi Hagen.
Prema njenim rečima, strah uglavnom dolazi iz neznanja, fabrikovanih informacija, iz nepoverenja u zvanične zdravstvene institucije, dok antivakseri kao argumente često iznose potpuno netačne podatke.
Stručnjaci da insistiraju na benefitima vakcinacije
Sociološkinja Ana Pataki iz Novog Sada kaže za VOICE da društvene mreže kreiraju javno mnjenje i stavove građana o različitim temama, pa u tom kontekstu i o osetljivoj oblasti kao što je preventivna zaštita, odnosno vakcinacija.
„Delimično, problem je u nedostatku medijske pismenosti naših sugrađana, odnosno nemogućnosti da razdvoje lažne od pravih, argumentovanih vesti, jer su prosto – glasniji zagovornici pokreta koji promovišu stavove protiv vakcinacije. Struka, odnosno nauka su zbog toga izgubili poverenje građana“, navodi Pataki.
Pataki upozorava da neznanje i deficit informacija mogu biti snažni neprijatelji nauci ako se podlegne uticaju paušalnih teorija tumačenja različitih informacija o imunizaciji i zdravstvenoj zaštiti.
„Podizanje nivoa svesti u javnosti o značaju vakcinacije može se postići transparentnošću u komunikaciji institucija i otvorenom dijalogu. Zbog toga je neophodno učešće predstavnika zdravstvenog sektora, imunologa i epidemiologa koji moraju insistirati na benefitima vakcinacije“, smatra Pataki.
Izvor: Natalija Jakovljević (VOICE)
Vakcina, naslovna fotografija: Getty images
