Bilo je to ovako – Zoran Kesić se vakcinisao prvog dana masovne vakcinacije na Beogradskom sajmu, pa to objavio na svom Fejsbuku i onda se konačno pokazalo da Kesić radi za Vučića, bar ste takav utisak mogli da steknete ako ste “dohvatili” da čitate komentare ispod Kesićevog posta na FB.
Tu se nekakva grupacija iz društvene podvrste – opozicioni antivakseri – ostrvila na Kesića da se, eto, prodao Vučiću za jednu vakcinu, pošto je, jelte, Vučić nabavio te vakcine od svojih para, a trebalo bi valjda bojkotovati sve što ima veze sa Vučićem i njegovim parama. Koje su, u poverenju da vam kažem, zapravo naše pare.
Izbegavajte, dakle, auto-put Miloš Veliki i vozite se samo Ibarskom magistralom, u inat Vučiću koji je taj auto-put izgradio od svojih para, a posle ga i otvorio od svojih para.
Ili, ne dao Bog – ufasujete koronu – i hoće da vas prikače na respirator, ali respirator koji je nabavio Vučić. Šta raditi u tom trenutku?
-Upoomoooć, neću na Vučićev respirator! – počnite da se derete, ako u tom momentu uopšte možete da se derete, i zatražite da vas prikače na neki respirator koji je nabavila opozicija, makar ona opozicija koja je nekada bila vlast.
Zato što postoji mogućnost da ako vas prikače na respirator koji je nabavio Vučić, bar on tvrdi da ga je nabavio, navučete na sebe pravedni gnev opozicionara sa društvenih mreža što može ponekad biti gore od korone.
Tražite dakle napismeno atest da respirator nije nabavio Vučić, pa tek onda pristanite da vas prikače na respirator, jer bolje umreti herojski bez Vučićevog respiratora, nego preživeti na respiratoru koji je on nabavio. Bar on tvrdi da ga je nabavio, ali, verujte, Vučiću ne treba mnogo verovati, pa je moguće da ga on nije nabavio. Nego je taj respirator kupljen od vaših/naših para od kojih Vučić po ce dan pravi samopromotivne hepeninge gde god vidi da ga snimaju kamerom. A njega stalno snimaju kamerom, on bi faktički mogao da okači oko vrata onaj natpis sa piljarnica: Objekat je pod video nadzorom.
Treći dan vakcinacije, deo redakcije Danasa takođe je iskoristio za taj sudbonosni ubod u mišicu leve ili opciono desne ruke, pa smo i mi to objavili na redakcijiskim društvenim mrežama, te smo prošli ko bos po trnju ili ko Kesić posle Sinofarma – digla se kuka, motika i dislajk da nam objasne da posle tog izdajničkog akta neće više ni da privire u Danas, pisali su da su oduvek znali da mi radimo za Vučića, jer je heroizam savremene Srbije zapravo umreti od korone bez Vučićeve vakcine. I povećati broj onih čije brojke svakog dana oko 15 sati saopšti Vučićev Krizni štab.
Srpski moderni Jan Palah je osoba koja bojkotuje vakcinaciju iz protesta prema Vučićevom režimu, logika je tih masovnih antvakcinaških napada, iako je logika malko tupava – pa ko će na kraju krajeva pobediti Vučića ako sva opoziciona & kritička javnost nastrada od kovida u inat Vučiću?
-Umirem, ali časno, jer nisam primio Vučićevu vakcinu, niti sam želeo na Vučićev respirator! – pisaće u testamentu.
Pisali su nam još svašta ispod one objave na Danasovom Fejsbuku – na primer da smo sada čipovani, iako sam jednom mom prijatelju taksisiti, koji mi je tu teoriju o čipovanju ispričao, priznao da sam oduvek želeo da budem čipovan. Zato što ću onda uvek znati gde se nalazim, a danas često ni ne znam gde se nalazim. Pa će lakše moći da me nađu.
Odziv vakcina u Srbiju je odličan, blagodareći okolnosti da Evropa neće kinesku vakcinu, ali mi smo ionako nacija u kojoj je sve kinesko – najviše kupujemo po kineskim radnjama, a na vlasti nam je kineska kopija Demokratske stranke. I kineska kopija Zorana Đinđića.
Međutim, odziv na vakcinaciju nije odličan iako je vakcinacija organizovana bolje nego bugarski voz, koji je do sada bio jedini organizovan proces kojim je vlast Aleksandra Vučića mogla da se pohvali.
Odziv nije odličan iako to žele da nam prikažu, prijavilo se tek 10 odsto građana, zato što ona Srbija koja ne glasa za Vučića kako-tako ide na vakcinaciju, sem tih par stotina komentatora sa društvenih mreža, dok onaj deo zemlje koji glasa za Vučića, pasionirano veruje u teorije zavere, jer inače ne bi ni glasao za Vučića. Te izbegava vakcinaciju koliko god mogu.
Napasti Kesića, redakciju Danasa ili bilo koga drugog da radimo za Vučića zato što smo se vakcinisali, pohvalili zdravstvene radnike sa Beogradskog sajma, i to objavili na društvenim mrežama, jeste kruna besmisla doba u kome živimo. Mi smo mogli da se vakcinišemo i da to niko nikada ne sazna, ali smatramo da javne ličnosti i novinari imaju veću odgovornost prema društvu, i moraju motivisati pametne ljude da i oni odu na vakcinaciju jer je to jedini način da završimo ovu agoniju u kojoj podjednako stradaju i vučićevci i đilasovci, i desničari i levičari, i naprednjaci i demokrate, i čitaoci Informera i čitaoci Danasa.
Svako ko misli da je vakcinacija stvar politike nije baš skroz normalan. A ima ih na obe strane. Istina, na ovoj vladajućoj mnogo više. Vlast vakcinaciju predstavlja kao deo predizborne kampanje, pa se ne razlikujete od njih ako na tu kampanju nasednete.
Razmišljanje pojedinih opozicionih simaptizera sa društvenih mreža pokazuje da se ne razlikuju od režimske propagande, pa čitava priča jeste ista, samo usmereno u kontra smeru.
Čak je i novinar Pinka pre neki dan postavio pitanje Vučiću kako komentariše što su se vakcinisali Kesić i urednica Danasove političke rubrike, tako da i režimski mediji očigledno imaju zadatak da od toga naprave političko pitanje, a pridružuju im se u tome i pametnjakovići koji se predstavljaju kao nekakva ljuta opozicija.
Antivučićevski antivakseraj je endemska vrsta opozicionog delovanja. Taj pokret neće izučavati epidemilozi, već sociolozi. Ali o tome nekom drugom prilikom, ako ikako preživimo koronu bez vakcine. Ili Vučića sa vakcinom.
Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas, novinarstvom se bavi od 1994. godine. Pre Danasa radio je u Borbi, Našoj Borbi i Glasu javnosti, a kolumne je pisao za mnoge medije – od NIN-a, preko Kurira, do Nedeljnika i portala N1. Koautor je satirične emisije PLJiŽ koja se emituje na TV Nova S. Dobitnik je više nagrada, otac dve ćerke.
(Slobodna reč)
Dragoljub Draža Petrović, naslovna fotografija: privatna arhiva