“Koliko demagogije sustavno poređane u artiljerijske salve, koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji ništa osim mržnje…”

Koliko god nas obasipali kanonadama ekonomskih uspeha i koliko god nas s RTS-a i Pinka bombardovali pobedama u BDP-u i platama, istina je jedna – Srbija je evropska zemlja siromaštva i pregolemih socijalnih razlika u kojoj se ustoličila šaka moćnika slepa za stvarnost, kvalifikovana za laž.

Onima koji ne pripadaju šačici na tronu i oko trona ne trebaju naočare da vide očigledno – siromašni postaju sve siromašniji, bogati sve bogatiji, u odsustvu vladavine prava i prisustvu korupcije raste samo društvena nejednakost. Ni zvanična statistika Srbije, vešta da prikrije i prekroji, ne može da zabašuri nešto što je jasno kao dan – socijalna struktura nam je takva da je u vrhu piramide mala grupa koja zarađuje pet i više hiljada evra mesečno, ispod je tanki nivo onih čija su mesečna primanja od 1.000 do 3.000 evra, a najširi i najviši deo čine oni koji žive na ivici bede. Srbija je zemlja u kojoj i dalje postoji apsolutno siromaštvo –  ispod linije apsolutnog siromaštva u Srbiji živi 7,3 odsto stanovnika, odnosno oko pola miliona ljudi, među kojima je 100.000 dece.

Oko 250.000 građana koristi novčanu socijalnu pomoć, a oko pola miliona stanovnika, prema izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. Prema podacima sindikata, odnosno zvanične statistike četvrtina građana ima status siromašnih dok čak 40 odsto stanovnika ima primanja ispod 46.000 dinara. Svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu koja nedavno jeste povećana i iznosi 32.126 dinara (6,6 odsto veća u odnosu na prošlu godinu). Ali i dalje, niža je od minimalne potrošačke korpe teške oko 37.000 dinara, koja obezbeđuje preživljavanje, ne život.

Gde smo u poređenju sa Evropom najbolje pokazuje evropska statistika. Nije tačno da pobeđujemo koliko god euforičan bio Aleksandar Vučić i njegova klika. Sada, kada je konačno izvojevan veći minimalac, opet smo na dnu lestvice. Naša je minimalna zarada oko 236 evra, a ispod nas samo su Makedonci sa 234 evra, Crnogorci sa 222, a u Bosni i Hercegovini i Albaniji je oko 210 evra.

Istina je da većina građana, i pored toga što joj vlast uz erupciju oduševljenja svakodnevno saopštava da živi dobro, jedva sastavlja kraj s krajem. Najrealniju sliku života građana obično daju statistički podaci o kupovnoj moći pa hajde da vidimo gde smo u Evropi i po tom pokazatelju.

Eurostat 15. decembra objavljuje podatke za prethodnu godinu o bruto domaćem proizvodu (BDP-u) i stvarnoj individualnoj potrošnji (SIP-u) po stanovniku, iskazane standardom kupovne moći (SKM-om). Po poslednjem izveštaju Eurostata, Srbija je skoro na dnu dna u Evropi. Beda.

Uobičajeno je da se BDP po stanovniku koristi kao pokazatelj nivoa blagostanja u zemljama, ali on nije jedini takav pokazatelj. Pokazatelj koji bolje odražava stanje blagostanja u domaćinstvima jeste SIP po stanovniku i homogenija je kategorija od nivoa BDP-a. Eurostat je saopštio da najniži SIP po glavu stanovinka u Evropskoj uniji ima grupa zemalja koju čine Slovačka, Mađarska, Hrvatska i Bugarska, čiji je prosek između 30 odsto i 42 odsto ispod proseka EU-27. Uz 27 zemalja članica u analizu su uključene i zemlje iz EFTA sporazuma (Norveška, Švajcarska i Island), zemlje kandidatkinje za članstvo u EU (Turska, Crna Gora, Srbija, Severena Makedonija), te Bosna i Hercegovina, kao potencijalna kandidatkinja. Stvarna individualna potrošnja prošle godine u Srbiji je bila na 49 odsto evropskog proseka. Kaže Eurostat. Za naše plate mogli smo sebi da priuštimo upola manje od evropske polovine. Pola od pola. Pomaka gotovo da nema – u 2018. i 2017. bili smo na 48 odsto proseka Evrope. Gori od nas su samo u Severnoj Makedoniji kojima je individulna potrošnja na 42 odsto, u Bosni i Hercegovini – 41 odsto evropskog proseka i u Albaniji.

Ako je to uspeh i da nismo baš najgori, onda u redu.

Da vidimo ko je i koliko bolji i gde su oni koje Vučić pobeđuje svaki dan.

U Crnoj Gori potrošnja domaćinstava dostigla je 60 odsto evropskog proseka. Molim Vučićeve botove da čitaju pažljivo i da shvate i prihvate da je 60 bolji rezultat od 49. U Sloveniji je dostignuto 83 odsto evropskog proseka, dok je Hrvatska na 66 odsto evropskog proseka. Mađarska – 67 odsto i Slovačka – 69 odsto evropskog proseka. Svi bolji od nas.

Prešišala nas je i Bugarska gde je indeks lične potrošnje na 58 odsto evropskog proseka, to jest bugarske porodice danas žive 10 odsto bolje nego naše. Rumunija nas je polupala kao beba zvečku. Tamo je lična porodična potrošnja na 79 posto proseka što znači da Rumunu žive 30 odsto bolje od nas. Razmere Vučevih naprednih lagarija jasne su ako se vidi gde je ko bio i gde kuda ide.

Tako je ovaj takozvani indeks blagostanja 2011. godine u Srbiji bio na 50 odsto evropskog proseka u Bugarskoj 43, u Rumuniji 51… U 2012. godini u Srbiji imali smo značajan pad na 46 odsto, zato su naprednjaci i pobedili i preuzeli vlast. Bugari su tada bili na 43, a Rumuni pali na 49.

Danas je Srbija na 49 odsto evropskog standarda. Rast nema šta, uspeli su da nas dignu za tri odsto, ali ne i da dostignu 2011. godinu. Ali… Bugraska na 58, a Rumunija na 79. Pa ko raste, i ko koga pobeđuje?

Tačno je da su prosečne plate od preko 500 evra značajna stvar, ali je laž da nam je zbog toga standard veći nego 2011. godine na primer. Ako laže Vučić, ne laže Eurostat. Plata od 500 evra pokazuje nešto, ali ne i sve, jer se sa zaradom iz 2011. godine bolje živelo nega sa danas s Vučićevih 500 evra. Poenta je u tome kako živimo s prihodima koje imamo. Bedne lagarije i tri godine objašnjavanja kako će nam sledeće godine plate biti 500 evra i jednom je morao pogoditi. To što se s tom zaradom lošije živi nego s platama iz 2011. njega ne zanima. On uzme godinu koja njemu paše pa se time hvali. On priča kako su žuti 2012. sve upropastili, a ne kaže zašto živimo lošije nego 2011. kad su takođe žuti nešto uradili. Zbog građana, ne zbog opozicije.

Da se vratimo još ranije. Srbija je 2005. bila na 38 odsto evropskog standarda što znači da je do 2011. za šest sezona podigla standard stanovništva za čak 12 procenata. Pa ga sunovratili za četiri odsto 2012. Naprednjaci su za osam godina nagurali tri procenta. Nešto tu ne štima.

A tek neće štimati jer će problemi postati još veći kada Vlada prestane da daje pomoć privredi, što je posebna priča. Veliki broj preduzetnika i malih firmi je ugašeno od uvođenja vanrednog stanja prošle godine, a ostali grcaju u dugovima i jedva se koprcaju. Dugovi se gomilaju jer nisu mogli da rade, a sada im na naplatu stižu odloženi porezi i doprinosi. Ako propuste ratu dočekaće ih kamata.

“Plaćamo pune plate, pune doprinose, pune komunalije, pune kirije, a minus kao vrata. Ljudi dižu ruku na sebe, bankrotiraju i zatvaraju masovno, Država se pravi da ne vidi a mi se davimo i to ljudski se davimo”, komentar je malog privrednika.

A kada stane pomoć većim poslodavcima oni će, procenjuju ekonomisti, početi da otpuštaju “višak zaposlenih“ kako bi inkasirali što veće profitne stope u kriznim vremenima izazvanim epidemijom koronavirusa. Predviđaju i da će u uslužnim delatnostima biti ugašeno 40.000 ili 50.000 radnih mesta, uglavnom u mikro i malim firmama sa dva ili tri zaposlena. Koji će doći u realnu opsanost da propadnu u veliku skupinu siromašnih u zemlji demagogije sustavno poređane u artiljerijske salve – Srbiji.

Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart i novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Novinarstvom se bavi od 1999. godine, počela u Danasu, a najveći deo profesionalnog života provela u novosadskom Dnevniku. Od 2016. je u preduzetničkom novinarstvu i konsaltingu u poljoprivredi. Dobitnica više novinarskh nagrada, majka dva sina.