Podeljena mišljenja Subotičana o vakcinama: Od poverenja u nauku do skepticizma

Subotičani svoje mišljenje o vakcinama pretežno baziraju na osnovu informacija koje se plasiraju u medijima, međutim, neki od njih svoje stavove zasnivaju na lažnim ili polu-informacijama, koje se plasiraju u tabloidima i na društvenim mrežama, dok sa druge strane struka upozorava da je zdravstveni sistem pred pucanjem i da je nužno da se građani vakcinišu u što većem broju.

Protivnici vakcinacije, koji su govorili pod imenom ili anonimno za naš medij, ne smatraju sebe antivakserima, istovremeno navodeći da ne veruju u vakcine i u nauku. Kako kažu, ukoliko bi bili uslovljeni da ne mogu da putuju, opredelili bi se za rusku vakcinu, za koju kažu da je proizvedena na tradicionalni način, dok odbacuju mogućnost vakcinacije sa zapadnim vakcinama, kakva je Fajzer Biontek.

Pojedini građani se još nisu opredelili da se prijave za vakcinaciju preko e-uprave zato što ne smatraju sebe ugroženom kategorijom, pa ne žele da uzimaju mesto nekom kome je vakcina prioritetna.

Dok je za neke vakcina civilizacijska tekovina koja je spasila čovečanstvo, protivnici vakcinacije kažu da su i svoju decu vakcinisali isključivo zbog toga što ih u suprotnom ne mogu upisati u vrtiće. Neki od naših sagovornika nemaju poverenja u državu, ali ne sumnjaju u nauku, zbog čega veruju da je neophodno da se u što kraćem vremenu vakciniše što veći broj građana.

Sendi: Zdravstveni sistem na ivici ambisa

Medicinski radnik u Hitnoj pomoći u Subotici Žolt Sendi rekao je za naš portal da zdravstveni sistem u Srbiji puca i da je na ivici ambisa.

„Početkom pandemije država nije adekvatno reagovala. Mnogo ozbiljnije je trebalo reagovati prošle godine u toku letnjeg perioda kao i oko Nove godine. Zdravstveni sistem je preopterećen bio i pre pojave pandemije. Godinama je veoma malo ulagano u zdravstvo. Ulaganja koja se sada sprovode, rade se samo zbog situacije, a čim epidemija prođe, zaboraviće se na zdravstvo i zdravstvene radnike“, smatra Sendi.

On ocenjuje da je odziv za vakcinaciju za sada zadovoljavajući ali da je potrebno da ta informacija stigne do svesti građana, posebno u ovakvoj situaciji u kojoj se nalazi svet zbog epidemije.

„Svetska nauka je napredna i mislim da trebamo imati poverenja u vakcine, ne bi sve trebali gledati skeptično i sa strahom. Medicina je u zadnjih 70 godina enormno napredovala u svetu i to ne smemo da zaboravimo, kao što je potrebno i da sve države sveta imaju mogućnost koristiti i osetiti taj napredak“, navodi Sendi.

On kaže da i sam čeka na svoju drugu dozu vakcine, i da je odlučio da se vakciniše zbog svog zdravlja kao i zdravlja svojih najmilijih.

„Radno mesto na kom radim nosi sa sobom povećan rizik zbog veće mogućnosti zaražavanja“, navodi Sendi.

Govoreći o pandemiji lažnih informacija, Sendi kaže da nam se u svetu interneta sve informacije serviraju, a da je veliki broj tih informacija neproveren.

„Mediji moraju plasirati validne i proverene informacije. Tračevi se lako čitaju i serviraju putem tabloida, novina, pa ponekad čak i u dnevniku, a naročito putem društvenih mreža. Propaganda i skepticizam, u situaciji kada treba da smo pribrani, da proverimo informacije koje kruže oko nas, sve to samo otežava izbor građana“, ocenjuje Sendi.

Dodaje da je antivakserima dovoljno da pročitaju neku neproverenu vest ili informaciju na društvenim mrežama ili u tabloidima i da već imaju stav i motiv za napad.

Šta kažu Subotičani o vakcinama?

Subotičanin Robert Šefer ima 62. godine i kaže da planira da se vakciniše. On veruje u nauku i smatra da je vakcina civilizacijska tekovina koja je spasila čovečanstvo.

Ne može da kaže u koju vakcinu ima najviše, a u koju ima najmanje poverenja jer smatra da je to „teško reći jer je iza nas jako kratak period testiranja, i da bi svaki odgovor bio rezultat ideoloških predrasuda koje u ovom slučaju nisu nužno korisne“.

„Pod pritiskom predrasuda opredeljujem se za zapadne vakcine. Mislim da je odziv građana nedovoljan. Verujem da se za uspeh imunizacije mora dostići pokrivenost vakcinacijom od 70-80 odsto. Verujem da kod nas taj procenat neće dostići 30-35 odsto“, smatra Šefer.

Prema njegovim rečima, nauka je učinila maksimum u kratkom vremenu i da su i sami naučnici i korisnici vakcina svesni njene nedovoljne ispitanosti.

“Jedini negativan efekat vakcine može biti izostanak delovanja i ništa više. Vidite i sami da nema nikakvih ozbiljnijih nus-efekata, dok je fake news socijal-patologija“, ocenjuje Šefer.

Dodaje da u državu nema ni promil proverenja, niti u jednom segmentu, ali da u nauku bezrezervno veruje.

Smatra da je ceo antivakserski pokret nastao iz jednog nenaučnog rada koji je pokrenuo lavinu i da ne razume zašto su ljudi prijemčivi na gluposti.

Atila Kovač je iz Bačke Topole, ima 48 godina, i nedavno je primio i drugu dozu kineske vakcine.

Kako kaže za naš medij, veruje u sve vakcine.

„Svaka bar u nekoj meri pomaže pri zaštiti“, smatra Kovač.

Prema njegovom mišljenju, uprkos velikom broju nepismenih građana, „odziv nije loš“.

On kaže da donekle ima poverenja u državu, kao i u zdravstveni sistem, ali da nauci veruje u potpunosti.

Dodaje da aktivakseri pretežno pripadaju „nepismenoj radničkoj klasi“.

Subotičanka Tamara Božić ima 38 godina i ne želi da se vakciniše, zato što, kako kaže za naš portal, ne veruje da vakcina može da pomogne u borbi protiv korona virusa i smatra da građani treba da imaju pravo na izbor.

„Vakcinacijom nam samo uništavaju organizam i imunitet. Posledice su zagarantovane, samo je pitanje kakve i kada će se pojaviti. Što se mene tiče, neka se vakciniše ko želi, ali ne podržavam prisilnu vakcinaciju. Svako neka snosi svoje posledice“, smatra Božić.

Kako kaže, nema poverenja u državu jer ne podržava pravo na izbor i slobodu građana.

„Prave se da su na našoj strani, a ustvari je to sve mafija koja radi u svoju korist. Jer farmakomafiji nije u interesu da su ljudi zdravi, jer je to najveći biznis na svetu“, ocenjuje Božić.

Dodaje da zna za pojedine slučajeve koji su se vakcinisali i ubrzo nakon vakcinacije oboleli od korone, pa „čemu onda vakcinacija“, pita Božić.

Kada je reč o lažnim vestima koje se tiču vakcina, Božić smatra da nije reč o lažnim vestima, „jer gde ima dima ima i vatre“.

„Zar mi antivakseri, kako nas nazivaju, želimo sebi i svojim bližnjima neko zlo? Pa ne bih baš rekla. Ja na žalost znam dosta slučajeva koji su imali posledice nakon vakcinacije, tako da za mene nijedna nije bezbedna“, ocenjuje Božić.

Saša Milanković ima 45 godina i planira da se vakciniše ali smatra da prvenstveno stariji sugrađani treba da prime vakcinu, kao i zbog činjenice da je već preležao koronu.

„Verujem u nauku i u sve vakcine, ali odziv građana nije zadovoljavajući“, smatra Milanković.

Kako navodi, građani čitaju veliki broj lažnih informacija, a tabloidi pišu ono što masa želi.

„Leba i igara… Nikog ko čita tabloide zapravo ne zanima istina. Društvene mreže su druga linija širenja dezinformacija. Onima kojima je stalo do istine, imaju mogućnost da ih provere“, ocenjuje Milanković.

„Nisam antivakcinista, naprotiv. Ipak, sa ovom vakcinom bih pričekao. Prvo da se vide puna dejstva. A drugo i najvažnije – da se zna koliko traje imunitet stečen od vakcine“, smatra pedesetpetogodišnji Pera Marković.

Kako navodi, za sada ne veruje ni u jednu vakcinu zato što mu se ne sviđa ideja da se život sastoji od redovnih vakcinisanja koje stvaraju samo kratkotrajnu otpornost.

„Ideja vakcine koju sam uvek podržavao jeste jednokratno i trajno, protiv izuzetno opasnih bolesti, onih koje imaju i visoku stopu smrtnosti i teške posledice (rane i ožiljke, druge oblike naruživanja ili oštećenja tela, ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa). Ova korona zaraza ne ispunjava ni jedan od tih uslova za bolest, a izgleda da ni vakcina neće ispunjavati ona gornja dva uslova“, smatra Marković.

Prema njegovim rečima, iako je malo iznenađujuće to reći za Srbiju, ali „upravo masovnost dezinformacija i lažnih vesti potvrđuje da je u pitanju slobodno društvo, a neki bi rekli i preslobodno“.

Uprkos tome, kako kaže, misli sve najgore o antivakserima.

„Svaka argumentacija im se svodi na ultraliberalizam, a što se u običnom rečniku zove razmaženost kod dece, odnosno samoživost kod odraslih. Ružno, i estetski i moralno, i štetno, i društveno i individualno“, ocenjuje Marković.

Subotičanin Daniel Barović ima 41 godinu i vakcinisan je sredinom januara među prvima. Smatra da je vakcina jedini način da se vratimo normalnom životu.

„Najviše poverenja imam u kinesku Sinofarm vakcinu jer je ona jedina izrađena starom tehnologijom, dok se ostale vrste još nisu koristile do sada“, kaže Barović.

Po njegovim rečima, kada su u pitanju vakcine, ima poverenja u državu, i u zdravstveni sistem, kao i u nauku, ali da je još uvek najveći procenat onih koji se nisu vakcinisali.

Dodaje da je pojava lažnih vesti jedna od loših strana interneta i društvenih mreža i da zbog toga veliki broj antivaksera zapravo ne zna zašto je protiv, već da je samo protiv.

Dojčilo Andrić ima 54 godine i sebe ne smatra antivakserom, ali, kako kaže, ne veruje u „polovne“ vakcine za koje se ne zna sa sigurnošću koliko štite.

„Najviše nade polažem u kubansku vakcinu i nju čekam. Ovima na tržištu ne verujem ni jednoj“, ocenjuje Andrić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ima više hiljada nepismenih građana pa ne iznenađuje da mnogi veruje u lažne vesti.

“Izvori informacija velikog broja stanovnika su tabloidi kojima se slepo veruje. Sto puta izgovorena laž u Srbiji postaje istina. Nažalost“, smatra Andrić.

U Srbiji je do sada vakcinisano 1.393.035 građana, dok je 506.949 primilo obe doze vakcine, što je tek oko 10 odsto od ukupnog broja stanovnika.

 

Natalija Jakovljević (Magločistač)

Tekst na mađarskom jeziku možete pročitati na portalu Szabad Magyar Szó.

 Vakcina, naslovna fotografija: Pixabay