Nije red kritikovati navike čoveka koji je tačno pedeset i po godina stariji, jer on već sigurno tačno zna šta i zašto radi. Naročito onda kada se radi o navici sa kojom nikome ne nanosi štetu, a kuriozitet ove svakodnevne rutine je da je dijametralno suprotna ponašanju drugih ljudi.
Imao sam možda dvadeset i neku godinu, kada sam obratio pažnju na to, da Janoš Kubat, koji je bio decenijama ispred svog doba, ne koristi svoje ključeve. To sam prvi put shvatio kada nije zaključao vrata svog automobila. Posle sam primetio da su, ako je on poslednji otišao iz redakcije, vrata ostala otvorena. Onda su već kockice počele da mi se slažu u glavi, da Kubat, koji je ostavio trajni trag u šahu, stonom tenisu i novinarstvu, ne zaboravlja da zaključa vrata, već ih namerno ostavlja otključanim.
Jednog prepodneva sam ga baš posetio u njegovom stanu, i – verujem da ćete pogoditi – vrata su bila otključana. Kucao sam, a on je iznutra povikao „uđi“! i ja sam osetio da imamo već takav odnos, tamo – vamo pedeset i po godina razlike, da mogu da ga priupitam za ovu naviku, koja je u ovim krajevima prilično čudna, jer je moje iskustvo na ovom polju da se ljudi itekako „zaključavaju“.
Odgovor, zašto on ne zaključava vrata, glasio je ovako:
„Kada su Rusi izvršili invaziju u Drugom svetskom ratu, moj otac je rekao da se zaključamo, onda valjda neće ući u našu kuću. Nije tako bilo: Rusi su razbili vrata. Kada su otišli, moj otac je izjavio, da vrata moraju što pre da se poprave, što neće biti jeftina stvar, pa je dodao, da ››od danas ne zaključavamo niti jedna vrata, jer onaj ko hoće da uđe, ionako će ući, i ako su vrata zaključana, onda ćemo mi imati dodatne troškove‹‹. Ja sam njegov savet poslušao, i od tada ga primenjujem“.
Nije to ni danas drugačije: onaj koji po svaku cenu hoće da uđe, tog jedna vrata, jedna kapija, neće zaustaviti, naprotiv, zahvaljujući internetu, danas postoje mnogo rafiniraniji načini da neko uđe u tuđ život. Dok ovo pišem, antivirus program me upozorava da moj kompjuter nije bezbedan, da i tuđini mogu da imaju pristup mojim podacima i web kameri. A u međuvremenu, iz ostave dopiru čudni zvuci…
Janoš Teke (Slobodna reč)
Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Otvorena vrata, naslovna fotografija: Pixabay
