Fondacija “Sloboda štampe” – koja objavljuje nedeljnik „Családi Kör” („Porodični krug“) kao i informativne portale „Szabad Magyar Szó” („Slobodna mađarska reč“) na mađarskom i „Slobodna reč” na srpskom jeziku – naručila je anketu od Radionice za istraživanje identiteta manjina u Senti. U fokusu istraživanja su navike medijske potrošnje Mađara u Vojvodini (ovakvo istraživanje je u nas poslednji put izvršeno pre deset godina, u septembru 2011. godine, kada ga je naručio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine), ali su obuhvaćene i druge teme, kao što je, na primer, dobrobit stanovništva.
Rezultate istraživanja ćemo objavljivati u nastavcima na oba portala, i na srpskom i na mađarskom jeziku.
Najpre pogledajmo kako ljudi doživljavaju procese koji se odvijaju u državi u širem smislu. Dakle, kako se vojvođanski Mađari trenutno osećaju u Srbiji. 12,6 odsto ispitanika kaže da stvari u Srbiji idu u dobrom smeru, dok 62,5 odsto misli da stvari idu u lošem smeru. Njih 24,9 odsto nije moglo da odluči da li stvari idu u dobrom ili lošem smeru. Drugim rečima, opšte blagostanje većine Mađara u Vojvodini je loše, i može se konstatovati da je vizija budućnosti prilično negativna, s obzirom da je skoro pet puta veći udeo onih koji misle da stvari ne idu u dobrom smeru, u poređenju sa onima koji misle suprotno.
Sledeće pitanje se odnosilo na to kako ljudi doživljavaju finansijsku situaciju sopstvenog domaćinstva (vidi Dijagram 1-1). U poredjenju sa pitanjem iz 2010. godine, 45,7 odsto ispitanika je odgovorilo da se njihova finansijska situacija popravila mnogo ili je malo bolja. Skoro 20 odsto njih je odgovorilo da se situacija nije promenila, dok je 7 odsto odgovorilo sa „ne znam“.
U odnosu na prošlu godinu (2019), najveći broj ispitanika je odgovorio da se njihova finansijska situacija nije promenila (49,3%), da se poboljšala (23,7%), dok je takođe 23,7 odsto ispitanika odgovorilo da se njihova finansijska situacija pogoršala.
Dijagram 1-1
U poslednjih deset godina, ekonomska situacija u državi se pogoršala prema mišljenju polovine ispitanika (50%), dok se prema mišljenju njih 60 odsto pogoršao i životni standard. Samo jedna petina (20,3%) veruje da se ekonomska situacija popravila, a 15,6 odsto misli da se i životni standard ljudi poboljšao. (vidi Tabelu 1-1)
Zanimljivo je da se prema 35,2 odsto ispitanika odnos između srpskog i mađarskog stanovništva poboljšao, a samo 7,6 odsto njih misli da se odnos pogoršao, to jest, po mišljenju vojvođanskih Mađara, etničke tenzije trenutno nisu tipične za naš region.
Tabela 1-1
Projektujući ista ova pitanja na narednih nekoliko godina, možemo videti da su ljudi više pesimistični nego optimistični, iako većina ispitanika kaže da ne očekuju značajne promene (vidi Tabelu 1-2). Prema 35,9 odsto ispitanika, situacija u državi će se pogoršati, a prema 21,3 odsto ona će se poboljšati. 41,5 odsto njih misli da će se životni standard pogoršati, a prema 22,3 odsto on će se poboljšati. Istovremeno, ispitanici su malo optimističniji u pogledu sopstvene situacije: 16,9 odsto njih kaže da će se ona pogoršati, a 36,2 odsto smatra da će se poboljšati.
Tabela 1-2
Kad je reč o odnosima Srba i Mađara, ispitanici ih doživljavaju kao stabilne, i ne smatraju da je odnos između ove dve nacije u opasnosti: 23,3 odsto njih misli da će se poboljšati, 5,3 odsto da će se pogoršati, a 61,1 odsto smatra da se on neće menjati.
Kao opšti zaključak, iz ankete se ipak pruža utisak da većina vojvođanskih Mađara pesimistično procenjuje opšte kretanje stvari u budućnosti u zemlji, a malo optimističnije gleda na sopstvenu buduću situaciju i na međunacionalne odnose.
