Novinar Daško Milinović koji je nedavno fizički napadnut rekao je za podkast “Ogledalo” portala Autonomija da činjnica da je javnost bila više iznenađena brzom reakcijom policije koja je vrlo brzo pronašla i uhapsila počinioce, nego time što se sam napad desio, govori o nedostatku institucija i nepoverenju građana u instutucije.

„Tužna je zemlja u kojoj policiji treba neki poseban mig sa vrha vlasti kako bi znala da treba da radi svoj posao“, ocenio je Milinović.

On je kazao da mu je bilo jasno da će napadači biti brzo pronađeni “čim su zabrinutost izrazili i Ana Brnabić i Miloš Vučević i Maja Gojković”.

„Kada imaš moćnog protivnika u vidu sistema, najbolje je da se sakriješ u javnost“, objašnjava autor emisije „Alarm“, navodeći primer novinarke Ane Lalić na čije su hapšenje prošle godine reagovale kolege, kako je, kako navodi, „ne bi pojeo mrak u tom trenutku mraka“. Jer, kako je pojasnio, tokom vandrednog stanja vlast je imala moć da nepodobne novinare skloni, od čega je i sam strahovao.

Smatra, međutim, da će se, uprkos ovoj brzoj reakciji policije, slični napadi dešavati i u budućnosti, te da u postojećoj atmosferi niko nije bezbebedan ako diže glas suprotan nacionalističkom narativu.

On kaže da već trideset godina zato živi “sa očima na leđima”.

„Nacionalizam je najniži oblik društvene svesti. To je jedna kolektivna paranoja u koju ljudi kad upadnu to se teško leči. Kad se jednom zaraziš time izgubiš sposobnost kritičkog mišljenja, kad počneš da posmatraš stvari kroz prizmu nacionalizma“, istakao je Milinović.

On kaže da je najlakše manipulisati ljudima u nacionalističkom narativu, koji je najprihvaćeniji u siromašnom društvu, kada u kombinaciji sa neznanjem, nacionalizam ljudi prihvataju kao životni stil.

“Nacionalistički narativ je zapravo najbolja scenografija za pljačku”, ocenio je Milinović, dodajući da je ceo taj narativ koji je doveo i do raspada Jugoslavije smišljen “da bi nas opljačakali”.

“To je kao mađioničarski trik. Te priče o veri, naciji, mitovima… Sve je služilo tome da bi neki ljudi stekli neverovatna lična bogatstva”, kaže Milinović.

On ukazuje da su u takvom okruženju najviše ugroženi mladi ljudi kojima je prirodno da se priklone radikalnom, a alternativa im nije ponuđena.

“Priča da antifašizam provocira fašizam je isto kao priča da kiša pada zato što si ti poneo kišobran. A kad imaš fašizam u društvu, nema mesta za bilo kakvu drugu politiku”, upozorava.

Dodaje da se ovde fašizam rebrendirao u patriotizam, kako bi bio prijemčiviji u javnosti, ali da ipak veću opasnost predstavlja uloga i uticaj državne politike u bujanju neofašističkih pokreta.

“Ulični fašizam u Srbiji je lažna pobuna, oni su zapravo naoružano ulično krilo državne politike. Ti stavovi koje oni prosipaju, to je samo malo radikalnije od onoga što možeš da čuješ u Drugom dnevniku“, kaže Milinović.

Upozorava međutim, na opasnost od blizine desničarske političke margine sa političkim mejnstrimom.

“Ne zaboravimo da je trenutna vladajuća stranka nastala iz jedne fašističke organizacije. SRS je organizacija sa dosta nacional- socijalističkog u sebi, i blizina tog uličnog batinaškog sa vrhom države je ono što sve treba da zabrinjava”, smatra on.

Milinović dodaje i da je posebno tužno to što i veći deo opozicionih stanaka naginje desničarenju i što “žele da budu Vučuć umesto Vučića a ne da zaleče ovu zemlju”.

izvor: Sanja Đorđević (Autonomija)

 Daško Milinović, naslovna fotografija: Svetlana Paramentić