Međunarodni dan rada, 1. maj, ove godine ostaće upamćen po istorijskom događaju – na Fruškoj gori su započeti radovi na takozvanom Fruškogorskom koridoru. Reč je o poslu vrednom 606 miliona evra koji bi, prema zvaničnim najavama, trebalo da bude završen za tri godine. Mediji preciziraju kako se pod Fruškogorskim koridorom podrazumeva „brza saobraćajnica od Rume do Novog Sada, u dužini od 47,7 kilometara, sa četiri kolovozne trake i dve tunelske cevi duge 3,5 kilometara, koja će spojiti auto-puteve ka Šidu i Subotici“. Njegova realizacija podrazumeva i izgradnju novog mosta preko Dunava, kod Kovilja, a i ovoga puta izvođač je kineska firma.
Iako je reč o važnoj investiciji koja će značajno izmeniti saobraćajnu sliku ovog dela Vojvodine i ukloniti teretni saobraćaj iz nacionalnog parka, na šta se već decenijama čeka, pridev istorijski odnosi se na činjenicu da su ovako ozbiljni radovi počeli mimo predizborne kampanje. Dobro, Srbija je od 2012. godine praktično u permanentnoj izbornoj kampanji, ali konkretnih izbora trenutno još uvek nema te je ovaj događaj utoliko neverovatniji.
Osim pitanja da li je cena predstojećih radova realna, ima ovde još nekoliko nedoumica. Na primer, hoće li konačno rokovi biti ispoštovani, hoće li u suprotnom iko odgovarati, je li ovo konačna cena ili će biti još aneksa koji će je dodatno povećati, hoće li opet biti otvaranja samo za kamere pa onda opet budženja i krpljenja..? Skorašnje iskustvo u radu s kineskim i ruskim firmama nas uči da bi trebalo da budemo veoma, veoma oprezni, a posao izgradnje pruge Beograd-Budimpešta najbolje svedoči o tome. Podsetimo, 23. decembra 2015. godine Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, u Novom Sadu je izjavio da će modernizovana brza pruga Beograd-Budimpešta moći da se koristi od 2018. godine.
– Sve ćemo završiti za dve i po godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno pođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju šta može da se uradi – poručio je tada Vučić. E sad, da li zbog toga što nisu bili dovoljno posvećeni ili nisu dovoljno verovali, tek, rok je probijen. I to ne za par nedelja ili možda neki mesec. Radovi već sada traju dvostruko duže od planiranih, s tim da se kraj još ne nazire. U maju prošle godine, obilazeći prugu, Vučić je, ovoga puta na funkciji predsednika Republike bez ikakvih nadležnosti u građevinarstvu, u Staroj Pazovi poručio da bi kompletna pruga trebalo da bude završena do 2024. godine. Probijanje rokova je pravdao time da u infrastrukturnim projektima ima “bezbroj problema”.
– Kasnili smo šest meseci i Ub-Lajkovac, pa Lajkovac-Ljig i druge deonice, ali smo uradili nešto što je narod čekao 75 godina – rekao je Vučić, a prenela Beta. Nije pojasnio šta to dovede do pomeranja roka izgradnje od ŠEST GODINA, trostruko duže od planiranog. Ko je fulao? Da li je neko dao nenormalno kratak rok pa sada realnost dolazi na svoje ili je neko toliko nesposoban da mu je potrebno čak tri puta više vremena u odnosu na procenu stručnjaka? U svakom slučaju, neko bi morao zbog ovoga da bude ozbiljno kažnjen. Samo, ko?
Ministarka Zorana Mihajlović je te 2015. godine, na svečanom otvaranju radova na pruzi, s ponosom istakla kako je sve isključivo Vučićeva zamisao. Je li onda i to nenormalno kašnjenje njegova odgovornost? Nije? Vučić ima samo zasluge, ne snosi krivicu za (ne)urađeno? Pa ne gradi Vučić prugu, reći će pronicljivi čitalac. Jeste, ne gradi, ali zna se da se u ovoj zemlji bez njegovog miga ne radi bukvalno ništa. To nam svakodnevno s malih ekrana na nos trljaju ministri, kojima inače uopšte nije hijerarhijski nadređen u smislu državne funkcije.
Ako za reper uzmemo prugu Beograd-Budimpešta, kompletiranju Fruškogorskog koridora možemo da se nadamo za devet godina – oko 2033. godine! Mada, to kašnjenje kod pruge vezano je za trasu koja ide kroz ravnicu. Kopanje tunela i puta kroz obronke Fruške svakako je zahtevniji posao, više toga može da krene po zlu. Da zaokružimo onda lepo na 2035? Par dana kasnije saznali smo da će Kinezi graditi i novi most u Novom Sadu, opet bez ikakvih detalja, sem da je domaća struka isključena i iz tog posla.
– Ovim strmoglavo grabimo u budućnost. Fruškogorski koridor će umnogome ubrzati transport i olakšati život ljudima. Želimo da generacijama koje dolaze ostavimo bolje puteve i zato danas gradimo više nego ikada – izjavio je Vučić. Utisak je da „gradimo više nego ikada“ zato što se veliki i skupi infrastrukturni radovi redovno ugovaraju tajno, direktnim pogodbama između vlasti i kompanija iz „prijateljskih“ država, bez javno dostupnih ugovora i detaljne cene radova a ne zbog potreba građana.
Iako mu to nije bila namera, preCednik je slučajno vrlo precizno opisao napredak Srbije – strmoglavo. Upravo to radimo poslednju deceniju – strmoglavljujemo se, stropoštavamo se, survavamo… I nikako da dostignemo dno. Otrežnjenje će doći tek kada ovi odu, ali do tada ćemo se nagledati otvaranja koridora i trasa, pruga i nadvožnjaka pod uslovima koji će nas uvesti u dužničko ropstvo. U međuvremenu, slušaćemo priče o tome kako strmoglavo grabimo u budućnost, dok zapravo nezadrživo srljamo u prošlost. A sadašnjost? Sadašnjost smo već proćerdali.
Autor je novinar portala Autonomija.info i Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra. Takođe, za Autonomiju objavljuje i karikature, kojima se kritički osvrće na društvenu i političku stvarnost.
(Slobodna reč)
Dalibor Stupar, foto: N1
