Skandal koji se tiče nas, vojvođanskih Mađara, je prema posledicama, prilično veliki. Ima nas još (ako nas ima) dvesta hiljada, i imamo jedno Salašarsko pozorište, koje posećuje sela, polja, šance i fudbalske terene. Inače, ono je jedna vrsta jedinstvene pojave – fenomena, ako želite – jer nijedna druga manjina nije uspela da stvori ništa slično. Živim ga održavaju uglavnom mladi ljudi već četiri decenije, a trupu čine uglavnom mladi glumci, akademci, i obnavlja se svakog leta, kada se i stanovnici sela mogu malo zabaviti. Pa, do sada su samo publika i kritičari imali problema sa ovom trupom – ako ih je uopšte i bilo. Sada, ovog leta, umešala se i politika u repertoar. Poseban kuriozitet događaja je to, što je prvi put Mađarski nacionalni savet, koji slovi kao (naknadni) osnivač, tj. njegov predsednik „zamolio“ od putujuće trupe da ne putuje, već da okonča tek započetu turneju. Nakon ovoga je uzbudljiv bio odgovor domaćina koji su se našli na putu trupe: većina njih se smesta složila sa molbom predsednika „parlamenta vojvođanskih Mađara“, sa kojim se i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara takođe duboko složio u brzom otvorenom pismu podrške, više puta oslovljavajući predsednika MNS-a sa „Dragi Jene“, što pretpostavlja intimnu vezu, blizak lični odnos. Tipično je da je stranačka štampa na mađarskom jeziku ovde objavila zvanična saopštenja bez komentara, samo su se nekoliko novina na srpskom i hrvatskom jeziku i novinski portal dostupan na internetu na različitim jezicima bavili ovim, a posebno pozadinom ovog skandala, ne zaboravljajući da su pomenuta dela Edena fon Horvata, uključujući i predstavu Kazimir i Karolina, već jednom probali da proteraju iz javnog života. Tada, tridesetih godina prošlog veka su taj čin izvršili izvesni Adolf Hitler i njegovi sledbenici, i tada su pored zabrane spaljena i izdanja koja su sadržala fon Horvatova dela. Mi još nismo dotle stigli, ni sam predsednik Mađarskog nacionalnog saveta nije pokrenuo tako nešto. Štaviše, ostavio je bez odgovora činjenicu da će trupa Salašarskog pozorišta pomenutu predstavu još izvesno vreme igrati u sedištu u Kavilu. Uvek pred punim auditorijumom.
Mogli bismo lako reći da se radi samo o političkom autogolu, ali se strahuje da bi se ovde moglo raditi o tome da probaju da postignu, tj. ostvare degradaciju publike, preformiranje ukusa ljudi, uniformisanje.
A to je već mnogo više od puke zabrane predstave.
Tako da u Srbiji sada i mi vojvođanski Mađari imamo skandal, ali „naša snaša“ nije poput skandala o kojima možete čitati na 15. stranici. Kao stanovnici i poreski obveznici iste te zemlje, živimo u istom tom zlatnom dobu, sa svim njegovim karakteristikama i prednostima. Ako smo već rođeni u ovo doba i na ovom mestu.
Foto: privatna arhiva
