Predsednik opet ide po Srbiji i deli novac građana. U svojstvu šefa države, vođe naprednjaka, poglavice plemena, šerifa, maharadže…? U sklopu predizborne kampanje ili redovnih aktivnosti? Čašćava, obećava milione, rešava…

U silnim najnovijim obećanjima je i 20.000 dinara za svakog penzionera. A to je ni manje ni više već 34 milijarde dinara. Odakle i po čijem odobrenju? Već smo se zadužili dve milijarde evra (za privredu i građane) da bismo pomogli privredu i platili onima koji su se vakcinisali. Ali kad je beg bio cicija. Pogotovo pred izbore. Inteligentno, nema šta. Država penzionerima kojima su penzije smanjivane od 2014. do 2018. godine, duguje oko 850 miliona evra, u proseku po 1.000 evra svakom. Tako je izračunao sindikat. Ali, ovih obećanih Vučićevih 170 više vredi. Vrede i sad, unapred, kad ih još nema, kad su obećanje. Naravno, to je za srpskog penzionera ozbiljan iznos – on prima toliku mesečnu penziju i kako da ne bude zahvalan za poklon od 20.000 dinara i kako da na biralištima ne zakoruži pravi broj. U Srbiji je, prema podacima PIO fonda, 1,68 milion penzionera. Milion ih živi sa prihodima do 30.000 dinara. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara. Pa vidite sad šta za million ljudi znači tih 20.000. Malo li je na sirotinju.

A to nisu jedina obećanja predsednika upućena penzionerima. Ima on genijalno rešenje i za vremešne poljoprivrednike. Čuo je kanda da najniža primanja u Srbiji imaju poljoprivredni penzioneri. Prema statistici PIO fonda, najniža poljoprivredna penzija je 11.893 dinara, ali manje od tog iznosa prima 26.548 osiguranika. Pritom se za porodične penzionere ovaj iznos smanjuje još za 30 odsto. Na sve to, ovaj je iznos manji i od visine prihoda na osnovu kojih se stiče pravo na socijalnu pomoć. Tačno 2.130 poljoprivrednika prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara. Svaka reč o tome kakav je život sa 5.000 dinara mesečno je besmislena. A tek šta je sa starijim žiteljima sela koji penziju i nemaju.

Ali, bez brige. Rešiće on to. Od predsednika nedavno stiže i obećanje da treba svaki seljak stariji od 65 godina da ima penziju. U naprednjačkoj propagandi ovo treba da znači da već ima, jer to je želja predsednika Vučića i zahvaljujući presedniku Vučiću u Srbiji se uopšte i razmišlja o takvom civilizacijskom iskoraku. Prosto rečeno, u Srbiji će vrlo brzo slepi progledati, a svi stariji poljoprivrednici od 65 godina dobiće penzije.

Eto, ko bi bio bolji od Vučića? Ko to bolje brine o najugroženijim, najsiromašnijim, starim, selima i zaseocima. Što veću pustoš ostavi to ima više glasača. Isto to videsmo netom u Hrvatskoj. Svi delovi lepe njihove koji su devastirani i stanovništvo razjureno od Slavonije pa nadole, listom glasali za HDZ i za gore od njega. To jest za one koji su ih rasturili. Čude se SNS režimski analitičari kako je to moguće. Samo zaboraviše jednu stvar. Isto se dešava i u Srbiji. Sve segmente društva koje Vučić i njegove skupštinske horde pljuvača upropaste masovno glasaju za SNS, a onda se pitaju zašto je tako.

Ali vratimo se na penzije i naredni period u kojem će sve procvetati. Do februara će penzije biti povećane pet odsto, a svaki penzioner u Srbiji će u februaru dobiti još 20.000 dinara državne pomoći, veli predsednik. I još kaže:

„Mala je reč da je Srbija napredovala. Stopa rasta u drugom kvartalu je 13,4 odsto. Bićemo u prve tri zemlje u Evropi. Ja sam večeras došao da kažem da od 20. do 22. septembra isplaćujemo po 50 evra svim penzionerima. A onda, sredinom novembra sledi po 30 evra njima i svim ostalim građanima, pre svetog Nikole i onih dodatnih 20 evra za ostale građane”.

Lepo. A kakve smo vajde imali od dosadašnjih kovid i predizbornih davanja?

Sve je objasnio Fiskalni savet koji je ocenio da je neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima ili svim penzionerima loša mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti. Slično kao u 2020. kad je svim punoletnim građanima bila pružena mogućnost da dobiju 100 evra jednokratne pomoći iz budžeta, predviđena je i u 2021. neselektivna isplata od 60 evra svim punoletnim građanima (u dve jednake rate u maju i novembru) i još dodatnih 50 evra za sve penzionere (u septembru). Ovakve mere su neefikasne i veoma skupe, rekao je Fiskalni savet – isplata 100 evra koštala je u 2020. godini 72 milijarde dinara (610 miliona evra), a mere iz 2021. koštaće preko 50 milijardi dinara (440 miliona evra). Pri tom, budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za njihovo sprovođenje pa se ovi rashodi finansiraju zaduživanjem države. Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra, upozorio je Savet. Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruju podaci da izgradnja čitavog Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 miliona evra, a da je izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštalo oko 50 miliona evra. Stoga je opravdano pitanje da li su tolika sredstva mogla da se ulože korisnije, tj. da trajno poboljšaju kvalitet života u Srbiji umesto što se dele svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima ovakva pomoć objektivno nije potrebna. Na kraju, ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, a u budžet se vraća svega oko deset odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza, objasnio je Fiskalni savet (ne uzimajući u obzir i najnovijih obećanih 20.000 po penzioneru).

Ali, ko se još osvrće na mišljenje stručnjaka kad srpski tigar ekonomski pobeđuje celu Evropu iako je Srbija skoro pa najsiromašnija država u Evropi. Nacrta Vučić na tabli da smo ekonomski giganti u poređenju s Crnom Gorom i Makedonijom. Rumuniju i Bugarsku ne pominje, ali koga to briga kad nam ove dve države beže tri puta više nego mi Makedoniji i Albaniji. Nek napiše u milijardama evra koliki je BDP Rumunije ili Bugarske. Nek licemer napiše koliki je rast BDP u Rumuniji i Bugarskoj od 2013. do 2021. a koliki u Srbiji. Jednog dana će morati da pokaže i na šta je potrošio milijarde i kako je moguće da je Srbija svake godine u suficitu, a da duguje.

Sve su obesmislili. Čak i nadu i obećanja koja treba da budu pokretači svakog društva. Obećanjima se u stvari uništava budućnost. Reči i dela ne idu zajedno. Što bi nešto radili kad nema ništa lakše nego obećati. Što bi studirao kad možeš da kupiš diplomu, što bi pisao doktorat kad možeš da pokradeš delove tuđeg, osuđeni lažov Vučić nastavlja da laže…

Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart i novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Novinarstvom se bavi od 1999. godine, počela u Danasu, a najveći deo profesionalnog života provela u novosadskom Dnevniku. Od 2016. je u preduzetničkom novinarstvu i konsaltingu u poljoprivredi. Dobitnica više novinarskh nagrada, majka dva sina.

(Slobodna reč)

Slađana Gluščević, naslovna fotografija: privatna arhiva