Rutina i uhodanost – možda bi ove dve reči najbolje mogle opisati takmičenje u rešavanju zagonetki koje organizuju Čaladi Ker i civilna organizacija Generacio, koje je ovog puta održano u kanjiškoj školi Jovan Jovanović Zmaj, drugog vikenda oktobra, a uz podršku lokalne uprave Kanjiže.

Organizovanje ovog događaja je postalo rutina, nema pehova, nema neprijatnih iznenađenja, a situacija je slična i sa strane domaćina, odnosno od strane onih koji rešavaju zagonetke, a koji u maniru gotovo profesionalnih takmičara stižu sa kompletnom opremom, rade svoj posao, a zahvaljujući tome, svi, koji su se pojavili na takmičenju, mogli su se pripremiti za subotnji ručak sa prijatnim dvočasovnim programom iza sebe. I ako smo se već usudili tako uobraženo da izjavimo da je sve prošlo besprekorno, onda ćemo reći da su prva tri mesta zahtevala isto takvo ostvarenje, štaviše, za sudoku ni to nije bilo dovoljno, jer su od sedam osoba koje su rešile zadatak bez greške samo tri moglo dobiti poklon.

Zbog veličine dve sale – oni koji su rešavali sudoku su bili posebno i u jednom većem razredu oni koji su rešavali ukrštenice – nismo to naglašavali, ali smo se i ovog puta radovali, što se na takmičenju pojavilo njih tačno četrdeset, jer nam je to omogućilo da se pridržavamo epidemioloških mera na snazi. Ovog puta je takmičenje izgubilo međunarodni karakter – nadajmo se privremeno – jer iz Mađarske nisu došli takmičari, ali to uglavnom možemo zahvaliti činjenici da Srbija zauzima veoma istaknuto mesto na evropskoj rang listi zaraženih i preminulih na dnevnom nivou, a pošto je zdravlje na prvom mestu, odsustvo stranih takmičara je maksimalno razumljivo i prihvatljivo.

Više mu ne šapuću iza leđa

Na početku takmičenja, Peter Kokai, direktor Fondacije za slobodu štampe i Žombor Ujvari koji je imao dvostruku ulogu, pozdravili su učesnike: potonji je sa prisutnima razgovarao i kao suorganizator civilne organizacije Generacio i kao odbornik vlade u Kanjiži, zadužen za turizam. Nakon uobičajenog kratkog brifinga Ištvana Abela, kuma ukrštenica, takmičenje je počelo, a nedugo potom je identitet pobednika postao siguran. Mora se reći da Eva Boršoš iz Sente rešava ukrštenice sasvim drugačijim tempom od 99 posto onih koji su se pojavili na takmičenju, ali pošto je ovo bilo već sedmo takmičenje po redu, drugi je već prihvataju sa potpunim mirom, uverenjem i popustljivošću. Istine radi, mora se reći da to nije uvek bilo tako, na prvom i drugom takmičenju je još bilo malo žamora, brujanja, onaj osećaj životni karakterističan za Kralj poljubaca(čuvena pesma mađarske grupe Hungaria i Mikloša Fenjea, u kojoj se pojavljuju stihovi „Šapuću mu iza leđa; O njemu će svi reći da mu je Petnaest minuta rekord, što se u pesmi odnosi na dužinu trajanja poljubaca, prim. prev.), ali to već pripada prošlosti, sada se takmičari već toliko poznaju da se niko zbog toga ne uznemiri zbog toga, dok je polovina polja u ukrštenici ispred njih još prazna, Eva je već predala i skandinavsku i klasičnu ukrštenicu.

Na drugom mestu je završio takmičenje Laslo Estelecki iz Bečeja, za kog se, osim što besprekorno rešava zadatke, mora reći i to da je naš najsistematičniji, najbrži i najverniji rešavač ukrštenica, koji svake nedelje, čim se list pojavi, nekoliko sati kasnije već i šalje elektronskom poštom svoja rešenja male i džinovske ukrštenice. Bili bismo veoma srećni kada bi više ljudi sledilo njegov primer i elektronski ili putem pošte poslalo rešenja ukrštenica koje su sastavili Đerđ Kemenci i Ištvan Abel, jer mnoge zanimljive knjige čekaju da ih podelimo kao poklone.

Čast takmičara koji su uživali u prednostima domaćeg terena je spasao Gabor Turi, koji je osvojio nagradu za treće mesto i pretplatu za Čaladi Ker. Prilikom objavljivanja rezultata, organizatori su prijavili još jednu grešku kod Turija. Turi, koji ima odličnu reputaciju kao prevodilac, tražio je sazivanje improvizovanog odbora, koji je nakon kraćeg razmišljanja utvrdio, da jeste tamo ta crtica, pošto krasnopis nije bio jedan od uslova, pa se tako i Turi pridružio Evi Boršoš i Laslou Esteleckom, odnosno dospeo je među one koji su zadatak rešili besprekorno.

Protiv nastavnika matematike nema leka

Tokom samurajskog sudoku takmičenja, već smo se mogli navići, da oni koji spadaju u grupu na čelu besprekorno popunjavaju prazna polja, tako da ovde više i nije nova stvar, da vremenski rezultat odlučuje o redosledu. Kao i na prethodnim takmičenjima, i ovoga puta je dokazano da moždane vijuge nastavnika matematike rade drugačije, jer protiv njih nema šanse nijedan takmičar koji se sudokuom bavi iz hobija. Prilikom proglašavanja rezultata, Ištvan Abel je i saopštio da su na prva tri mesta završili nastavnici matematike. U slučaju prvoplasirane Ane Bičkei i bronzane Andree Katona Poša, to nije bio problem, ali Viktor Kiš Jovak iz Čoke je na moje interesovanje prvo odgovorio da je on informatičar, te je dodao:

-Istina, ove godine baš predajem matematiku u novokneževačkoj gimnaziji…

Pouke

Sa sedam takmičenja u rešavanju zagonetki iza nas, neke pouke se mogu polako filtrirati: više njih je javilo, da subotom pre podne još rade, i zbog toga ne mogu da dođu, ako takmičenje počinje šestog dana u nedelji u prepodnevnim satima. Razmotrićemo ovo zapažanje, pa po principu demokratije – većina odlučuje -, kombinujući sa njom dobro poznatu metodu na Balkanu – ko god jače viče, biće u pravu – formiraćemo sopstvenu poziciju.

Što se tiče lokacije, sistem Kanjiža – Senta za sada funkcioniše prilično dobro, ali ako neko drugo naselje pokaže volju za organizovanjem takmičenja, mi to svakako nećemo odbiti.

Foto: csaladikor.com