Jasno je meni potpuno da mi živimo u neka čudna vremena. Jasno mi je i da smo ovisni o tehnologiji više nego ikada ranije. Ali mi još uvek nije jasno kako je moguće da je na mestima na kojima to ne bi trebalo da bude, sve više diletanata… Mada, imam neke ideje, s obzirom na kakvim granama nam je obrazovanje celokupno…

Elem, već stoti put imam problema sa mailom, a to zaista ume da zakomplikuje život, jer ljudi misle da ne odgovaram na njihove mailove, premda sam u tome veoma ažurna. Jednostavno odlazni mailovi ne stižu nigde, a u rubrici poslati mailovi, stoje da su poslati.

I kako to i treba, pozovem ja podršku operatera-provajdera, kako god, ne bi li problem rešili. Zvala sam ih najmanje pet puta u roku od par meseci, jer se problem zabašuri, proradi, pa posle opet i tako do besvesti. Elem, hajde što sam zaposlenima u tehničkoj podršci morala da objašnjavam po pet puta šta je problem, te su mi postavljali pitanja na koja sam odgovore dala u svom „uvodnom“ izlaganju, pa sam imala utisak da uopšte ne slušaju šta pričam. Dobro, hajde, biću kulturna, nisu oni krivi. E, ali kada se problem peti put ponovio, onda mi je pala klapna kako se to po naški kaže. Prvo, plaćamo debele pare za internet, tv i ostalo, pošto je u pitanju paket, pa mislim da je bitno da za te pare sve to i funkcioniše kako treba. Ja tu zamolim jednog mladog kompjuterskog genijalca da otkrije u čemu je problem, što je on naravno za pet minuta i uradio. Blokiran outgoing port bla bla i bla bla, da vas ne davim tehničkim podacima, morala sam da ih zapišem da bih ponovila onom kome treba. E sad, taj mladi genijalac bi to rado rešio smesta, ali ne može, jer to spada pod nadležnost provajdera servera. Ne može spolja da se reši. Ja opet nazovem (jasno vam je koliko se čeka da se javi neko, pa ukucaj 1, pa 2, pa se vrati na 1 i tako dalje), objasnim lepo šta je problem očekujući da sam im valjda pomogla da rade svoj posao, pa će sve u kratkom roku biti rešeno. Morala sam da odgovorim na neka silna nepotrebna pitanja, koja veze sa problemom nisu imala. No, dobro, kad sam već tu rekla sam i da im je internet sranje, da je spor, da se zamrzne slika na televizoru, da je brzina downloada tolika, da bla bla. Sve sam ja to lepo istražila, misleći da sam pomogla i sebi i njima. Aham. Jesam vraga.

E sad kreće zivkanje. Prvo zove neka ženska osoba, private number. Ok, rekoh, iz policije me garant zovu, kad ovi iz tehničke podrške.

-Vi ste javili da vam se zamrzava slika na televizoru?

Pošandrcah. Rekoh, super, vi ste od svega to zapamtili? Usput budi rečeno, dobila sam tri povratne poruke o tri prigovora, ali je primaran bio ovaj za mail. Brate mili ala sam otkačila… Nisam bila nekulturna, ali sam objasnila situaciju na malo žučniji način, sa sve opet „blokiran vam je odlazni server, bla bla“… Dobro kaže, ja to nemam evidentirano kao prigovor. Znači, ne mogu da verujem. Rekoh, na treningu sam, rekla sam šta sam imala, rešavajte.

Predveče mi opet zvoni telefon, pozivni i neka četiri broja. Dobro, pretpostavim ko bi mogao da bude. Javlja se neki mladi čovek, siroti, ne zna s kim ima posla, ja već nakostrešena. Stvarno je bio jako ljubazan, kaže, imate problema sa mailom? Jao živote…

Rekoh nemam ja problema sa mailom, već vi, blokiran vam je odlazni server, bla bla, nisam više ni u papir morala da gledam, znam napamet. Čovek se iznenadio, kaže, ahaaaa, znači to je? Rekoh, pa to ste vi trebali da otkrijete, a ne ja da se cimam za pare koje vam plaćam. Na kraju me je opet pitao sve ono što sam već odverglala i prvoj i drugoj osobi i ja lepo od muke počnem da se smejem.

Na kraju, jutros dobijem mail od pomenutog provajdera, sa objašnjenjem u dodatku. Samo što dodatka nema, nije prikačen.

Od jutros radi mail, dokle će, ne znamo.

Tehnička podrška (Foto: marketing-logic.com)