Ono što je na početku godine milijardu i po, do kraja godine biće dve – prema rečima Dragana Tošića, predsednika opštine Bečej, budžet opštine za 2022. godinu povećaće se za pola milijarde dinara zahvaljujući subvencijama sa viših nivoa. Na šta će biti potrošen deo ovog novca i kakva će ulaganja da se odvijaju u opštini ove godine? – prvenstveno smo to želeli da saznamo od prvog čoveka opštine.
Da li vi imate novinare ili novine na crnoj listi, kojima ne dajete intervjue? Pitam zato što su me kao novinara Čaladi Ker-a već odbijali političari u Bečeju. To jest, da budem preciznija, nisu me udostojili ni odgovora u vezi moje molbe za intervju.
-Kod mene nema toga. Naša je obaveza da informišemo stanovništvo, a tokom svog mandata i po imao sam vremena da se naviknem i na neprijatna pitanja.
Kojim ste zadacima trenutno najviše posvećeni?
-Sada je vreme konkursa, više ministarstava i pokrajinskih sekretarijata je objavilo baš svoje konkurse i za njih se moraju pripremiti projekti i prijave.Većinu vremena trošimo trenutno na ove zadatke.
17-og februara ove godine se zatvorio jedan od njih: Ministarstvo rudarstva i energetike je raspisalo još jedan konkurs za energetsku efikasnost za opštine i gradove, sa 230 miliona evra podržava zamenu vrata i prozora, izolaciju zidova kuća, zamenu kazana i postavljanje solarnih panela. Na ovom konkursu prošle godine niste imali uspeha. Da li ste ove godine ponovo konkurisali?
-Prošle godine smo bili prinuđeni da budžetsku rezervu navedemo kao sopstveni izvor, jer nismo planirali ovaj konkurs, te ovo rešenje nije dobilo saglasnost ministarstva. Sada smo ponovo konkurisali: planirali smo 5 miliona dinara sopstvenih snaga, i građani koji konkurišu će toliko dodati, a od ministarstva očekujemo 10 miliona dinara.
Opština Bečej je do prvog dana januara 2020. godine bez ikakvog temelja u jednom danu otpisala dugove od 50 miliona dinara, kao porez za korišćenje građevinskog zemljišta – napisao je nedavno istraživački portal Pištaljka. Otpis duga je opravdan navodnom zastarelošću potraživanja. Šta se tačno dogodilo?
-Nije Pištaljka „otkrila“ ovaj slučaj. Ja sam poverio zadatak jednom internom kontroloru budžeta, koji je uočio niz nepravilnosti, pa smo nakon toga imenovali novog šefa koji će rukovoditi lokalnom filijalom poreske uprave, i njegov izveštaj čekamo o tome šta se dogodilo. Ako se ispostavi da je neko napravio grešku, pozvaćemo ga na odgovornost.
Ministarstvo životne sredine sa 45 miliona evra podržava razvoj kanalizacione mreže u opštini. Poslednjih godina je bio izgradnje iste na ponekoj lokaciji u više ulica, ali u velikom broju slučajeva stanovništvo nije iskoristilo priliku da se priključi na gradsku mrežu. I kod ovako velikog ulaganja ostaje slobodna volja građana?
-Opština će doneti odluku kojom će obavezati građane da se priključe na kanalizaciju. Potrudićemo se da ovo ne košta previše i da se naknada za priključak može platiti na rate preko računa za vodu. Do kraja ove investicije Bečej, Bačko Petrovo Selo i Bačko Gradište imaće stopostotnu pokrivenost.
U opštini će doći i do razvoja vodovodne mreže, ali kada će biti pitke vode u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu?
-U Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu će biti pitke vode istog kvaliteta kao i u Bečeju, kada i tamo bude fabrika vode. Kada bude izgrađena kanalizaciona mreža, i ove investicije će doći na red. Pre nas se nijedno gradsko rukovodstvo nije bavilo ovim problemima, mi smo prvi koji to rade, ali su to izuzetno skupi projekti, koje ne možemo rešiti sopstvenim sredstvima.
Postoji u perspektivi jedna takva investicija koja ne bi koštala javnog novca, ali bi bila isplativa za opštinu. Kakvu korist bi Bečej imao od vetroparkova?
-Ovde govorimo o dva vetroparka. Samouprava je pre pola godine potpisala jednu izjavu o namerama za izgradnju vetroparka na području između Dree, Mileševa i Poljanice – ovaj vetropark bi zapravo bio nastavak maloiđoškog. Ovo bi bio veoma unosan posao, jer bi ugovorom o donaciji opština 25 godina od investitora dobijala blizu 300 hiljada evra godišnje. Moguća je izgradnja još jednog vetroparka između Bečeja i Srbobrana.
Počela je izgradnja toplovoda od bušotine do sportskog centra. Koje su dalje zamisli u vezi ovoga?
-Takođe smo prvi koristili i bušotinu koja je zvrjala na korovu: uz pomoć ugrađenog sistema za degazaciju možemo da odvojimo vodu izvučenu odatle i gas. Posle sportskog centra, voleli bismo da JP Toplana ovu toplu vodu koristi za daljinsko grejanje umesto gasa, ali to je dugoročni plan. I izgradnja banje je bila to, decenijama su političari samo pričali o tome. Mi smo već pripremili i projektnu dokumentaciju i imamo i investitora. Budimpeštanska firma Artur Bergman gradi akva park i hotel sa četiri zvezdice u neposrednoj blizini obale reke Tise, na oko 10 hektara zemljišta – a na tom zemljištu koje su kupili ne može se graditi ništa drugo. Građevinsku dozvolu za ovo će dobiti u martu.
Ostanimo još malo pokraj Tise. Nemamo plažu pored reke, ali sada izgleda da ćete uskoro moći da ispunite i to obećanje. Njena lokacija će biti levo od spusta za čamce, pored odmarališta, u pravcu Bačkog Petrovog Sela, na nekadašnjoj Konjskoj plaži. Obećavate da nećete iseći drveće. Šta ćete raditi?
-Dobili smo 8 miliona dinara od Ministarstva turizma za izradu projektne dokumentacije. Na ovom području ćemo napraviti plažu, uvesti vodu, nasuti put kamenom i izgraditi malo odmaralište. Nećemo seći drveće, najviše možda samo ono koje je već opasno. Pojavila se i ideja da kasnije ovde napravimo male drvene montažne kućice koje bi mogle da se iznajmljuju od opštinske samouprave. Mislim da bi bilo gostiju koji bi više voleli prirodnost reke umesto budućeg akvaparka.
S vremena na vreme je na dnevnom redu legalizacija kuća postojećeg odmarališta. Sada je to ponovo aktuelno. Kako rešenje možete da ponudite onima koji tamo žive?
-Odeljenje za urbanizam trenutno radi na rešenju, a nadamo se da će naš predlog biti gotov do juna. Problem je u tome što na ovom plavnom prostoru treba legalizovati „montažne zgrade“ koje nisu montažne. Ukoliko dođe do legalizacije, ugovorom će biti predviđeno da se u slučaju izlivanja Tise vlasnici odriču prava da traže odštetu od opštine. Svi se godinama zalažu za legalizaciju, ali kada im za ovo damo šansu, njihov entuzijazam nestaje.
Na drugoj strani dolme se nalaze gradska pluća, Šumarski park. Prošle godine u maju se vandali ponovo oštetili javnu rasvetu, pa je tada direktnor Javnog komunalnog preduzeća izjavio da će za 2, 3 meseca ovde biti postavljen sistem video nadzora, i tek posle toga će biti obnovljena javna rasveta. U parku je od tada uveče mrkli mrak. Kada će biti javne rasvete?
-Ove godine ćemo u parku postaviti sprave za vežbanje na otvorenom od neuništivog nerđajućeg čelika, a postavićemo i nove kamere i kandelabere. Ipak, mislim da to nije rešenje. Policija treba da uhvati vandale. Jako je važna dobra saradnja sa školama, policijom i roditeljima, jer je ono što se dešava odgovornost svih nas.
U junu prošle godine u Poljanici su se pojavili i političari pred izbore za mesne zajednice, gde nisu bili godinama unazad, navrat-nanos je usput zakrpljeno nekoliko udarnih rupa na putu koji vodi do tamo, a koji je u očajnom stanju. Može li se očekivati da bude obnovljen?
-Ne znam na koje političare mislite, ali ja redovno idem u svako selo. Ako i ne u drugim prilikama, ali sam uvek tamo na javnim forumima koji postavljaju budžetske prioritete i saslušam ljude. Trudili smo se da udovoljimo i zahtevima Poljaničana, ali je njima naravno najvažniji put koji vodi do sela. Redovno popravljamo te rupe, pa ćemo i ove godine. Ovaj put je izgrađen kada su po njemu još saobraćali mali traktori, ali je danas njegovo opterećenje mnogo veće, međutim temelj puta to više ne može da izdrži. Možda je ovo jedini put koji povezuje u Vojvodini, a koji se smatra lokalnim i ne spada u nadležnost Javnih puteva Srbije. Mi radimo na tome da ovaj put predamo njima.
Na glasanju o budžetskim prioritetima, mnogi Bačkogradištanci su želeli da se izgradi biciklistička staza na putu za Biserno ostrvo, gde su prošle godine deca koja su vozila bicikle doživela tešku saobraćajnu nesreću. Da li je ovo u planu?
-Jeste. Pre tri, četiri godine još nisu mogli da imaju ovakvu potrebu, jer tada ni tog puta nije bilo, i njega smo mi napravili, kao i javnu rasvetu, most i rukometno igralište u selu. I odmaralište ćemo asfaltirati. Obraćamo pažnju na ono što ljudi žele: posebno na trotoare, puteve, kanale koje decenijama nije niko napravio – za razliku od njih, mi imamo energije za to.
Roža Feher
Dragan Tošić, predsednik opštine Bečej (Foto: privatna arhiva)
