Od susedstva do braka

Po zahtevu Fondacije za slobodu štampe koja izdaje nedeljni list „Čaladi Ker” (Családi Kör) i novinski portal „Sabad Mađar So” (Szabad Magyar Szó), senćanska Radionica za istraživanje identiteta manjina napravila je još jedno istraživanje javnog mnjenja. Ovog puta je istraživanje ispitivalo spremnost vojvođanskih Mađara da emigriraju, u koje zemlje idemo, sa kojim ciljem i kakve nade imamo za budućnost Vojvodine. Rezultate istraživanja ćemo predstaviti u nastavcima.

U jednom multikulturalnom društvu, prihvatanje drugih nacionalnosti je vrednost koja treba da bude osnova za miran suživot. U našem istraživanju smo ponudili različite društvene odnose; ispitivali smo koliko vojvođanski Mađari prihvataju druge nacionalnosti kao komšije, poznanike, saradnike, supružnike i članove uže porodice.

Mađari bi najpre prihvatili Srbe (95,3%), zatim Hrvate (89,5%) i Slovake (76,5%). Mađari bi najmanje prihvatili romsku etničku grupu kao susede, potom Albance, pa Rumune. Sveobuhvatna vrednost onih koji prihvataju, u slučaju svih nacionalnosti, premašuje celokupnu vrednost udela onih koji odbijaju, što je broj onih koji prihvataju susede kod svih nacionalnosti veći, nego onih koji odbijaju. Najveće odbijanje nalazimo kod Roma, gde skoro 40 Mađara odbija da ih ima za susede, dok ih u nešto većem procentu prihvataju, preko 50 posto. Muškarci prihvataju procentualno nešto više susede svih nacionalnosti, osim romske etničke grupe, gde je procenat odbijanja veći nego kod žena. Ne postoji jasna veza između regionalne lokacije i starosnih varijabli u prihvatanju susedstva, ali postoji jaka korelacija sa visinom obrazovanja: što je nečije obrazovanje više, pre prihvata za suseda sunarodnike druge nacionalnosti.

Dijagram 3-2-1: Komšijski odnosi sa pripadnicima drugih nacionalnosti

Mađari za poznanike najpre prihvataju Srbe (95,3 posto), Hrvate (89,2 posto) i Slovake (78,2 posto). Najmanje prihvaćeni su Rumuni (66,6 posto), Albanci (65,2 posto) i Romi (65,2 posto). Odbijanje ide po istom šablonu: najviše odbačene nacionalnosti su Romi, Rumuni i Albanci. Slično kao i u prethodnom društvenom odnosu i ovde su muškarci skloniji prihvatanju (i prema Romima), a oni sa visokim obrazovanjem su mnogo otvoreniji i skloniji prihvatanju od onih sa nižim obrazovanjem.

Dijagram 3-2-2: Poznanički odnosi sa pripadnicima drugih nacionalnosti

Sledeći društveni odnos ponuđen u upitniku bio je odnos sa kolegom/koleginicom na radnom mestu. Prihvatanje odnosa sa saradnicima je bilo nešto niže u slučaju svih nacija nego u prethodnim. Kolegu srpske nacionalnosti bi prihvatilo 93,3 posto Mađara, Hrvata 87,9 posto i Slovaka 76 posto. Muškarci su i kod ovog odnosa više skloni prihvatanju, u slučaju svih nacionalnosti. Interesantno je međutim, da se mogu primetiti razlike po starosnim grupama: najmlađi (ispod 25 godina) i najstariji, pred penzijom (56-65) manje prihvataju kolegu druge nacionalnosti. Oni aktivni (26-55 godina) i stariji od 65, skloniji su prihvatanju kolega drugih nacionalnosti. Obrazovanje je i ovde snažan faktor: oni sa višim obrazovanjem radije prihvataju kolegu druge nacionalnosti.

Dijagram 3-2-3: Kolegijalni odnosi sa pripadnicima drugih nacionalnosti

Jedan od pokazatelja socijalne i etničke distance između nacionalnosti je i udeo mešovitih brakova unutar bračnih sklapanja. U tom pogledu, u Vojvodini je visok udeo mešovitih brakova i unutar kruga vojvođanskih Mađara. Međutim, treba da napravimo razliku između guste naseljenosti i rasejanja, jer je u prvoj skupini mnogo niža stopa mešovitih brakova nego u drugoj.

88,7 posto anketiranih potiče iz etnički homogenih brakova, dok 11,3 posto njihovih roditelja nije iste nacionalnosti. Iz podataka prilikom popisa stanovništva znamo da je ovaj odnos veći među celokupnim mađarskim stanovništvom nego što smo mi izmerili, jer oko 20-25 posto Mađara potiče iz mešovitih brakova.

Mešoviti brak bi vojvođanski Mađari najpre sklopili sa pripadnicima srpske nacionalnosti (44,9 posto), zatim sledi hrvatska nacionalnost (42,2 posto), a kao treća je slovačka nacionalnost (30,4 posto). Onih koji bi prihvatili rumunsku nacionalnost je 23,4 posto, u slučaju albanske nacionalnosti 12,1 posto, a najniži postotak je u slučaju pripadnika romske grupe, 10,8 posto. Najmanja stopa onih koji bi odbili brak je u odnosu na srpsku nacionalnost, 43,9 posto, dok je najveća stopa odbijanja prema pripadnicima romske nacionalnosti, skoro 80 posto.

Dijagram 3-2-4: Brak sa pripadnikom/pripadnicom druge nacionalnosti

Gore navedene vrednosti ukazuju na to da postoji jaka tendencija ka homogenim brakovima kod Mađara. To se odražava i na broj i udeo stvarnih mešovitih brakova, koji je kod Mađara u Vojvodini oko 27 posto.

Inače se pokazuje velika razlika između onih koji žive gušće naseljeni (oko 10 posto) i onih koji su rasejani (iznad 50 posto). Muškarci koji su uzeli učešće u istraživanju su bili nešto otvoreniji po pitanju venčavanja, što je iznenađujući rezultat, jer u stvarnosti, prema bračnoj statistici žene pre sklapaju mešovite brakove. Ako ovo pitanje analiziramo prema starosnom dobu, vidimo da što je ispitanik stariji, to manje odobrava mešoviti brak, izuzev starosne grupe od 46-55 godina, jer su oni skoro isto toliko otvoreni kao i najmlađe generacije. Nije iznenađujuće da školsko obrazovanje takođe ima značajan uticaj na ovo pitanje: po pitanju svih nacionalnosti, oni sa višim stepenom obrazovanja su otvoreniji po pitanju izbora supružnika druge nacionalnosti.

Poslednji ponuđeni odnos je bio taj, da član uže porodice ima partnersku/bračnu vezu sa osobom druge nacionalnosti. Vojvođanski Mađari su po ovom pitanju nešto otvoreniji nego kada smo postavili pitanje o nacionalnosti sopstvenog supružnika.

Dijagram 3-2-5: Prihvatanje mešovitih brakova u užoj porodici

I ovde se redosled zasniva na gore navedenim iskustvima: Srbi (60,8 posto), Hrvati (55,8 posto), Slovaci (42,4 posto), Rumuni (33,7 posto), Albanci (19,8 posto) i na kraju Romi (18,1 posto). Postotak odbijanja je najniži u pogledu na srpsku nacionalnost (26,2 posto), a najviši u pogledu romske nacionalnosti (68,5 posto). Muškarci su otvoreniji po pitanju prihvatanja bračnog odnosa sa nekim druge nacionalnosti u užem porodičnom krugu. Najmlađi nešto više osećaju odbojnosti prema srpskoj nacionalnosti u ovom društvenom kontekstu, ali su pak otvoreniji prema Romima od proseka. Obrazovanje je i ovde odlučujuće: visoko obrazovanje pretpostavlja prihvatljiviji, otvoreniji stav.

U narednom delu istražujemo javnu delatnost i obrazovna pitanja iz perspektive nacionalnosti.