Suma sumarum, imamo sledeću situaciju.

Ne da se nekom ne diže, nego se nikom više ne diže.

Svet vode impotentni muškarci.

Elem, muškarci su izgubili svoju ulogu u svetu, a žene su se izborile za bogsvetizna koja prava, pa sada nemaju nikakva prava, a ni glasa.

Elem (opet), imamo matore keše ili perverznjake koji vode države i žene koje ne mogu da se snađu u svemu ovome, jer ako su lepe, onda pokušavaju da ostanu lepe narednih 200 godina, ako nisu, onda moraju da budu (?!) opet zbog neke bitke. I dok žene biju bitke koje ne mogu da dobiju, s druge strane imamo muškarce koji više nisu muškarci, već se trude da svoju muškost dokažu na drugi način. Ratnički. Samo je problem što više ni za to nemaju snage.

Frulica pantalonice. Tužna komedija ljudskog roda.

Svi izgubili veru, kunu se u đavola, a da to i ne primećuju.

Sve što je potrebno, to je dokazati se.

Putin, Bajden mučeni, Zelenski koji spolovilom svira klavir veoma lepo, Makron, Džonson i ostala bangalozija imaju problem i sa najvažnijim delom muškog uma i tela, a i sa odnosom prema slabijem polu (da li smo zapravo mi žene slabiji pol?).

Da sumiramo opet, na kratko, svima koji drmaju svetom ne radi polni organ (nije svima na istom mestu), najverovatnije, a vladaju.

Teško je zaista otići u penziju i ostaviti nekom drugom,  makar i mladim generacijama, da utru lepši i bolji put. Nema prostora. Treba ući u istoriju, pa makar i kao zlikovac.

Da vidimo mentalitete onih koji se trenutno bore i za, a i protiv svetskog rata.

Amerima se ne ratuje u Evropi. Oni ratuju već 246 godina, znači onoliko, koliko postoje. Oni su ratom došli do teritorije na kojoj su. Nagomilavali su oružje vekovima i sad moraju da ratuju. Tačka. Ali im se u Evropi, opet tvrdim, ne ratuje. Daleko je, treba puno goriva, ne mogu da eksperimentišu previše i to je to. A i njanjavi su, brate mili.

Evropa. Starost Evrope, njena kultura, njena tradicija, njeno iskustvo, veliki su. U Evropi su ponikle neolitske kulture. I sa tim Amerićani nikako ne mogu da se mere. Evropa ima sve što treba da ima. Ali se od silne kulture (iliti toga što je na istu zaboravila) razbolela i zaboravila da neguje ono što je bilo bitno.

Neko ko ima Rim, Pariz, London, Barselonu, Prag i da ne nabrajam dalje, nema pravo da se razboli i utone u čemer, u kakvom je sada.

Naša, evropska kultura je drugačija od američke, od indijske, od indijanske, od budističke i opet bih mogla do sutra da nabrajam. Ono što jeste zajedničko svima, to je da je cela naša nekadašnja civilizacija (jer je ovo sve, samo ne civilizacija, ništa se u dobrom smeru ne pokreće) utonula i ogrezla u jedinu moguću moć na ovom svetu, a to je novac. Bog novca je sve prekrio, a sve ostalo je zaboravljeno. Po cenu da zvučim kao neki prorok, da budem politički korektna, proročica, predviđam da će ovaj svet, zbog nedostatka vere, da upadne u ozbiljno sranje.

Vera u ljubav, vera u poštenje, vera u bliskost, vera u druge neke dimenzije osim verskih (znam čudno i paradoksalno zvuči, ali ima smisla),  vera u čovečanstvo, vera u ono što mi pripada, vera u humanost, vera u nesvakidašnja iznenađenja, vera u jednu jedinu svetlu tačku, vera u sebe, vera u svoje.

Sve nam to nedostaje.

Uglavnom, čudna moda je nastala.

Ljudi ne misle srcem, već onim što im je posle svega ostalo.

A um i dušu su nam davno uzeli.

Samo to juče nismo shvatili.

A danas je već možda kasno.

Bajden i Putin (Foto: AFP)