Nije prvi put da se podnosi prijava protiv onih maloletnika u Senti, za koje se može reći da inače drže Senćane u strahu.

Prete, kradu, fizički zlostavljaju i starije i mlađe, kradu kućne ljubimce, pa ih vraćaju u zamenu za novac.

Javnosti nisu poznati svi slučajevi koji su se zaista i dogodili, ali je nedavni incident izazvao lavinu među meštanima. Aleksandra Petković je svoju priču podelila prvo na društvenim mrežama, a potom i u vrtićima i školama, u cilju toga, da bi svi bili svesni da nisu bezbedni, i to ne samo deca, već i odrasli.

-Deca su plivala u bazenu, a ja sam sa svojim mlađim, četvorogodišnjim sinom bila na igralištu u Narodnoj bašti. Kada smo krenuli nazad do bazena, njih četvoro nam je dolazilo u susret. Najstariji od braće ima 16 godina, mlađi 14, a ostala dvojica možda 10 i 12 godina. Prvo sam pomislila da su videli moj telefon i hoće da ga ukradu, pa sam ga stavila u džep od jakne, ali nije im to bio cilj. Počeli su da me pipkaju, a ja sam do tada samo držala dete, vukla, da ga ne povrede. Mislila sam da nas neće pratiti do bazena, ali su došli sa nama sve do ulaza. Sve vreme su me hvatali, pipali, ali da sam im uzvratila, ko zna šta bi uradili sa mojim detetom, te sam to radije trpela i išla dalje. Njihove ruke su bile svuda. Kada smo stigli do bazena, malog sam gurnula kroz ulaz i rekla mu da viče treneru, koji pak nije razumeo šta dete hoće, prošlo je dosta vremena, a mene su do tada gurnuli u travu. Tada sam već i ja uzvratila, odgurnula tog jednog od sebe, ali sam mu držala nogu da ne pobegne. Na kraju se oslobodio i otrčao, trener je izašao, potrčao za njima, ali već nisu bili tamo. Pozvao je policiju i tada se ispostavilo da su pola sata ranije napali jednog oca kod kanala. Bio je sa četvoro dece, ukrali su im pecaljke, a najmlađem detetu su pretili da će ga baciti u kanal. Posle toga su se sreli sa nama i napali me – skoro bez daha priča mama ovu potresnu priču.

Maloletnike su u roku od pola sata uhvatili na lokalnoj pijaci, pecaljke su takođe pronašli kod njih, odveli su ih u policijsku stanicu, ali ništa više nisu mogli da urade. U policiji su rekli da su pre nedelju dana prebili jednog starijeg čoveka, koji je čekao unuče kod škole. Ukrali su mu novčanik. Dva meseca ranije su pokušali da siluju jednu devojčicu. Najstariji ima nekoliko predmeta na sudu.

-Centar za socijalni rad je odavno već trebao da reaguje. Džabe ih smeste negde drugde, oni pobegnu odatle. Naš najmlađi se ne usuđuje ni da izađe sam u dvorište, gde se nekada mirno igrao. Još uvek je uplašen. Kao ni on, ni ja se ne osećam bezbednom. Od tada zaključana u automobilu čekam decu da završe plivanje, ne usuđujem se da izađem dok ne dođu ostali roditelji. Ali mi je zapravo drago što sam ja bila tamo, a ne devojčica od 10-12 godina. Veoma lako bi je svukli i ko zna šta bi joj uradili. Ne znam šta nadležni čekaju? Da li čekaju da nekog siluju ili ubiju? – pita se Aleksandra.

Inače, policija je odmah taj dan kada se incident dogodio obavestila dežurnog službenika Centra za socijalni rad u Senti. Centar za socijalnu zaštitu je postupio u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kako su to formulisali u Centru za socijalni rad, ali se ne zna tačno šta to znači.

Za sankcije koje se tiču maloletne delikvencije, zajednički su odgovorni sud, tužilaštvo, branilac, centar za socijalnu zaštitu i policija. O obliku i izboru vaspitnih mera inače odlučuje i sud. Prilikom donošenja odluke uzimaju se u obzir uzrast, zrelost i druge osobine ličnosti maloletnog počinioca, kao i stepen, ozbiljnost, motivi društvenog poremećaja i uslovi života.

Gore navedena učinjena dela se inače u psihološkom smislu, smatraju poremećajima ponašanja. Karakteristične manifestacije pomenutih poremećaja su grubo povređivanje prava drugih, agresivno ponašanje, destruktivne manifestacije, moralno ispadanje iz koloseka, poput laganja, krađe, napuštanja škole. Ovo nisu jednokratna, nego konstantna ponašanja, koja se redovno ponavljaju i čiji se znakovi pokazuju već u ranom detinjstvu. Više faktora doprinosi njihovom razvoju: biološko-genetska ranjivost, neadekvatna porodična socijalizacija, vaspitanje, emocionalno, obrazovno, fizičko zanemarivanje, moguće seksualno zlostavljanje…

Pošto smatramo važnim da slični slučajevi ne budu u senci i da se za nekoliko nedelja nadležni ponašaju kao da se ništa nije dogodilo, ovom temom ćemo nastaviti da se bavimo i u budućnosti, dok se ne preduzmu konkretni koraci u ovom slučaju.

Senta (Foto: dnevnik.rs)