Nekoliko maloletnika godinama maltretira Senćane. Braća i sestre, čine jedan zločin za drugim, dok su meštani nemoćni, a i institucije se nekako pretvaraju da su isto to. Ova deca će za par godina odrasti, a zbog nebrige se može samo nagađati kakve će odrasle osobe postati.
U međuvremenu, u Novom Pazaru odrasli teraju maloletnu decu, koja tek što su naučila da hodaju, da prose na ulici, i ako na kraju dana ne donesu kući onoliko novca koliko bi odrasli očekivali, biće isterani nazad na ulicu i kaženi tako, što će morati da provedu noć pod vedrim nebom.
Šta se zaboga može događati u glavama ovim duša? Kakvu priču izmišljaju sami sebi dok se uspavljuju na kamenju hladnih ulica? Šta vide u zvezdama? Znaju li kakav je majčinski zagrljaj? Ima li ko da ih teši? Jer deca dolaze na svet čista, bez predrasuda i poimanja zla, gladna ljubavi. Mi odrasli ih svojim postupcima učimo lošem, pogrešnom. Iz ovoga, odgovor na pitanje postavljeno u naslovu može biti jednoznačan, čija je odgovornost što braća i sestre iz Sente ne nalaze svoje mesto u svetu, nego smatraju da mogu da maltretiraju jednu majku na oči njenog deteta. Ko je odgovoran što trogodišnjaci spavaju na kartonu na ulici?
Odrasli, sistem, društvo u celini. Mi, jer krivimo sistem, dok pred svim tim zatvaramo oči.
Dete spava na ulici (Foto: shutterstock.com)