Mirno se odvija život u Kanjiži, gde u jednoj dvospratnoj kući cveta pravi multinacionalni biznis. U dnevnoj sobi se prave planovi za učenje jezika, prevođenje, iskustvenu pedagogiju, grupni rad i treninge. Emeše Balaša i Akoš Važonji su udružili sve svoje znanje i izgradili kompletno preduzeće za jezičke veštine, soft skill i iskustvenu pedagogiju.

Tako je nastao Education and Language Nomads, gde nas čeka ceo spisak onoga čime se mladi ljudi bave. Emeše radi kao onlajn profesorka španskog jezika i trener tim bildinga, drži časove samospoznaje, a Akoš predaje mađarski kao strani jezik i prevodi sa engleskog na mađarski i srpski.

Radite od kuće, kako izgleda jedan vaš radni dan?

A.V.: Nije lako, jer je organizacija vremena jedan izazovan zadatak. Svaki dan je malo drugačiji, ali su okosnica našeg rada časovi jezika. Iako radimo od kuće i imamo fleksibilan raspored, ipak zavisimo od naših učenika. U mom slučaju, sedamdeset posto časova je popodne i uveče, a kod Emeše je ovo srećnija varijanta, ona više radi pre podne.

E.B.: Veoma je promenljivo, pošto se ne bavim grupama, predajem individualno, što takođe znači da je lakše promeniti raspored. Raspoređivanje vremena je najveći izazov. Radimo nekoliko aktivnosti, pa moramo za sve da rasporedimo vreme. Treba da raspodelimo vreme na pripreme za nastavu, vreme kada predajemo i kada radimo druge aktivnosti. To je i za nas jedan konstantan proces učenja i teško je odvojiti kada sam profesor, trener, domaćica, kada vodim našu Fejsbuk stranicu, kada pišem tekstove na našoj veb stranici. Naš posao ispunjava vreme od jutra do mraka.

Vaše preduzeće posluje već dve godine. Da li je bilo teško zvanično započeti ove aktivnosti?

E.B.: Dobili smo roditeljsku pomoć, ja sam već imala iskustva u tome, tako da nismo morali da pipamo po mraku.

A.V.: Svaki početak je težak. Morali smo da učimo administrativne stvari, kao i da upravljamo uplatama iz inostranstva. Sad je već sve na svom mestu, našli smo sistem, rešenje, koje funkcioniše u našem slučaju.

Kakve usluge pružate?

E.B.: Ja predajem španski onlajn, a pored toga držimo obuku iskustvene pedagogije za udruženja, bavimo se treninzima za tim bilding, orijentacije karijere i sesijama samospoznaje. Takođe imamo i javne, otvorene radionice, možete nas naći u kampovima tokom leta, jer to uključuje i dosta iskustvenih pedagoških upita. Pored toga iznajmljujemo i iskustvena pedagoška sredstva, jer mnogi pedagozi poznaju metode, sredstva, postoji mnogo špilova karata i društvenih igara koje vam mogu pomoći da komunicirate, ali su prilično skupe, tako da se mogu pozajmiti od nas.

A.V.: Ja predajem mađarski onlajn, pripremam ljude za ispit za državljanstvo, često prevodim sa engleskog na mađarski i obrnuto. Bavim se i prevodom sa srpskog jezika. Nisam ovlašćeni, to jest sudski prevodilac, ali volim da prevodim manje zvanična dokumenta za veb stranice i takođe rado prevodim za konkurse.

Da li moguće kombinovati iskustvenu pedagogiju i učenje jezika?

E.B.: Iskustvenu pedagogiju pre koristimo u tim bildingu, jer je suština toga upravo iskustveno učenje i činenjica da tim zajedno rešava izazove, pa to obrade u usmerenom razgovoru. Da li jezička nastava može biti iskustvena? Mislim da je odgovor potvrdan. Predajemo na osnovu iskustva, već postoji dosta onlajn platformi koje možemo da koristimo, a to može da učini čas zanimljivijim i kreativnijim. Zapravo, kreativnije se osećam onlajn, to je jedini način na koji predajem, već četiri godine. Kao rezultat epidemije korona virusa, pojavilo se mnogo platformi, stranica i alata, koji nam pomažu u učenju, te se mi trudimo da budemo što je moguće ažurniji kako bi nastava jezika bila živopisnija.

A.V.: Moramo da se prilagodimo prelasku u onlajn svet, ne samo da učimo čitajući tekst iz knjige, već da zaista prenosimo znanje koje je učeniku potrebno, uz igru i aplikacije.

Kakav plus može dodati privatan čas jezika pored javnog obrazovanja?

E.B.: Na svojim učenicima vidim da je komunikacija ono što zaista nedostaje. Većina njih ne ide na korepetaciju, već kao odrasle osobe žele da počnu da uče novi jezik, ali ima i onih koji to čine i pored toga što ga uče u školi. Ono što ja vidim je da zbog velikih grupa očigledno nema mogućnosti da se komunikacija vežba na nivou na kom bi to učenik želeo.

A.V.: Ja predajem grupama koje se drugde ne sreću sa mađarskim jezikom, zbog čega imam posebno težak posao. Ja sam povezujuća karika sa jezikom i teško je pružiti da osim dosta komunikacije tu bude i gramatika, a i kultura. To sve zahteva mnogo informacija, a koje je teško preneti u roku od jednog časa od šezdeset minuta. Težim raznovrsnosti. Što se tiče školskog obrazovanja, mislim da se malo tog promenilo otkako sam završio studije, tako da individualni časovi uvek daju nešto više, jer se komunikacija može bolje praktikovati.

E.B.: Uvek vodimo računa i o tome na kom je nivou dati učenik i kakav kapacitet ima za učenje jezika. Takođe imamo sreće što smo dobrovoljno započeli onlajn nastavu, što znači da smo već istraživali platforme i aplikacije. Mnogo kolega pedagoga je tek sada upalo u ovu situaciju i nisu imali odmah kapacitet da otkriju sve ove alate.

Hajde da pričamo malo i o radionicama. Kome ih držite i za šta su dobre?

E.B.: Na otvorene radionice može svako da se prijavi, a glavna ciljna grupa su pedagozi, oni koji rade u udruženjima, roditelji, znači svi koji rade sa mladima ili sa grupama. Na ovim radionicama se upoznajemo sa takvim vežbama, igrama, metodama i iskustveno-pedagoškim vežbama, kao i alatima, koje posle mogu da koriste sa sopstvenim grupama.

Da li se potražnja za ovom alternativnom metodom povećala zbog epidemije korona virusa?

E.B.: Nisam toliko upoznata sa promenom u javnom obrazovanju, samo putem učenika koji dolaze na naša zanimanja. Otvoreni su, ima mnogo prosvetnih radnika koji žele da se razvijaju. Ali su oni takvi bili i pre epidemije korona virusa.

Letos ste držali i kampove, u kakvom obliku se oni odvijaju?

E.B.: Ne organizujemo kamp, međutim, ako nas pratite na Fejsbuku, biće informacija i o tome. Spremamo se za događaj koji je o zdravstvenoj svesti, gde ću i ja biti organizator. Takođe predajem i u Letnjim kampovima u Moravici tokom leta, instruktor sam samospoznaje. Ja se učesnicima bavim pet sati dnevno, ali i na drugim mestima držim zanimanja u kampovima kao instruktor iskustvene pedagogije.

Koliku potrebu mladi imaju za samospoznajnom obukom?

E.B.: Njihova potreba za ovim je ogromna. Bilo je zanimljivo iskustvo kada sam u prvom kampu nakon epidemije korona virusa na početku dobila jednu iznenađujuće tihu, povučenu grupu. Posle toliko kampova, ovako nešto ranije nisam doživela. Očigledno je to bilo tako zbog korona virusa, bilo ih je teže otvoriti. Međutim, vidim da je to adolescentima potrebno, da bi seli, razgovarali, izrazili osećanja, misli, i uglavnom se dešavaju velika otvaranja.

Vi vodite jedno digitalno preduzeće. Šta mislite koliko je moguće i koliko je važno otrgnuti dete od telefona?

A.V.: Naš cilj nije da ih otrgnemo, već se radije trudimo da im pokažemo načine na koje mogu korisno da provode vreme na mreži, bilo kroz učenje reči ili vežbanje jezika.

E.B.: Ako pogledamo jezičku nastavu, onda mi koristimo mnogo aplikacija koje i učenik može da preuzme i kroz igru uči. Ipak, u kampu je cilj da spuste mobilni telefon. Vidim da ako ima dovoljno podsticaja i programa prilagođenih mladima, onda radije to biraju.

Šta su to soft skills?

Bukvalno prevedeno, to su meke veštine, tj. takve lične i socijalne veštine, recimo ne stručnog tipa, koje i van stručnog znanja određuju integraciju, motivaciju, upravljivost i kreativnost osobe na radnom mestu.

Evo jednog spiska o tome, šta spada u soft skills:

-sposobnost za timski rad

-veštine komunikacije (npr. efikasan i koncizan govor, dobra prezentacija, tumačenje neverbalnih znakova itd.)

-dobre organizacione sposobnosti

-fleksibilnost (na primer otvorenost za inovacije, prilagođavanje okolnostima koje se brzo menjaju, spremnost za razvoj)

-sklonost mobilizaciji (npr. prihvatanje novog posla, putovanje u slučaju premeštaja, prekovremeni rad itd.)

-dobro podnošenje opterećenja, izdržljivost, ljubav prema poslu

-emocionalna inteligencija (npr. samospoznaja, pažnja, pozitivan stav itd.)

-dovoljna asertivnost (u zavisnosti od poslovnog polja, između poslušnosti i volje)

-kreativnost (jedinstvena perspektiva, nove ideje)

-sposobnost logičkog razmišljanja

Ove veštine poslodavci obično mapiraju postavljanjem ličnih pitanja i posmatranjem ponašanja na intervjuima za posao. Suprotnost soft skill-u je hard skill, odnosno stručno i tehničko znanje.

Oršolja Šeregelj

Emeše Balaša i Akoš Važonji (Foto: privatna arhiva)