Papričice zabiberile

Što se dočaravanja ovog koncerta tiče, teško mi je zaista bilo da sredim utiske i dovoljno dobro ih prenesem čitaocu. Možda je u uvodu dovoljno reći da su mi krenule suze na oči kada su Peppersi izašli na binu, nije me sramota da to kažem. Svi koji su bili na ovom koncertu, znaju o čemu pričam. U ova buđava vremena u kojima živimo, ovo je za mene bila prava infuzija čiste, pozitivne energije, koja je vrcala na sve strane. I sa bine i iz publike.

Što se tiče organizacije koncerta, iskreno sam bila zapanjena. Odokativno, bilo je tu oko pedeset hiljada ljudi, ali gužve nigde. Na tri nivoa mnogo ulaza, sve lepo obeleženo i na kartama i u Areni, problema nigde. U redu se stajalo za piće, ali ni to duže od 15 – 20 minuta. Pametna stvar, plaća se samo karticama, nema frke sa kešom i rešen problem i tu. Ok, nismo navikli na te re-čaše (repohar), ali to je novina, nije ni to problem, pitala sam zašto presipaju iz plastičnih flaša u čaše, kažu iz bezbedonosnih razloga. Ulazi se preko QR koda, lepo očitaš, prođeš kroz one čelične šipke i ćao đaci. Nikakav problem.

I zaista, kad te na samom početku dočeka takva organizacija, sav stres koji nosiš sa nekih drugih mesta, poučen iskustvom, jednostavno nestane. Imala sam osećaj da sam ušla u neki drugi svet – a i jesam. To osećanje me drži i sada, dva dana posle koncerta.

Ne bi bilo u redu da ne pomenem i special guest stars, koji su nastupili kao zagrevanje, Thundercat i Nasira Jonesa. Sasvim solidno, pravo zagrevanje, ne naporno, da se popije piće i uživa.

E onda su negde oko 15 do 9 uveče izašli majstori na binu. Jer nemam bolji termin. Ovi ljudi sviraju kao da su vanzemaljci. Ja drugo objašnjenje nemam. Digli su rock muziku na viši nivo.

O tehničkim detaljima ne bih previše pričala osim da je apsolutno sve bilo fenomenalno, od zvuka, preko grafike, svetlosnih efekata, ama baš svega što može da vam padne na pamet. I iz ugla običnog gledaoca, a i iz ugla muzičara. I svi hejteri, kvazi muzički kritičari i ostali negativci, mogu što se mene tiče lepo da se pokriju ušima i zavuku nazad u svoje rupe iz kojih su izgmizali.

Priče tipa „Kiedis ne zna da peva uživo“ i ostala laprdanja, mačku o rep. Ne da peva, nego rastura. Kada bi me neko pitao ko je tu bio najbolji, ne bih znala da odredim. Kada imaš ritam sekciju Chad – Flea u bendu, zaista ne znam šta može da pođe po zlu. Ljudi nisu sa ovog sveta, lepo rekoh i ranije. Za Frusciantea ne mogu jednostavno da nađem dovoljno dobar termin, s obzirom da ne postoji ni u jednom jeziku. Najbolje ću ilustrovati to time, što ću navesti par komentara koje su ostavili ljudi posle budimpeštanskog koncerta:

– Frusciante je poklon ovom svetu

– Frusciante je gitarski Bog

Tako nekako. I tu nema ni b od blasfemije, to je jednostavno tako.

Kiedis je samo šlag na torti, peva kao tri zmaja.

Sve u svemu, meni je drago da sam ih videla u ovoj postavi, jer hteli mi to da priznamo ili ne, na stejdžu u Puškaš Areni su stajali oni pravi, nepatvoreni Red Hot Chili Peppers, koji jesu poklon ovom svetu i muzici uopšte. Da postoji Nobelova nagrada za rock muziku, trebalo bi da se dodeli njima. I to ne preterujem. Kada ovoliko ljudi usrećiš u ovim usranim vremenima, kada cela Arena peva sa tobom, kada ljudi ne skidaju osmeh sa lica, znači da je vredelo svega.

Tajna ovih momaka je što su bili i ostali momci iz kraja. I što su tu svoju fenomenalnu energiju umeli, umeju i umeće da prenesu i drugima. I ta energija nema godine, ona je vanvremenska. Imali su utoliko sreće, što su se njih četvorica našli u isto vreme, na istom mestu, od nekih sedam milijardi ljudi. I posle ovog koncerta mogu slobodno da kažem, ušli u legendu. I traju. Sada trenutno, teško da im neko može prići blizu. Oni ne drže koncerte, za mene je ovo bila masovna terapija. I sama ona Flea-jeva rečenica upućena publici: „… Nadam se da ste svi srećni…“ govori i o tome koliko ovo za njih nije biznis, oni uživaju, to se vidi i na njihovim licima, na komunikaciji koju imaju među sobom.

Znači, suma sumarum, da završim:

Ovi ljudi jesu vanzemaljci. I neka ostanu na ovoj planeti još dugo. Neće se kao mnogi izlizati. Svaki put me nanovo iznenade. A i vas će ako odete na neki njihov koncert. Oni koji su bili, znaju o čemu pričam.

I još nešto: možete da očekujete šta god, dobićete tri puta više.

Long live Rock, Long live Red Hot Chili Peppers

Red Hot Chili Peppers, Budimpešta (Foto: livenation.hu)

Foto galerija: