Neko letuje ove godine, neko ne letuje, neko ima para za letovanje, neko nema, neko se zbog toga zadužio, neko nije i tako dalje…

Ono što je meni zapravo najodvratnije je prozivanje tipa „jao muka mi je od paradajz turista“ i tako to… Uvek sam se pitala kojim pravom uopšte neko nekog osuđuje, kada ne zna pozadinsku priču. Postavljaju se po društvenim mrežama fotografije ljudi koji sede sa svojom decom na plaži i jedu. Meni je to za poštovanje, a ne za osudu, jer niko od nas ne zna čega su se sve žrtvovali da bi toj istoj deci pružili deset dana morskog vazduha i vode. Uostalom, šta se koga tiče šta ko radi sa svojim parama i sa svojom hranom? Meni mnogo više smeta seljana opšta, na istim tim plažama, sa puštanjem Cece, Mece Pece i ostalih govana, što je sasvim adekvatan izraz, sviđalo se to nekom ili ne.

Mnogo mi više smeta urlanje i bahaćenje kao da je plaža tvoja, te pre neki dan pročitah na jednoj društvenoj mreži nešto što mi je samo potvrda ovog što pišem. Post u jednoj grupi je glasio o tome, sa sve fotografijama, kako je neki tamo čovek lepo zauzeo busiju na plaži i zabranjivao svakom da bliže njemu od dva metra zabode suncobran, stavi peškir i tako dalje, a kada su se ljudi pobunili, uzeo je da im baca stvari i urla kao pomamljen. Lepo. To nam ne smeta, smetaju nam „paradajz“ turisti koji ama baš nikog ne diraju. Pomenuta osoba je prototip onoga o čemu sam malopre pričala, te je stvarno čudo da ga je iko i postavio na jednu društvenu mrežu, to jest njegove fotografije.
Mi smo ljudi zaboravili kako izgleda pravi sistem vrednosti, te takvi kao što je pomenuti australopitekus (da, znam da mnogo koristim tu reč, ali je adekvatna) haraju plažama čak i u inostranstvu i ostavljaju mnooooogo dobar utisak, te nije ni čudo kada nas etiketiraju.Glavno da je cevčio pivčugu na plus 40, to je verovatno doprinelo takvom ponašanju. Kod kuće je sigurno manji od makovog zrna. Prostak, jednom rečju. A nama smetaju ljudi koji jedu svoju hranu u tišini, da pritom ne znamo kako su dospeli na tu plažu i kako rekoh, šta sve žrtvovali. Odvratno.

Neka svako letuje kako god i gde god želi, ako želi i može. Imamo mi mnogo veće probleme od tog.

Na primer, to besomučno deljenje vaučera od 15 000 dinara zvuči mnogo lepo, zaista je divno kada tako iznebuha dobiješ neke pare koje ti ni na kraj pameti nisu bile. Samo je pitanje ko će te pare da vraća? I stvarno mora da smo ekonomski tigar kad tako kapom i šakom delimo pare svakih par meseci. Ili, da se nismo možda zadužili preko svake mere da bi se izgled održao? Ne znam, pitam samo.

A sve što je postignuto tim vaučerima je da su u ovoj našoj državici cene smeštaja otišle u nebesa, jer je li, svi bi mi da se obogatimo za par meseci, kakav patriotizam i bakrači, nije to više moderno.

U nekim udžericama u tri lepe su cene kao na moru, a mora ni na vidiku. Pa rođaci, spustite se malo sa tog oblaka i budite realni. Ono što je najgore, to je da će i takvi aranžmani da se rasprodaju za tili čas, jer ljudi zaista imaju potrebu barem da imaju osećaj da žive normalan život, tih nedelju, deset dana. A daleko smo mi od normalnog.

Srbija je zaista jedna divna zemlja i ima se šta za videti. Međutim, nemojte ni da krećete na put sa plićim džepom. Znam da će biti onih koji će odmah da kažu da to nije istina, ali jeste. Osim ako samo ne hodate i divite se prirodi, ne jedete ništa i spavate pod otvorenim nebom. Može i tako.

Za oko mi je na primer zapao neki bazen u Vrdniku, za koji je ulaznica bednih 5900 dinara. Da, po osobi. Ima tamo svega, u pitanju je čitav kompleks. Postoji 11 bazena, tri bara, sauna, masaže i wellness spa centar. Međutim, sve pomenute usluge se plaćaju odvojeno, jer ste za pomenutih 5900 dinara platili samo dnevnu kartu, to jest ulaz. Za te pare dobijate pristup garaži sa parking mestom i svoju garderobu. Pa malo li je, šta biste više. Za onaj vaučer možete dva dana da se banjate i još da preostane.

Poređenja radi, u odličnoj banji Hađmatikum u Makou u Mađarskoj, celodnevna ulaznica za ceo sadržaj (17 bazena na otvorenom i zatvorenom, hidromasažu gotovo u svakom, svašta nešto, naravno, kao i svuda se dodatne masaže i tralala to, plaćaju dodatno, nama nisu trebale, dosta nam je bilo i ovo) jeste 3100 forinti, za odrasle što je oko 900 dinara, malo manje. Imaju i odličan restoran tipa nekadašnjih mlečnih restorana, dobra klopa, čisto. Da ne bih sad reklamirala Mako, idite pa vidite. U Vrdnik verovatno nećete. O Vrdniku ne bih dalje, ne znam šta nude za te pare, ali nisu normalni.

Vikend za dvoje je, primera radi, na nekim mestima u Srbiji početkom jula bio od 284 do 1998 evra. Hajde bre. Smirite se malo.

Opet poređenja radi, u Egiptu možete da letujete 11 dana sa sve avionskim letom i potpunom klopom za 699 evra i to u dobrom hotelu.

A možete da skoknete i do Sicilije ili nekog grčkog ostrva, sve će to da vas izađe jeftinije.

Imate po Srbiji naravno i normalnih cena, mada treba malo tražiti. I dobro pogledati da li za plaćen iznos zaista dobijate ono što se platili. Naravno da ima i poštenih i normalnih ljudi još uvek, mada ima i onih drugih i to su se dosta razmnožili.

Opreza radi, navešću primer kako smo mi prošli prošle godine.

Još negde u martu mesecu, ja izbunarim mnogo lepo mestašce baš na Zaovinskom jezeru, neću navesti ime, jer nemam nameru da takvima pravim reklamu. Lepo, planina, kupanjac, milina. Elem, rezervišemo nas četvoro to lepo, u maju isplatimo deo, idemo u avgustu, svi povadili godišnji, divota. Još se u junu čujem sa čovekom, sve ok, vidimo se. Kako ja nekad imam čudne neke običaje, nazovem dan pre puta dotičnog gospodina čiji je smeštaj, da potvrdim još jednom. Kad, nastade potpuni belaj. Čujem ja, čovek tuc-muc, vrda nešto… Rekoh, šta je problem, uplaćeno vam je pola, mi sutra krećemo. Na kraju se ispostavi da je njegov tata (pazi tata, pomenuo ga do tada nije) nešto zeznuo i izdao smeštaj nekoj ženi sa detetom, pa oni sutra dolaze tamo. Rekoh, kakva žena, kakva deca, pa nas četvoro dolazi sutra. On ne zna šta da radi, kako sad da otkaže toj ženi, bla bla. Vidim ja da je neka mutljavina u pitanju, gori mi glava, načisto poludela, ali šta da radim. Da sam mogla iz onog telefona da iskočim, dotični se sigurno ne bi dobro proveo. Međutim, šta je, tu je. Smirim se ja, jer od panike nema puno vajde, to sam mnogo puta do sada shvatila, ali je u pitanju još troje ljudi koje je isto zeznuo kao i mene. I da ne bi nekih silnih veza i čuda i verovatno pomoći od onog gore, ne bismo našli divan smeštaj i to zaista nekim čudom, jer je sve živo bilo zauzeto u tom periodu, sezona. Provedosmo divnih nedelju dana na predivnom mestu, u Kremni, koja je magična i odlična baza za sve u okolini. Uz pomoć prijatelja, poznanika, dobronamernih ljudi, sigurno ne onog mućkaroškog magarca.

Naravoučenije: pamet u glavu, pare u džep, koliko god ih imate i put pod noge. Ali pre toga sve tačno istražiti, da svedete iznenađenja na najmanju moguću meru.

Uživanje na plaži (Foto: travelchannel.com)