I pre nego što neko požuri da podnese žalbu Savetu za štampu koji deluje u državi, a zbog clickbait naslova, odmah ću vam odati da na postavljeno pitanje naravno da nema preciznog odgovora, jer cena zavisi od mnogo stvari, kao što su dužina letovanja, broj dece, naselje, udaljenost smeštaja od plaže, i naravno i od toga koliko puta se hranimo u restoranu nižeg ili višeg cenovnog ranga…
Pošto ima toliko faktora koji utiču na krajnju sumu, ovaj članak će pre pokušati da odigra ulogu malog letnjeg pametovanja, to jest, preneti dosadašnja iskustva, da bi svako mogao da planira, računa i oblikuje troškove za ovu ili možda sledeću godinu odgovarajuće svom novčaniku.
Smeštaj
Ove godine smo boravili u Pakoštanima, koji se nalaze između Biograda na moru (gde je Koloman krunisan za kralja) i Drage, a do Zadra je samo 35 kilometara. Smeštaj smo rezervisali još zimus, što se pokazalo kao dobra odluka, jer bi dve nedelje pre puta na sličnoj lokaciji apartman mogli da iznajmimo 25 posto skuplje. To nije uvek slučaj, jer se može desiti da je neko već rezervisao i uplatio smeštaj, pa ipak ne može da ode, jeftinije ga proda, ali za nešto tako vam je potrebno i malo sreće.
Još uvek ima onih, u očima mnogih, hrabrih putnika, koji traže smeštaj kada stignu na lokaciju, pa iako ih mnogi čudno gledaju, iz kruga poznanika koji su ovako išli, niko nikada nije ostao bez krova nad glavom, štaviše, ne jednom su uspeli da nađu smeštaj na boljem mestu i po boljoj ceni, nego da su ranije rezervisali. Onima koji rezervišu smeštaj mesecima unapred, vredno je tražiti onakav, gde se nudi besplatno otkazivanje, jer se od januara-februara do leta može desiti svašta. Ako idete automobilom, dobro je rezervisati smeštaj koji ima svoj parking, jer u suprotnom morate da plaćate celodnevni smeštaj vašeg automobila, što ni u Hrvatskoj nije jeftina zabava. Ukoliko je to moguće, oni koji putuju automobilom treba da izbegavaju dolazak i odlazak subotom, jer je u to vreme mnogo ljudi na putevima, a za očekivanje su i gužve na naplatnim rampama.
Preko Bosne ili autoputem?
Večita je dilema da li se isplati ići kroz Bosnu i Hercegovinu, gde je benzin jeftiniji, a putarina na autoputu zanemarljiva u odnosu na Hrvatsku, ili treba izabrati autoput, jer može brže da se putuje. Pre planiranja putovanja, vredi uzeti u obzir mesto polaska i dolaska, aplikacije za planiranje rute mogu pritom biti svima od pomoći.
Ima dosta ljudi koji se zaklinju u Bosnu, a otprilike isto toliko njih koji preferiraju autoput, te je veoma teško ubediti bilo koji od ta dva tabora da izbor onog drugog nije glupost. Što se tiče vremena, bosanski put je verovatno duži, ali krajolik i jagnjetina pored puta, eventualno poseta Mostaru, može to nadoknaditi i vozaču i putnicima. Mi smo isprobali i jedno i drugo, autoput nam je bolje „legao“, najpre zbog toga što deca ne vole učestale krivine, a i zbog toga, što smo na putu kući svratili u jedan restoran koji je vrhunac seoskog turizma, a koji se nalazi pedesetak kilometara od Zagreba i drži ga porodica Kezele. Sveže spremljena jela, odlična pića i okruženje, pružaju neuporedivo punjenje baterija pre nastavka putovanja.
ENC – da li ne?
Još jedna večita dilema i predmet rasprave svake godine u krugu poznanika je iznajmljivanje ENC-a, ( Elektronsko Plaćanje Cestarine) odnosno, da li treba nabaviti za put uređaj kojim elektronski može da se plaća putarina pošto umesto matrica imaju naplatne rampe, isto kao i u Srbiji. Onaj ko samo retko ide u Hrvatsku, njemu se ne isplati, ali ako neko više puta putuje autoputem, ili posle njega eventualno njegovi poznanici idu na letovanje u Hrvatsku, onda se isplati – ne iznajmiti, već – kupiti jedan ENC uređaj, jer svako dopunjavanje ide sa popustom od 21 posto.
Najpraktičnije je izabrati paket koji uključuje i uređaj i nekoliko stotina kuna. Mi smo hteli da kupimo ENC paket na naplatnoj rampi kod Osijeka, onaj od 544 kune, koji uključuje uređaj i 555 kuna (11 kuna više od cene paketa uključujući i cenu uređaja) koji se mogu koristiti za plaćanje putarine, ali iako su u mejlu napisali da ćemo to moći da uradimo od šest ujutru, podaci na sajtu su se pokazali tačnima, jer počinju da rade od sedam sati. Kada sam pitao radnike koji su tamo tumarali u 6,10 ujutru kakva je situacija, oni su se samo nasmešili i odgovorili:
-Mladiću, rano je još za ENC …
Tako smo – kao i ranije – izabrali da svuda plaćamo karticom, i nismo morali da čekamo više od jednog minuta ni na jednoj od naplatnih rampi.
Par metara od Gotovine
Vlasnik apartmana nam je rekao da Pakoštane ima oko 2000 duša, ali se naselje konstantno širi, jer sve više i više njih kupuju prazne placeve, gde posle grade apartmane. Kada smo izneli stvari iz automobila, rekao mi je da se parkiram iza, bolje je ako automobil sa srpskim tablicama nije na vidnom mestu, jer đavo ne spava, a mladi idu u centar grada i nazad u svoj smeštaj baš ispred kuće, pa da nekome ne bode oko, a možda pod dejstvom alkohola sprovede šovinizam nagomilan 90-ih i koji je i sada prisutan, na našem automobilu. Nekoliko minuta kasnije, kada smo provirili sa terase, videli smo tačno zašto smo trebali da, takoreći, sakrijemo automobil. Nasuprot zgrade sa apartmanom je jedan grafit, koji prikazuje Anta Gotovinu, koji je prvo osuđen na 24 godine zbog ratnih zločina, da bi kasnije bio oslobođen, i natpis:
Dobrodošli u misto generala Gotovine
Gotovina se nije rodio u Pakoštanu, nego na ostrvu Pašman koje se nalazi nasuprot, ali i u luci jedna cigla označava da je on položio za vreme izgradnje. Poljskim, češkim i slovačkim gostima nije smetao automobil sa srpskim tablicama, ali imajući u vidu da su se mladi svakodnevno zaustavljali da naprave zajedničku fotografiju ispred grafita na kom je prikazan Gotovina, a koga smatraju herojem, ispostavilo se da je dobra odluka da se automobil parkira iza kuće.
Hvala, ali to nije naš račun
U naselju u restoranima cene osvežavajućih pića (Cedevita, limunada, Koka kola, Fanta, Sprajt…) kretale su se od 15-18 kuna, litar negazirane mineralne vode bio je 25 kuna, porcija lignji između 90 i 135 kuna, porcija ćevapa sa prženim krompirom od 60-90 kuna, a isto toliko je koštala grčka ili salata sa tunjevinom, a za supe je trebalo platiti od 20-35 kuna. Cena palačinki je bila od 20-25, a Banana splita 40 kuna. Kugla sladoleda se kretala od 7-13 kuna. Na plaži su palačinke bile takođe 20 kuna, hamburger 25-35, kuvani kukuruz 15, za krofne sa pekmezom ili čokoladom tražili su 9 kuna, dok je u pekari isto to bilo dve kune jeftinije. Vredi motriti na Happy Hour ponudu, jer su na pojedinim mestima od 11 do 15 i od 12 do 17 časova nudili određena jela ili menije sa značajnim popustima (za 85 kuna mogla se dobiti supa, glavno jelo, salata, dva decilitra piva ili bezalkoholno piće i desert).
Na plaži se tuširanje plaćalo dve kune, ali je voda besplatno tekla iz slavine koja se nalazi u visini pupka, pa su to mnogi iskoristili. Čučnuli su pod slavinu i rešili besplatni tuš za nekoliko sekundi. Malo dalje, bilo je i tuševa koji su bili besplatni.
Cenovnik na sajtu, šta je na računu, plaćanje karticom
Treba obratiti pažnju na tri stvari: jedna je da cene možemo pogledati prethodno na sajtu restorana, ali nije sigurno da ćemo sa sa istim cenama susresti na licu mesta. Tako je bilo u slučaju čak dva restorana, cenovnik na sajtu nije ažuriran, i zaista se moglo videti na tabli ispred restorana da je sve 20-30 posto skuplje. Pre nekoliko dana je veliko negodovanje izazvala vest da jedno mesto naplaćuje porodičnu picu 400 kuna, 55 evra. Upravo zato je važno proveriti cene, i sesti na dato mesto samo onda ako ne postoji mogućnost da na istom ostavimo trećinu novca izdvojenog za trošenje na celom letovanju.
Druga važna stvar je da pogledate račun pre nego ga platite. Ranije sam tako prošao u Italiji, a sada u jednom od najpoznatijih restorana sa zaista dobrim odnosom cena/kvalitet, gde artikli na računu nisu imali nikakve veze sa onim što smo mi jeli i pili. U oba slučaja sam se ljubazno zahvalio konobaru na računu, i uz osmeh ga obavestio da mi to ne želimo da platimo, jer to nije naš račun. Oba puta su nam uz salvu izvinjenja doneli naš račun, na kome je iznos bio mnogo manji od onoga što je prvobitno stavljeno na sto.
Treća stvar je da u manjim mestima još uvek ima restorana gde ne može da se plaća karticom, pa je preporučljivo raspitati se o načinu plaćanja još pre nego što sednete u restoran. Na pojedinim mestima je to rešeno postavljanjem bankomata ispred restorana, koji može da posluži za rešavanje pomenutog problema.
U nadi da sam uspeo da pružim nekoliko korisnih saveta onima koji idu na odmor, želim vam srećan put, prijatan provod i opuštanje.
Prevela: Ljudmila Janković Gubik
Morski pejzaž (Foto: autor teksta)
