Sve što se u društvu danas dešava je manje-više neka dijagnoza. Ljudska civilizacija, ako se uopšte više tako može nazvati, kanda ide dođavola. Znači, bliži smo tom putu, negoli bilo kom drugom.

Čitam neke vesti ovih dana i naletim na svim mogućim i nemogućim svetskim medijima na vest, ako ne i detaljan izveštaj, to jest na snimke finske premijerke Sane Marin kako se provodi na jednoj kućnoj žurci. Žena pevala i igrala, provodila se sa prijateljima. Uopšte mi nije bilo jasno zašto je to bilo toliko problematično. Verovatno bi bilo bolje da su je snimili za šporetom sa varjačom u ruci, ali eto, žena odlučila da se provede, sram je bilo. Neverovatno. Borimo se za budibogsnama neka prava, ali je problem što je ona kako je jedan od komentara glasio na jednoj društvenoj mreži, „osramotila naciju“. Jedino nikako nisu uspeli da me ubede čime, ništa sporno nisam videla tu.

Dok se mlada žena provodi sa svojim prijateljima, dotle na društvenim mrežama osvane snimak majke koja živi u Nemačkoj i koja je platila 263 evra kazne, jer nije obukla svog sina u haljinicu, kada je to naređeno u školi, to jest da se dečaci obuku u devojčice, a devojčice kao dečaci, da bi otkrili šta su po polu. Ne razumem. Možda sam zatucana, ali ne razumem. Žena je platila kaznu, zato što njen sin voli fudbal, nosi dresove i neće da nosi haljine. I to je demokratija. Ta reč je definitivno izgubila svoje značenje. Deca u osnovnoj školi treba da „otkriju“ kog su pola. Da otkriju…

Čitajući komentare, pročitam i komentar jedne prijateljice koja takođe živi u Nemačkoj i koja je napisala da su deca u zabavištu trebala da se skinu gola, da bi videli razliku između polova. Deca u zabavištu da se skinu gola… Kanda se sa modernim devijacijama menja i psihologija vezana za decu, jer deca u tom uzrastu prva otkrića o različitosti polova drugačije stiču. Što znači, sram ne treba da postoji. Dobro. Pritom, kako piše dalje gospođa, deci je sugerisano da slobodno dodiruju jedno drugo po polnim organima, ne bi li „osetili“ razliku… Nekolicina roditelja je slučaj prijavila nadležnim organima. Nećete naći nista o tome u medijima, o tome se ne piše. Epilog nije poznat, ali žena koja živi u Nemačkoj, kaže da je vaspitačica tvrdila da je to normalno i da deca ne treba da se stide, već će tako prihvatiti „različitost“ od malih nogu. Aham. Samo što se to forsiranje „različitosti“ odnosi samo na seksualnu opredeljenost i forsira se u svim medijima, ne i na eventualne fizičke i ostale nedostatke. Kako uopšte bilo ko može da očekuje od dece u tom uzrastu da budu sposobna da razumeju ovako nešto, pita se gospođa koja je sve ovo i napisala? Pa nikako.

Da se razumemo, apsolutno poštujem svaku različitost, jasno mi je da se svet menja, ali ne volim da mi neko gura prst u oko i osuđuje mene, zato što mislim drugačije. Te iz ovog proističe da onaj ko se bori da ga ne osuđujem, osuđuje mene. Još jedna dijagnoza današnjeg društva.

Sve se to lepo dešava blizu nas, a nismo ni mi daleko od toga, mi poštujemo različitosti samo na papiru, drugačije nikako, jer poštovati različitost znači „živi i pusti druge da žive“, ali na način na koji je to prihvatljivo i za tebe i za mene. Čim je prihvatljivo samo za jednu stranu, prestaje da bude poštovanje i prelazi u sadizam, devijacije i maltretiranje.

E, dok se oni time bave, naši političari lupetaju kao Maksimi po diviziji. Da ne poveruje čovek kakve budalaštine izgovaraju. Cena krompira skočila zato što nije bilo svadbi. Morala sam tri puta da preslušam da bih bila sigurna da sam dobro razumela. E sad, da bi bilo jasnije zašto je njoj, gospođi guvernerki, „dozvoljeno“ da lupeta ovakve gluposti, treba znati da je po poslednjem izveštaju iz baze funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, iz januara ove godine, njena plata neto 570 000 dinara. I šta je onda briga koliko košta krompir. To je briga onog ko uđe u prodavnicu, pa izađe načisto sablažnjen, jer za isti novac može da kupi mnogo manje namirnica, s obzirom da cene svakodnevno skaču, a to možete proveriti ako uđete u bilo koju prodavnicu. Guvernerka Narodne banke Srbije bi trebalo da bude jedna ozbiljna osoba, sa odmerenim izjavama, a ne da izigrava klovna i da služi za podsmeh.

Ali nije jedina, možda je to vadi.

Premijerka Ana Brnabić je iks puta već izjavila da „tajkunski“ mediji fabrikuju vesti protiv nje i njenih ministara i šta god, što je izjava da čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Da, svi opozicioni mediji fabrikuju vesti, provladini ne. Oni samo pišu ono što im se kaže, to i nije fabrikovanje, to je poslušnost. Pametnom dosta gde da se okrene.

Znači, da sumiramo događaje poslednjih dana.

Nestašna premijerka.

Kazna zbog haljinice.

Sumanute vaspitačice.

Krompir sa svadbe.

Potonje ću namerno da izostavim, suviše sam tome vremena i reči i posvetila.

Zaključak.

JE L′ OSTAO OVDE NEKO NORMALAN?

Jorgovanka Tabaković (Foto: blok-vesti.com)