Mogu biti mali, veliki, oblika kugle, visoki, vunasti, bodljikavi, glatko obrijani, tankolisni i zdepasti, ali naravno postoje i oni koji izgledaju upravo onako kako kaktuse obično zamišljamo – kaktusi i drugi sukulenti popularnost duguju prvenstveno svom izgledu i relativno lakom uzgajanju.
Formiranje sukulentnih kaktusa sa deblom verovatno je počelo pre oko 60-70 miliona godina, kada je ulogu skladištenja vode preuzela stabljika umesto sočnih listova, a tokom prilagođavanja na promenljive klimatske uslove. Vremenom su se razvili veoma raznoliki oblici različitog izgleda, a njihovi cvetovi jarkih boja prava su atrakcija. Prirodno okruženje kaktusa, kojih ima oko 2000 vrsta, suva je pustinja, ali se mogu naći i u predelima sa tropskom klimom.
Dvedesetšestogodišnji Milan Doroslovački iz Bečeja je pre 14 godina počeo da se bavi kaktusima i od tada je u svojoj bašti stvorio pravu tropsku oazu. Milanova porodica se već dugo vremena bavi poljoprivredom, te su biljke, životinje i zemlja za njega od detinjstva bili sastavni deo svakodnevnice. Tako je postao i student hortikulturnog smera Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ostala su mu samo četiri ispita do završetka, kada je doneo odluku da sve svoje vreme posveti svojim biljkama. Ni od tada se nije pokajao zbog donešene odluke. Baš kada sam bila tamo, hranio je svoje ljubimce proteinskim šejkom koji je sam sastavio.
Kako je počela vaša strast prema kaktusima?
-Imao sam 12 godina kada sam video da mamini kaktusi u sobi pate, razvlače se i ne donose cvet. Instinktivno sam osetio da se ove biljke ne mogu uzgajati u sobnim uslovima. Zatražio sam ih od majke, a napolju u dvorištu sam se trudio da im obezbedim prirodne uslove, te su tokom letnjih meseci porasli za tri puta. Mama je mislila da se šalim i da sam zamenio kaktuse za nove iz prodavnice. Za biljke je zatvorenost u sobi kao što je mračna tamnica za ljude. Ljudi su iščupali biljke iz njihovog prirodnog okruženja, trpajući ih u saksije i četiri zida radi sopstvenog zadovoljstva. Tako da je sve ovo počelo spontano, ja uvek delujem instinktivno, i mogu savetovati drugima da urade isto: slušajte svoju intuiciju i radite ono što volite. Tako se moj hobi pretvorio u posao koji obožavam.
Koje su po vašem mišljenju najveće zablude o kaktusima?
-Ogromna je zabluda da kaktus ne cveta, da ga ne treba zalivati i da se sporo razvija. U periodu mirovanja ga zaista ne treba zalivati, ali u periodu od aprila do septembra i sredine oktobra itekako treba, samo nije svejedno kako. Treba ih držati na otvorenom barem tokom vegetacije. Njihove potrebe za prehranjivanjem zavise od vrste, a osetljivi su i na vrstu zemljišta. Protivnik sam gotove zemljane smeše iz prodavnice, jer mislim da sa njom prodaju i maglu. Premda je zemljište najvažnije, jer se biljka hrani preko korenovog sistema, a jak koreni sistem upija više vode i hranljivih materija. Treba znati odakle potiče biljka, kakvi su njeni prirodni uslovi za život i shodno tome je posaditi u pogodno zemljište. Zimi grejanje, leti klima, kupovna zemlja za saksije, nepravilna prehrana i zalivanje su katastrofa za kaktuse. Kada se zemlja kaktusa osuši kao barut, treba ostaviti da tako stoji još najmanje nedelju dana, pa tek onda dobro zaliti, potpuno natopivši zemlju. Ako još uvek razmišljamo o tome da li smemo da zalijemo, onda radije nemojmo, jer mnogo vode nanosi više štete nego suša.
U mojoj bašti kaktus može porasti i do 30 cm za godinu dana. Imao sam na primer jedan kaktus koji je imao samo 20 grama, a danas, 12 godina kasnije, težak je 300 kilograma. Ovo je vrsta koja veoma brzo raste, zove se Opuntia robusta i širom Srbije sada postoji njegov podmladak. Verujem da su svakoj biljci potrebni jedinstveni uslovi, tako da nije moguće formulisati opšta pravila. Mora se obratiti pažnja na njih, jer to nisu neživi ukrasi, već živi organizmi. Sa njima se mora postupati sa empatijom.
Milan Doroslovački sa svojim kaktusima (Foto: privatna arhiva)
Kako podnose zimu napolju?
-Mnogi kaktusi su otporni na zimu i mogu da izdrže temperature i do -30 stepeni, drugi pak tolerišu -15-20 stepeni bez zaštite, a neki samo -8-10 stepeni. Međutim, zima može biti rizična, jer kaktusima nije toliko neprijatelj hladnoća koliko vlaga. Međutim, postoje i sorte koje dobro podnose ekstremne uslove, kao što su bolivijski kaktusi. Ja obožavam i mediteranske biljke, imam stabla palmi, maslina, lovora. Moji oleanderi su izdržali i -13 stepeni bez zaštite, što mnogi prihvataju sa skepsom.
Šta za vas predstavlja najveći izazov?
-Svaki dan je izazov. Izvaditi ogromne kaktuse sam, golim rukama, je takođe izazov, jer sam uvek izboden, ali sam već imun na bodlje. Ja se više ne nerviram, jer sam odlučio da budem srećan čovek, pošto radim ono što volim. Ako jedna biljka istruli ili se ošteti, ako je unište kokoške ili mačke, meni ni to ne smeta. Ne stresiram se, a savetujem i drugima da urade isto: volite biljke, one su psihoterapeuti 21. veka. Budimo im zahvalni na tome!
Kaktusima i biljkama se muškarci retko bave sa ovakvom strašću, ili je i to pogrešno shvatanje?
-Ne volim muško-ženske stereotipe ni u jednoj oblasti. Živim sa bakom, kuvam, perem sudove, perem, prostirem, peglam, čistim, brišem prozore. Ovaj oblik baštovanstva je lep, ali je i naporan fizički rad i zahteva snagu: u stakleniku je 40 stepeni, dlanovi su mi ispucali od motike, sunce mi prži kožu napolju… Leti ponekad radim i po 18 stepeni, skoro zaboravim i da jedem, ali i zimi ima dosta posla. Ono što ja radim malo je ludo, ali volim da eksperimentišem, radim i učim.
Da li imate još neke snove?
-Želeo bih jednu botaničku baštu sa mnogo egzotičnih mediteranskih biljaka. Moj san je da uživam u svojoj bašti. Veoma je važno naći meru i znati šta je to što je dovoljno za sreću.
Roža Feher
Zbog svoje upotrebljivosti kao hrane, stočne hrane i „skladišta vode“, kaktus može postati jedan od najvažnijih useva 21. veka – skrenula je pažnju Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO).
Zahvaljujući visokom stepenu otpornosti, ove biljke mogu predstavljati jedno od poslednjih utočišta sa stanovišta ishrane u sušnim oblastima koje su najteže pogođene klimatskim promenama. Kaktusi skladište mnogo vode: to može značiti i do 180 tona vode po hektaru, što je dovoljno za snabdevanje pet odraslih krava.
Kaktus u cvatu (Foto: privatna arhiva)
