Opšte je poznato da među voćem grožđe najbolje podnosi sušu, ali je ova godina izazov i za vinare. Morali su ranije da počnu berbu, s obzirom da su kod grožđa iskusili neku vrstu prinudnog zrenja. Veliku pažnju zahteva to, da grožđe ne izgubi određene kiseline koje se nalaze u njemu, kako bi se od njega napravilo isto kvalitetno vino kao i proteklih godina.
U našoj reportaži, tri vinara pričaju o tome šta doživljavaju u vinogradima, i da li se već zna kakva će biti ovogodišnja berba.
„Grožđe ne poznaje milost“
Porodica Tamaša Amštadta iz Bačkih Vinograda posluje u porodičnoj firmi i proizvode svoja vina. On kaže da je berba u toku, sada nema stajanja, nema milosti. Za vinarstvo tvrdi da je težak rad, ne može se „pameću rešiti“.
-Obrađujemo 1,6 hektara. Zasadili smo sorte Pinot gris, Traminac, Blue Frankish i Chardonnay, a nešto i dokupljujemo. Na godišnjem nivou maksimalizujemo proizvodnju na 10 000 litara. Ako bi i mogli više, nećemo. Imamo stalnu bazu kupaca, prodajemo naša vina lokalno. Polako gradimo krug mušterija i vodimo računa o njima – kaže Amštadt o vinariji.
Amštadt vina (Foto: privatna arhiva)
-Mi pravimo tradicionalna, klasična vina, koristimo sumpor i specijalne kvasce, ali samo na osnovnom nivou, jer nemamo napredniju tehnologiju. Od prošle godine nam je možda i najbolje vino bio roze, a od crnog bih izdvojio cabernet sauvignon – objašnjava vinar iz Bačkih Vinograda.
U vezi ove godine kaže da je bilo toplo i suvo, ali da imaju sistem za kapanje, pa im nedostatak padavina nije pravio veće probleme. Međutim, nije optimista u pogledu toga kako će u budućnosti biti moguće gajiti grožđe na ovim prostorima.
-U praksi vidim da će biti nezamislivo uzgajati grožđe na pesku bez odgovarajuće opreme za navodnjavanje. Ovogodišnje visoke temperature su izazvale određeni stepen stresa za biljke, ali ne toliki kao one koje nisu dobile dovoljno vode. Bolesti smo sprečili, a i rod je bio dobar. Tako da smo time zadovoljni, pošto imamo 1,3 kilograma po čokotu, što je maksimum, ako želimo da proizvedemo kvalitetno vino.
Vinograd porodice Amštadt (Foto: privatna arhiva)
-Deo Pinot gris-a smo već ubrali, a ostatak ćemo za nedelju-dve. Aktuelne padavine usporavaju rast nivoa šećera, ali se mora obratiti pažnja i na sadržaj kiselina, pa na osnovu toga izabrati vreme berbe.
„Od prvog sečenja loze do postavljanja poslednjeg plutenog čepa“
U porodici Fekete iz Feketića, treća generacija se već bavi proizvodnjom vina. Naš sagovornik, glava vinarije Andor Fekete, priča nam da je u pitanju mala zanatska vinarija, grožđe uzgajaju na jednom hektaru. Proizvedu 3000-5000 flaša vina godišnje, u zavisnosti od toga kakva je bila berba.
-Nemamo ambicija da proizvodimo više od toga. Uostalom, to je praktično ono što mi smatramo ispravnim, jer je suština porodičnog gazdinstva da porodica radi na njemu. Ovo je ona veličina sa kojom možemo lično da se nosimo, što znači da od početka do kraja sve mi radimo. Tako možemo da obezbedimo garantovani kvalitet i da ono što iznedrimo nazovemo ručno rađenim proizvodom – kaže Andor Fekete.
U feketićkom vinogradu ima italijanskog rizlinga, Blue Frankish sorte, Merlot-a, Cabernet Sauvignon-a, a postoji i više sorti u manjoj količini koje odomaćujemo. Andor Fekete je potvrdio da je od ovogodišnjeg vremena stradalo i grožđe.
Vina Fekete (Foto: privatna arhiva)
-I UV zračenje je bilo jako, pored toga što nije bilo dovoljno padavina. To se vidi i na lišću, a i na rodu. Ubrali smo 30-40 posto manje roda, manja su zrna, grozdovi nisu mogli dovoljno da se razviju. Grožđe je dospelo u neku vrstu prinudnog zrenja, veoma brzo je počelo da proizvodi šećer, ali je u njemu bio nizak sadržaj vlage, pa je trebalo rano da se bere da bi se sačuvao sadržaj kiseline. Berbu smo započeli sa sortama roze, pošto je u tom slučaju kiselost najvažnija, zatim smo nastavili sa belim i crnim grožđem. Kakva će vina biti, teško je unapred reći, ona moraju proći prvu probu, da bi se steklo mišljenje o ovogodišnjoj berbi. Ipak, uspeli smo da uberemo veoma zdrav plod i optimisti smo.
„Malo je mirisnih tvari, nivo azota je nizak“
Od grožđa Vinarije Sagmajster iz Kanjiže, koja čekaju berbu u Sremu, prave se prirodna vina. Sve to znači da se ničim ne mešaju u proces proizvodnje vina, već to prepuštaju prirodi, a iz svega toga se rađaju vrhunska vina, od kojih se većina prodaje u inostranstvu. Razgovarali smo sa Erneom Sagmajsterom baš usred berbe.
-Mi smo zaista pravi vinari, ne radimo zbog finansijske dobiti, a u ovo vreme je fokus na najvažnijoj stvari, a to je vreme berbe. U međuvremenu, u ovo vreme se organizuju mnoge manifestacije vezane za vinarstvo, a teško ih je sve propratiti. Vinarima bi više odgovaralo da se dani berbe održavaju krajem oktobra, jer u berbanskom periodu ima dosta toga da se uradi – priča Sagmajster o teškoćama. I on je iskusio posledice velike suše u vinogradima.
Sagmajster vino (Foto: privatna arhiva)
-Suša je i ovde ostavila traga. Zrna su manja, soka je manje, a pH vrednost je veća, s obzirom da grožđe u slučaju suše sagoreva svoju kiselinu. Biće izazov napraviti vino ove godine, jer ako prekasno uberete grožđe, onda vina mogu postati premekana. Postoje sorte koje su posebno osetljive na ovo. Na primer, ja sam pravio i vina Bojana Baše, a za nekoliko dana smo prilikom berbe doživeli ogromnu dehidraciju. Zrno veoma brzo izgubi sadržaj vode. Zrna trunu i zbog toga se od ovog grožđa mogu praviti samo specijalna vina.
Prema mišljenju Sagmajstera, drugi veliki problem je to što se određeni ukusi nisu mogli razviti zbog suše i velikih vrućina.
-Ako neko traži ove karakteristične, sveže arome ove godine, teško će biti proizvesti takvu sauvignon blanc sortu, koja se na primer proizvodi na Novom Zelandu. Naime, sada doživljavamo prinudno sazrevanje. Mirisnih materija je znatno manje. Struktura je lepa ako grožđe nije stradalo, ali izaziva ozbiljnu zabrinutost da je zbog suše grožđe moglo da ugradi malo azota u bobice, pa će tako biti i malo azota za kvasne gljivice. To znači da u širi neće biti dovoljno hranljivih materija, što može izazvati i faličnu fermentaciju, ako šira ne dobije dovoljno kiseonika, odnosno ako vinar fermentira u zatvorenim rezervoarima. Ono što se još može pojaviti je i miris pokvarenih jaja (miris sumpornih jedinjenja), koji može biti veoma neprijatan i treba ga srediti, ali veoma pažljivo.
Vinogradi Vojvodine (Foto: flickr.com)
