Nije prvi put, ali smo primorani da ponovimo: nešto veoma, veoma ozbiljno nije u redu sa kontrolom leta. Mislim, sa kontrolorom leta. Kontrolorom Srbije. Naime, u pogledu na svet Aleksandra Vučića.

Jer dok se ceo svet bavi tako ozbiljnim stvarima kao što je priprema za predstojeću zimu, koja obećava da će biti veoma teška u nedostatku ruskog gasa i nafte, Vučićev bilans od prošle nedelje je sledeći: prvo je napravio budalu od sebe pred međunarodnim gostima (i osramotio lidere balkanskih zemalja), jer nije umeo da proceni razliku između degustacije i nalivanja vinom, a potom je svojim glupostima izazvao međunarodni diplomatski skandal prilikom posete slovenačkog šefa države.

Džaba, eto, čovek je navikao da priča bez veze, a i nema nikog ko bi ga pozvao na odgovornosti zbog gluposti. Tako je to, kada „novinari“ ne ispituju predsednika republike, nego mu se dive pogledima punim ljubavi. Te je Vučić odavno zaboravio da reči nemaju samo kvantitet, već i značenje, štaviše i težinu. Pa je slovenački predsednik Borut Pahor samo belo gledao kada je prilikom njegove posete Beogradu njegov domaćin, Vučić, okupljenim novinarima na konferenciji za štampu pomalo direktno i nimalo promišljeno, po običaju, postavio pitanje: kako da objasni svom narodu da bi Srbija eventualno mogla da uvede sankcije Rusiji, dok u pogledu Slovenije to ne može da uradi. I na ovo „pitanje“ je dodao sledeće „objašnjenje“: „Rusija ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, Slovenija da. A ipak, eto vidimo, imamo dobre odnose sa Slovenijom.“

Šef države je mislio na to da je Slovenija priznala nezavisnost Kosova (kao što su učinile mnoge države u svetu), u redu, razumemo. Boli.

Samo. U međunarodnim odnosima i diplomatiji, takva izjava, odnosno da je jedna država narušila ili ugrožava teritorijalni integritet druge države, predstavnja jednu od najtežih povreda. Nešto kao kada u seoskoj krčmi bacači noževa psuju jedno drugom majku, to jest, raspravljaju o seksualnim sklonostima majke onog drugog. Slovenci su se ogradili, ali su u okviru diplomatije i stavili do znanja da je mamino zanimanje, je li, tabu tema, ali vide da je druga strana previše popila, pa će ovoga puta biti popustljivi.

Ne bi bio toliki problem da postoji frka u kontroli leta, da se rukovodstvo države ne sastoji isključivo od te kontrole leta. Vučić je naša sramota. Jedini problem je u tome, što sve dok poziva zemlje na odgovornost jer priznaju činjenice, on se ne bavi svojim poslom. Naime, obezbeđivanjem toga da zemlja funkcioniše za vreme zimskih meseci.

Jer sada je već očigledno da je bila velika laž kada je proletos, početkom leta pričao o tome da je sve u redu sa snabdevanjem Srbije energentima, da brat Rus šalje gas po prijateljskoj ceni, nema razloga za brigu. E sad, jedno od Vučićevih lupetanja u vezi cene gasa se čini da je prijateljska cena potpuno na istom nivou kao i za svetsko tržište. Jer ruska strana pokušava da reguliše Evropu pomoću snabdevanja gasom. Za sada manipuliše transportom gasa koji dolazi Severnim tokom. Ranije, pozivajući se na održavanje, Gasprom je obustavio isporuku pomenutim gasovodom na „tri dana“, a nakon što je trebao ponovo biti pokrenut u subotu, saopštili su u petak uveče: pa, ipak ne. Jer, ovde ima tehničkih problema, tako da, želimo vam prijatan dan. Gasprom je tvrdio: otkriveno je „curenje nafte“ u jednoj turbini tokom održavanja, a dok se ona ne sanira, biće obustavljena isporuka gasa Severnim tokom. Prema rečima Simensa, nemačkog proizvođača turbine, problem nije ni izbliza tako veliki kao što Moskva pokušava to da predstavi, a pored toga je činjenica i to da Rusi nedeljama odbijaju da preuzmu servisiranu turbinu.

Ali, ne treba se izgubiti u tehničkim detaljima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, pobrinuo se za ovo kada je u nedelju sa plemenitom jednostavnošću priznao: njegova zemlja na transport gasa gleda kao na političko oruđe. Peskov je naime izjavio da će nakon ukidanja sankcija Rusiji, gas ponovo biti pokrenut u Severnom toku.

Zvanično je to naime iz usta portparola zvučalo ovako: „Problemi u vezi sa transportom gasa nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Veliku Britaniju.“

Toliko o turbinama koje cure. I o tome da je Gasprom poslednjih meseci usporio isporuke gasa Evropi zbog održavanja. Ali čak i ako nema gasa u cevima, barem se voda u čaši razbistrila.

Problem je veliki. Moskva je do sada obezbeđivala skoro četrdeset posto evropske potrošnje gasa, od čega je više od trećine dolazilo preko Severnog toka. Ostala su još dva gasovoda, jedan ide kroz Ukrajinu, gde je transport usporen zbog rata, a drugi je Turski tok koji normalno radi.

I beogradsko rukovodstvo polaže nade u to.

Naravno, cena je upitna, ali dobro, barem će biti gasa. Sad, kako će to građani platiti, drugo je pitanje. (S obzirom na nedavno promenjene cene gasa za građanstvo u Mađarskoj, biće plakanja i kod nas…) Međutim, snabdevanje gasom nije jedini problem sa kojim se Srbija suočava pred zimu. Barem isti toliki problem predstavlja stanje u Elektroprivredi Srbije. Nema uglja za rad termoelektrana, hidroelektrane su zbog suše postale neupotrebljive, oprema je u zapuštenom stanju, a već je jasno da domaća proizvodnja neće pokriti potrebe. Tu dolazi uvoz.

Samo što to ima svoju cenu, a cena je itekako visoka.

Da li će Beograd za ovo imati para?

Da li ćemo mi imati para za ovo?

A kada se sve ovo uzme u obzir, zaista smo skloni da shvatimo zašto se šef države na vinskom festivalu napija do vidljivog pijanstva.

Naravno, mogao bi da radi i svoj posao, da pregovara, sporazume se i tako dalje. Ali to bi zahtevalo promišljenost, vređanje stranog gosta u njegovom prisustvu je ipak jednostavnije.

Ili on već zna nešto što mi ne znamo? Da je cela ova stvar sa snabdevanjem energijom izgubljena stvar, i može da uradi šta god hoće, ionako nam u susret idu meseci koji podsećaju na zime devedesetih?

Borut Pahor i Aleksandar Vučić (Foto: n1.info.si)