Eksploatišemo zemlju, ali smo prinuđeni na to

Kiša je stigla nakon višemesečne suše, a nakon kišnog perioda, tri mlada poljoprivrednika iz Nove Crnje, Čaba Balint, Ervin Kiš i Laslo Kovač, pričali su o problemima koji pogađaju poljoprivredu.

Čaba Balint: Kiša je kasno stigla. Rod suncokreta je ove godine ispod proseka. Ako se ovakvo vreme nastavi, rod kukuruza će izostati, što je jako loše, ali jednostavno nema koristi. Eksploatišemo zemlju, ali smo primorani na to. Nekada davno je kukuruz bio „zlato seljaka“. Nema uzgajanja stoke, nema ni potrebe za kukuruzom. Mi uzgajamo životinje samo za sopstvene potrebe, inače se ne isplati. Poljoprivrednicima bi pomogla ozbiljnija subvencija goriva, kao i subvencije po površini, koje bi bile blizu subvencija Evropske unije. U ovoj situaciji ne treba juriti rekordne prinose, dovoljno je postići prosečne. Razvijamo se koliko možemo, a u međuvremenu čekamo tendere, jer je bez pomoći teško, a da ne pričamo o tome da su i mašine poskupele zajedno sa cenom gvožđa. Ove zime će biti reč o preživljavanju. Već smo kupili i ogrev, koji je jako poskupeo, ali dok stignemo dotle da počnemo da ga koristimo, možda nam više ni neće izgledati tako skup. Cene rastu vrtoglavom brzinom. Ipak ne planiramo da idemo u inostranstvo, jer ovde na selu možemo sebe da obezbedimo, bez obzira na kretanje cena.

Čaba Balint (Foto: privatna arhiva)

Ervin Kiš: Problemi se nižu jedan na drugi. Vremenske prilike su ove godine izazvale samo jedan problem, drugi je povećanje investicija, a treći su nepovoljne odluke države za proizvođače: činjenica da je izvoz zatvoren u vreme kada se mogla dobiti najbolja cena i za kukuruz i za suncokret, pa su sada mnogi primorani da ih skladište, hteli ili ne hteli. Kiša pomaže samo u pripremi setve pšenice, a kod ostalih useva samo pogoršava stanje. I stočarstvo je upropašćeno mnoštvom državnih odluka i došli smo do toga da i farmeri moraju da kupuju meso u prodavnicama. Tome su doprineli i problemi vezani za uzgoj kukuruza. Većina ljudi uzgaja stoku samo za svoje potrebe, jer nije isplativo i ne donosi nikakvu korist. Pokušavam gazdinstvo da nadoknadim pčelarstvom. Ove godine je donelo relativno dobar rod, ali je nastala veoma bezizlazna situacija po pitanju cene meda. Verovatno da u zemlji ima dosta nekvalitetnog, jeftinog uvoznog meda, ali se pomešan sa dobrim dobije prosek koji se može prodati.

Ervin Kiš (Foto: privatna arhiva)

Laslo Kovač: Privreda se u državi sistematski uništava, bilo da se radi o stočarstvu, uzgoju ratarskih kultura ili pčelarstvu. Sve naše investicije koštaju koliko i u EU, a cene useva i podrška države su mnogo niže. Bez tendera je veoma teško preovladati, te je zahvaljujući mađarskim i domaćim tenderima lakše obnoviti mašinski park, ali sada kada je sve poskupelo, iznos dobijen na tenderu često samo pomaže da cenu mašine vrati na nivo pre poskupljenja. Mnogi se i ne usuđuju da učestvuju na tenderima, jer u nekim slučajevima procena traje i godinu dana, pa i više, a dok se ispostavi da je tender dobijen, mašina za koju ste konkurisali je znatno poskupela. Naravno, poljoprivrednik razliku u ceni treba da pokrije iz sopstvenog džepa. Proizvođačima bi mogla pomoći značajnija subvencija za gorivo, kao što na primer u našoj okolini, u Hrvatskoj, tzv. plavi dizel poljoprivrednici mogu da kupe po nižoj ceni, a država na određeni način kontroliše njegovu upotrebu. Ako nekog uhvate da to gorivo ne sipa u poljoprivrednu mašinu, kazne ga. Nažalost, došli smo do toga da ljudi samo održavaju privredu, kao devedesetih godina. Problem je što mnogi ljudi i dalje rade sa istim mašinama koje su koristili i pre trideset godina. Sa istim mašinama, na istoj zemlji, sa malim prinosima. Prosečan građanin ne očekuje mnogo dobrog od zime. Ni vreme ni država ne rade u korist proizvođača. Svi su za cilj postavili preživljavanje. Inflaciju su preživeli i naši preci, i mi ćemo nekako…