Naravno, ovo sada nije ni najvažnije, niti je najaktuelnije. Ali zaslužuje pomen. Po mom mišljenju.

Jedan stručni novinar, Amerikanac Nathaniel Green, nedavno je objavio izuzetno temeljan članak – moglo bi se reći studiju – na najpopularnijem šahovskom sajtu na svetu, chess.com. Istraživao je koliko novca najbolji svetski šahisti mogu da zarade u ovom sportu. Pokrio je ovo pitanje sa svih mogućih tačaka gledišta (direktni prihodi od nagrada, prihodi od reklama, sponzorstva, itd.), što je svakako najtemeljnija analiza ikada napravljena na ovu temu.

U kategoriji mečeva u parovima (dakle ne takmičenje gde se mnogo šahista bori za prvo mesto i nagrade, nego se dvoje suočavaju jedno sa drugim), daleko najveći novčano-nagradni meč svih vremena bio je revanš Fischer-Spassky. Ovaj meč je odigran 1992. godine na dva mesta: prvi deo na Svetom Stefanu, drugi u Beogradu. Meč je oborio sve postojeće rekorde u pogledu novčane nagrade, i od tada još uvek drži rekord: nijedan drugi meč dublova nije imao takav ulog (5 miliona dolara); „samo“ nagradni fond za pobednika (Fischer), koji je iznosio 3,35 miliona dolara, to jest 67 procenata ukupnog nagradnog fonda, premašuje ukupni nagradni fond bilo kog drugog meča; i nijedan drugi šahista nikada nije osvojio čak ni 2 miliona dolara za pobedu, a kamoli 3,35 miliona.

Možda malo bolje i dublje možemo da osetimo dimenzije ovoga, ako uzmemo u obzir da se na novčane nagrade na šahovskim turnirima možemo osvrnuti unazad 170 godina, i da su za to vreme takva imena marširala svetskom šahovskom scenom, kao što su Capablanca, Aljechin, Kasparov, Judit Polgar ili Magnus Carlsen koji dominira svetom šaha poslednje decenije (i lista naravno nije potpuna), a da su sponzori zaista velikih šahovskih događaja ponekad multinacionalne kompanije sa jakim kapitalom.

Onaj koji je sve to sanjao, bio pokretačka snaga, organizator i direktor duela Fischer- Spassky 1992. godine, bio je jedan vojvođanski Mađar (Senćanin), Janoš Kubat. Ovih dana je tri godine kako nije više među nama.

Budimo ponosni i sećajmo ga se.

Janoš Kubat (Foto: szmsz.press)