Poslednji put smo o sastavu Mađarskog nacionalnog saveta glasali 2018. godine. Mandat je glasio na četiri godine, tako da ove godine 13. novembra možemo da stanemo pred glasačke kutije. Za izbor 35-očlanog nacionalnog saveta, listu pod nazivom Mađarska sloga, a koja je isto to ime nosila i pre četiri godine, već je objavila Republička izborna komisija. Pitanje je, da li će postojati opcija izbora? Da li će se bilo ko obavezati da sedi u nacionalnom savetu kao opozicija? U kom slučaju institucija gubi legitimitet – sa ili bez jake opozicije?
Pre 12 godina, na prvom izboru Mađarskog nacionalnog saveta, moglo je da se bira između pet lista: Mađarska sloga, U Evropu kao vojvođanski Mađari (lista Demokratske stranke), Građanski pokret Kezfogaš a Mađaršagert, Mađarska liga i Mađarski pokret nade. Četiri godine kasnije, 2014., pored Mađarske sloge, startovali su DZVM, Drugačije za Mađare, i Mađarska liga, da bi se 2018. godine sve to promenilo, pa je pored Mađarske sloge na odmeravanju snaga učestvovao samo Mađarski pokret osnovan 2015. godine.
PRE ČETIRI GODINE I SADA
S obzirom da je do sada – ili možda definitivno – Republička izborna komisija proglasila samo jednu listu, samo tu jednu i možemo da analiziramo. Dok je u prethodnim mandatima Savez vojvođanskih Mađara vodio računa da na listu uvrsti i nezavisne kandidate, danas se čini da duvaju drugačiji vetrovi.
S jedne strane, došli smo do zaključka da Arpad Fremond, potpredsednik SVM-a, direktno vodi listu. A sa druge strane, kako piše Antal Bozoki u svojoj analizi:
„Među 35 kandidata, 25 je članova SVM-a, odnosno više od dve trećine kandidata (69,44 posto). Pastor je stoga želeo da se od samog početka zaštiti od onih koji „nemaju partijskih političkih veza“. Mada ni oni nisu bezbedni: lete iz MNS-a čim formulišu neku samostalnu misao. Posebno je pitanje koje veštine Fremond uopšte poseduje, budući da je u dosadašnjem mandatu jedva nešto govorio u Predstavničkom domu, a i inače za njega nije poznato da ima bilo kakve javne aktivnosti. Da li je uopšte svestan sa kakvom odgovornošću ide funkcija predsednika MNS-a?
Takođe je upadljivo i to, da kada se uporede dve liste, samo su tri člana sadašnjeg Nacionalnog saveta na listi kandidata, a to su Ištvan Šarkezi (5. na listi 2018. godine, a sada 11.), Atila Molnar (15/28) i Ibolja Olaj (32/13). Na primer, na listi nema nijednog crkvenog lica, ali je još više učitelja. Nema ni Aniko Jeras, dosadašnje predsednice Izvršnog odbora, koja je – barem se spolja tako činilo – učinila sve da sačuva svoju poziciju. Umesto njih, tu su učitelji i novinari. Od ovih potonjih ni manje ni više nego pet: Erika Kabok, koja je 2020. godine dobila Pro Urbe nagradu grada Subotice, a koja je za istu tu nagradu kasnije nominovala Ildiko Lovaš, koja je 7. na listi. Pored nje su na listi Timea Lenert Moger, Livija Kozma, Andraš Gustonj i Đerđ Mesaroš. Ukoliko ne budu imali protivkandidate, moguće je i da će svi sedeti u novoformiranom nacionalnom savetu“.
Zašto je došlo do tako velike promene, zašto je trebalo „podmlađivati“, to jest ukloniti skoro sve, zanimljivo je pitanje. Da li je zamislivo da zbog odsustva starog predsednika neki ljudi više nisu želeli da učestvuju u savetu koji predvodi novi predsednički kandidat (pretpostavimo da je Arpad Fremond taj koji može da predloži bilo koga, na primer Ildiko Lovaš)? Možda SVM nema više odgovarajući kadar? Ili je cilj smanjivanje manjinske samouprave – zbog nedostatka novca mađarske vlade, koji će čini se tek kapati u narednom periodu, ovde ne treba realizovati prevelike projekte.
Laslo Vegel je u svojoj belešci pisao o izborima za MNS: Ne sumnjam da će ovo biti jedan od najbizarnijih izbora. Sa jednom vojskom opremljenom štampom koja se izdržava od javnog novca, novcem i paripima, suprotstavlja se jednoj prosjački siromašnoj, nepoznatoj opoziciji. Sa zdravim razumom, biću svedok beznadežne borbe. Naravno, ne treba uzimati zdravo za gotovo nihilizam opozicije.
Pre četiri godine, nakon izbora, Mađarski nacionalni savet je imao sledeći sastav:
MAĐARSKA SLOGA
Mr Jene Hajnal
Edvina Erdedi
Čila Fontanji
Natalija Bačik Lerinc
Agneš Bajus Konc
Gabor Gergelj Barat
Andraš Boja
Kristina Čikoš
Ibolja De Negri
Velečasni Gabor Dolinski
dr Atila Dudaš
Robert Fazekaš
Emeše Đere Dečov
Aniko Jeras
Bela Kalo
Ana Kišimre Serda
Gabrijela Linka Berec
David Lošonc
dr Zoltan Mesaroš
Atila Molnar
mr Čaba Pasko
Atila Perpauer
Kristina Peter
Marta Petkovič
Ištvan Šarkezi
Jožef Slako
Ištvan Ternovac
Marijana Turkal
Erika Verebeš Krnač
dr Agota Vitkai-Kučera
MAĐARSKI POKRET – FERENC ŽOLDOŠ
Andraš Balogi
Geza Kučera
Ildiko Menđan Pletikosić
dr Aniko Novak
Ferenc Žoldoš
Na listi Mađarske sloge, 2022. godine su sledeće osobe:
- Arpad Fremond (1981) diplomirani nastavnik razredne nastave, Pačir
- Erika Kabok (1958) novinar-urednik, Subotica
- Ramona Tot (1987) diplomirani nastavnik mađarskog jezika i književnosti, Kikinda
- Silvija Lajko (1976) diplomirani inženjer poljoprivrede ruralnog razvoja, Ada
- Andraš Gustonj (1962) novinar, Temerin
- dr Gabor Crnković (1977) doktor filozofskih nauka, Stara Moravica
- Ildiko Lovaš, (1967) pisac, Subotica
- Čongor Senji (1994) master fizioterapeut, Novi Bečej
- Ričard Huđik (1981) diplomirani nastavnik mađarskog jezika i književnosti, Senta
- Noemi Bonifart (1995) diplomirani ekonomista, Bečej
- Ištvan Šarkezi (1988) diplomirani pravnik, Feketić
- Gabor Mesaroš (1986) glumac, Subotica
- Ibolja Olaj (1961) nastavnik razredne nastave, Čoka
- Adrijan Lakatoš (1994) advokatski pripravnik, Ada
- Peter Jovanović (1994) muzičar, Bečej
- dr Žolt Namestovski (1981) profesor univerziteta, Bajša
- Balaž Sič (1975) diplomirani pravnik, Subotica
- Natalija Bačik Lerinc (1982) nastavnik mađarskog jezika i književnosti, Nova Crnja
- Tibor Molnar (1966) diplomirani inženjer poljoprivrede, Senta
- dr Ferenc Bagi (1968) doktor poljoprivrednih nauka, Novi Sad
- Livija Kozma (1965) novinar, Kula
- Gabor Sabo (1987) nastavnik biologije, Čantavir
- Geza Šalamon (1959) diplomirani geograf, Skorenovac
- Žofija Rigo Pal (1986) master kulturne medijacije, Ada
- Erika Munjin Sokola (1962) master razredne nastave, Srbobran
- Akoš Hajvert (1982) diplomirani nastavnik razredne nastave, Feketić
- Đerđ Mesaroš (1971) novinar, Subotica
- Atila Molnar (1977) nastavnik biologije i hemije, Mužlja
- Tatjana Varju Potrebić (1965) master razredne nastave, Kanjiža
- Boris Bajić (1982) diplomirani pravnik, Novi Sad
- Timea Lenert Moger (1981) pisac, novinar, Doroslovo
- Beata Bognar (1970) diplomirani nastavnik razredne nastave, Subotica
- Janoš Dobai (1952) diplomirani pravnik, Torda
- Arpad Pletikosić (1996) master inženjer mehatronike, Orom
- Roland Kabok (1980) režiser, Novi Sad
A šta je sa opozicijom?
DZVM nije još odlučio
Aron Čonka, predsednik DZVM, rekao je da se savet stranke sastao, ali da još nisu doneli odluku o listi. On je rekao da su zabrinuti, između ostalog i zbog toga, koliko će biti legitiman izbor nacionalnih saveta Srbije u svetlu popisa stanovništva.
-Republička izborna komisija vrši ozbiljnu diskriminaciju, jer pravi razliku između opšteg i manjinskog izbornog postupka. Kao što je poznato, u oktobru ove godine biće popis stanovništva u Srbiji. Prvi put digitalno, nadajmo se sa tačnim podacima, koji će pokazati gde se nalazi mađarska zajednica na ovim prostorima. Koliko je opadanje, koliko je njih emigriralo, koliko putuje na posao, i koliko nas živi u Vojvodini, odnosno u drevnim mađarskim gradovima u Srbiji, kao što su Beograd i Vranje.
Osnovni stub izbora za nacionalne savete je poseban birački spisak, za koji je potrebno znati broj pripadnika date nacionalne zajednice, onda se u skladu sa tim – a na dobrovoljnoj bazi – može upisati u birački spisak (ovo rešenje je leglo za zloupotrebe, jer je već bilo primera da su se Srbi upisivali u registar Roma u zamenu za školovanje i podršku). Nažalost, radilo se samo na tradicionalan način, koristeći papirnu formu, koja se može zatražiti u pojedinim opštinama. Ne šalju se automatski punoletnim građanima, a i brisanje pokojnika je takođe veoma upitno.
Na osnovu popisnih podataka određuju i koliko članova nacionalni savet može da ima, koliku finansijsku podršku dobija za svoj rad i programe, to jest, kakav će biti status zajednice po pitanju upotrebe jezika, honorarnog zaposlenja i drugim važnim oblastima.
Posebni birački spisak se može koristiti samo ako se na osnovu popisnih podataka u njega upiše 50% +1 lice, od čega se izračuna 1% birača, čiji potpis mora biti overen kod javnog beležnika (u svetu ne postoji takvo rešenje!) da se pokrene lista kandidata, ako neko želi da učestvuje na izborima.
Primenjujući ovo na zajednicu vojvođanskih Mađara, to u ovom trenutku znači da će aktuelni izbori biti sprovedeni po poslednjim podacima popisa, odnosno koketiraju sa brojkom 250 000, pošto podaci oktobarskog popisa još nisu dostupni!
U međuvremenu, svi znamo i osećamo da postoji veliki problem, broj Mađara na ovim prostorima je veoma opao. I po najoptimističnijem scenariju, bar nas je 40-50 000 manje, ako samo računamo prirodno opadanje i ne računamo iseljavanje.
Time se dovodi u pitanje i ažurnost i jasnoća posebnog biračkog spiska, kao i potrebnog broja za učešće na izborima za Nacionalni savet. Ispostavilo se da se u poseban birački spisak upisalo 116 000 ljudi, a za utvrđivanje kandidatske liste je potrebno 1160 overenih potpisa.
Ali je najozbiljnija diskriminacija u tome, što Republička izborna komisija pravi razliku između opštih i manjinskih izbora koji funkcionišu po istom principu, odnosno pravi nedozvoljenu razliku između većinskih i manjinskih birača. To je i nedavno rezultiralo time da izbori nisu bili ni ravnopravni ni demokratski, jer su opozicione liste na taj način izbačene iz procesa nominovanja i brojanja glasova. Upravo je sprovedena velika izborna simulacija, izbori za izlog. Jer nije važno ko glasa, već ko broji glasove!
Dok se na opštim izborima spoljnim članovima komisije za brojanje glasova daju alati nakon svake objavljene liste, to već nije slučaj na manjinskim izborima. U stalni sastav pak ulaze samo predstavnici vladajuće stranke. Time je potpuno onemogućena kontrola izbornog procesa i autentično prebrojavanje glasova.
Sve se ovo sada ponavlja, što sa pravom pokreće pitanje, koliko će biti legitimne stope glasanja i rezultati postignuti u nacionalnim savetima, koliko će nacionalni savet zasnovan na takvim rezultatima biti legitiman i sa kakvim legitimitetom će predstavljati datu nacionalnu zajednicu.
Imajući ovo u vidu, da li je vredno učestvovati na ovim izborima i onda dati legitimitet odlukama koje su štetne po našu zajednicu? Zašto nije bilo moguće sačekati podatke popisa, pa napraviti ažuriranu listu imena, izborne instrukcije i održati prave izbore sa više nominacija i tajnim glasanjem?
Možda zato jer bi onda baza podataka posebnog biračkog spiska nekima iskliznula iz ruku? Ili bi bili primorani na pravo odmeravanje snaga? Ili možda ne bi mogli za dobre pare neki da klimaju glavom u izlogu manjinskih prava u Srbiji? – pita se DZVM.
Predsednik Mađarskog pokreta čeka odluku predsedništva
Na naš upit, da li Mađarski pokret razmišlja o kandidovanju na izborima za nacionalne savete, Ferenc Ševenj, predsednik pokreta, rekao je da predsedništvo još nije donelo odluku, a dok je ne bude, ne može suštinski da odgovori na pitanje.
Sastavila: Margareta Tomo
MNS (Foto: arhiva)
