Da li ste nekada čuli za ovaj sindrom, u današnje vreme veoma prisutan?

Direktan povod ovog teksta je zapravo bio razgovor sa nekim ljudima, kod kojih sam primetila poprilične promene u ponašanju, kojih možda nisu ni svesni. Kako sebi pomoći ili eventualno potražiti pomoć ako prepoznamo simptome ovog sindroma ili nam neko skrene pažnju na njih, kao i o čemu se tu zapravo radi, sledi u narednim redovima.

Ako se zbog stalnog stresa osećate bespomoćno, razočarano i potpuno iscrpljeno, možda ste na putu da sagorite. Dakle, šta možemo uraditi da bismo povratili ravnotežu i ponovo se osećali pozitivno i puni nade?

Nije lako to uraditi u ovim vremenima, ali evo ipak nekih saveta koje su dali stručnjaci koji pišu za helpguide.org.

Prvo da vidimo šta je zapravo taj burnout sindrom…

To je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Pojavljuje se kada se osećate preopterećeno, emocionalno iscrpljeno i nesposobni da ispunite stalne zahteve. Kako se stres nastavlja, počinjete da gubite interesovanje i motivaciju koji su vas i naveli da preuzmete određenu ulogu.

Burnout ili izgaranje na srpskom, smanjuje produktivnost i iscrpljuje vašu energiju, a vi se osećate sve bespomoćnije, beznadežnije, ciničnije i ogorčenije. Na kraju možete da osećate i to da više nemate šta da date.

Negativni efekti ovog sagorevanja ogledaju se u svim oblastima života – uključujući dom, posao i društveni život. Ovaj sindrom može izazvati i dugoročne promene u vašem telu koje nas čini ranjivijim na bolesti poput prelade i gripa. Zbog velikog broja posledica, važno je pozabaviti se ovim stanjem čim ga primetite.

Koji su znaci i simptomi burnout sindroma?

Većina nas ima dane kada se osećamo bespomoćno, preopterećeno ili necenjeno, kada nam je za samo ustajanje iz kreveta potrebna Herkulova snaga. Međutim, ako se ovako osećate većinu vremena, moguće je da ste sagoreli. Izgaranje je postepen proces. Ne dešava se preko noći, ali može da vam se prikrade tako da ga ne primetite. Znaci i simptomi su u početku suptilni, ali postaju sve gori kako vreme prolazi. Razmišljajte o ranim simptomima kao o crvenim zastavicama da nešto nije u redu i treba da se reši. Ako obratite pažnju i smanjite stres, možete sprečiti veliki krah. Poenta je da simptomi ne smeju da se ignorišu.

Koji su fizički znaci i simptomi burnout sindroma?

Većinu vremena se osećate umorno i iscrpljeno. Smanjen imunitet, česte bolesti. Česte glavobolje ili bolovi u mišićima. Promena apetita ili navike spavanja.

Koji su psihički znaci i simptomi ovog sindroma?

Osećaj neuspeha i sumnje u sebe. Osećaj bespomoćnosti, zarobljenosti i poraženosti. Nepovezanost, osećaj da smo sami na svetu. Gubitak motivacije. Sve ciničniji i negativniji stav. Smanjenje zadovoljstva i osećaja ispunjenosti.

Koji su simptomi i znaci u ponašanju osobe koja pati od ovog sindroma?

Izbegavanje odgovornosti. Izolacija od drugih ljudi. Odugovlačenje, potrebno je više vremena da se stvari završe. Upotreba hrane, droga ili alkohola, da bi se izborili sa ovim stanjem. Prenošenje svojih frustracija na druge. Preskakanje posla, ili dolazak kasno na isti i rani odlazak.

Koja je razlika između stresa i sagorevanja?

Izgaranje može biti rezultat neumoljivog stresa, ali nije isto što i previše stresa. Stres, uglavnom uključuje nečega previše: previše pritisaka koji zahtevaju previše od vas fizički i mentalno. Međutim, ljudi pod stresom i dalje mogu da zamisle da će se osećati bolje ako budu stavili sve pod kontrolu.

Sagorevanje, s druge strane je u vezi toga što niste dovoljni. Kada ste sagoreli, osećate se praznim i mentalno iscrpljenim, lišenim motivacije. Ljudi koji doživljavaju ovaj sindorm često ne vide nikakvu nadu u pozitivne promene u svojim situacijama. Ako osećate kao da imate preterano odgovornosti, sagorevanje je onaj osećaj da ste potpuno isušeni. I dok smo obično svesni kada smo pod velikim stresom, sagorevanje se ne primećuje uvek.

Stres: karakteriše ga preterano angažovanje, prejake emotivne reakcije, proizvodi hitnost i hiperaktivnost, gubitak energije

Burnout sindrom: karakteriše ga neangažovanost, emocije su otupljene, proizvodi bespomoćnost i beznađe, gubitak motivacije, ideala i nade

Koji su uzroci sagorevanja?

Ovaj sindrom često može poteći od vašeg posla. Ali i svako ko se oseća preopterećenim i potcenjenim je u opasnosti od sagorevanja, počev od vrednog kancelarijskog službenika koji godinama nije bio na odmoru, do iznemogle majke koja ostaje kod kuće i brine o deci, kućnim poslovima i ostarelim roditeljima. Međutim, ovaj sindrom nije uzrokovan samo stresnim poslom ili prevelikim brojem obaveza. I vaš način života i osobine ličnosti mogu mu doprineti.

Uzroci sagorevanja u vezi sa poslom su osećaj da imate malu ili nikakvu kontrolu nad svojim radom, nedostatak priznanja ili nagrade za dobar rad, nejasna ili prezahtevna očekivanja od posla, posao koji je monoton ili bez izazova, rad u haotičnom okruženju ili okruženju visokog pritiska.

Uzroci sagorevanja u načinu života su previše rada, bez dovoljno vremena za druženje i opuštanje, nedostatak bliskih odnosa podrške, preuzimanje previše odgovornosti, bez dovoljno pomoći drugih, nedovoljno spavanja.

Osobine ličnosti koje mogu doprineti sagorevanju su perfekcionističke tendencije, pesimistički pogled na sebe i svet, potreba kontrolisanja svega, nespremnost da se nešto ustupi i drugima, ličnost A tipa, visoka očekivanja.

Kako se nositi sa ovim sindromom?

Bez obzira da li prepoznajete znake upozorenja predstojećeg sagorevanja ili ste već prošli tačku preloma, pokušaj da se provučete kroz to i nastavite kao do sada izazvaće samo dodatnu emocionalnu i fizičku štetu. Sada je vreme da napravite pauzu i promenite pravac, tako što ćete naučiti kako možete da pomognete sebi da prevaziđete sagorevanje i ponovo se osetite zdravo i pozitivno.

Prepoznajte. Pazite na znake upozorenja o sagorevanju.

Obrnite. Poništite štetu traženjem podrške i upravljanjem stresom.

Otpornost. Izgradite svoju otpornost na stres tako što ćete voditi računa o svom fizičkom i emocionalnom zdravlju.

Suočavanje sa sagorevanjem, Savet broj 1: Okrenite se drugim ljudima

Kada ste sagoreli, problemi izgledaju nepremostivi, sve je mračno i teško je skupiti energiju da vas bude briga, a kamoli preduzeti neku akciju da sebi pomognete. Ali imate mnogo više kontrole nad stresom nego što mislite! Postoje pozitivni koraci koje možete preduzeti da biste se izborili sa ogromnim stresom i vratili svoj život u ravnotežu. Jedan od najefikasnijih je da pružite ruku drugima. Socijalni kontakti su prirodni lek protiv stresa, a razgovor licem u lice sa dobrim slušaocem je jedan od najbržih načina da smirite svoj nervni sistem i oslobodite se stresa. Osoba sa kojom razgovarate ne mora biti u stanju da „popravi“ uzročnike vašeg stresa… Dovoljno je da samo bude dobar slušalac, neko ko će vas pažljivo saslušati bez ometanja ili izražavanja osude.

Obratite se najbližima, budite društveniji sa svojim kolegama, ograničite kontakte sa negativnim osobama, povežite se sa ciljem ili grupom u zajednici koja vama lično znači, nađite nove prijatelje. Sve to može pomoći.

Savet broj 2: Preoblikujte način na koji gledate na posao

Bez obzira na to da li imate posao koji vas iscrpljuje ili je monoton i neispunjavajući, najefikasniji način da se borite protiv sagorevanja je da date otkaz i umesto toga pronađete posao koji volite. Naravno, za mnoge od nas je promena posla ili karijere daleko od praktičnog rešenja, zahvalni smo da imamo posao koji plaća račune. Međutim, bez obzira na situaciju, ipak postoje koraci koje može svako preduzeti da poboljša svoje stanje uma.

Pokušajte da pronađete neku vrednost u svom radu, nađite ravnotežu u svom životu – ako mrzite svoj posao, tražite svrhu negde drugde u životu: u porodici, prijateljima, hobiju ili volonterizmu, fokusirajte se na ono što vam donosi radost – nađite prijatelje na poslu, uzmite odmor.

Savet broj 3: Ponovo procenite svoje prioritete

Postavite granice, pauzirajte bar jedan dan od tehnologije, negujte svoju kreativnu stranu, odredite vreme za relaksaciju (joga, meditacija, duboko disanje itd.), osigurajte sebi kvalitetan san.

Savet broj 4: Neka vam vežbanje bude prioritet

Iako je to poslednja stvar koju želite da radite kada ste izgoreli, vežbanje je moćan lek protiv stresa i sagorevanja. To je takođe nešto što možete odmah da uradite da biste poboljšali svoje raspoloženje.

Vežbanje, ritmičke vežbe, hodanje, trčanje, plivanje, borilačke veštine, ples, mogu podići vaše raspoloženje, izoštre fokus i opuste vaš um i telo.

Savet broj 5: Zdravije se hranite

Smanjite šećer i rafinisane ugljene hidrate, smanjite unos hrane koja može negativno uticati na vaše raspoloženje, kao što su kofein, nezdrave masti i hrana sa hemijskim konzervansima ili hormonima, uzimajte Omega 3 masne kiseline, izbegavajte nikotin, alkohol umereno.

 

Brinimo o sebi i brinimo jedni o drugima.

Često je samo toliko potrebno da se čoveku vrati volja za životom.

Sagorevanje (Foto: seedworld.com)