Prema rečima stručnjaka, postoji nekoliko faza u procesu žalosti, tokom kog ožalošćeni pokušava da preradi gubitak voljene osobe. Posle sahrane, spoljašnji svet se obično umiri, a ožalošćenog zapravo tek tada preplave emocije, što mu pomaže da preradi gubitak. To uključuje i česte posete ožalošćenog groblju, donošenje cveća na grob voljene osobe i brigu o pokojnikovom večnom počivalištu. Za porodicu Dijane Snopček iz Bečeja, proces žalosti je u ovoj tački umesto utehe, postao prava noćna mora.

Dijana Snopček je izgubila svog očuha juna prošle godine. Pošto je čovek bio teško bolestan, Dijana je neposredno pre njegove smrti otišla u pogrebnu službu Javnog preduzeća Komunalac u Bečeju i zakupila grobno mesto na centralnom katoličkom groblju na 10 godina, a nadgrobni spomenik je napravljen u oktobru. Tada je u ovom slučaju došlo do neočekivanog obrta.

-Prošlog novembra me je pozvao telefonom direktor Komulaca i rekao mi da je došlo do administrativne greške, to jest da je grobno mesto koje sam kupila već prethodno prodato. Zamolio je da dam saglasnost da se posmrtni ostaci mog očuha prenesu na drugo mesto. Ovaj zahtev me je jako uznemirio i rekla sam da to ne dolazi u obzir. Onda je obećao da će pokušati da nađu drugo rešenje za ovaj problem. Zamolila sam ga da obavesti učesnike u slučaju da ne maltretiraju ovim moju majku, koja je bila u dubokoj žalosti nakon gubitka supruga i u roku od kratkog vremena i majke – priseća se događaja Dijana.

U januaru je na adresu Dijanine majke (čiji podaci nigde nisu bili navedeni) poslato pismo advokata koji je zastupao stranku kojoj je Komunalac prvoj dao grobno mesto u zakup, a u kom je pisalo: pošto Komunalac ne može da ukloni spomenik i urnu bez saglasnosti porodice, treba vratiti ranije zakupljeno grobno mesto. Posle toga, događaje nije više bilo moguće sakriti od Dijanine majke, koja je bila veoma uznemirena onim što se dogodilo.

-U odgovoru našeg advokata napisali smo da imamo pravo da svoje pokojnike sahranimo u ovu grobnicu i apelovali smo na razumevanje druge strane. Prema članu 18 Zakona o sahranama i grobljima, posmrtni ostaci pokojnika se ne smeju premeštati 10 godina od datuma sahrane. Na istom mestu je propisano i to, da niko ne može oštetiti grobni spomenik bez prisustva i odobrenja vlasnika. Zamolili smo drugu stranu da traži od Komunalca nadoknadu ili drugo grobno mesto, ali ona nije prihvatila nijedno ponuđeno rešenje, već je tražila povraćaj grobnog mesta – navodi Dijana detalje.

Iako je Dijana posebno tražila od direktora preduzeća da je obavesti o bilo kakvim promenama u vezi slučaja, ništa od toga se nije dogodilo do 8. septembra. Ujutro tog dana, njena majka, koja je donela sveže ruže na groblje, pozvala je telefonom jecajući, da joj kaže da je na mestu groba samo zaravnjena zemlja. Dijana je odmah pozvala kancelariju Komunalca i odjurila na groblje, gde su joj zaposleni u preduzeću pokazali gde su premešteni nadgrobni spomenik i urna i gurnuli joj u ruke fotokopije nekoliko dokumenata.

-Trebalo je da nam ove papire dostave početkom juna, jer bismo tada saznali da je druga strana pokrenula parnicu za vraćanje grobnog mesta, a mi bismo imali priliku da se žalimo. Ne razumemo kako se dogodilo da nismo dobili ni priliku da odbranimo svoja prava. Zar niko nije osetio potrebu da nas obavesti o presudi ili bar da nam pruži priliku da prisustvujemo premeštanju naše voljene osobe? Tako grubo kršenje zaštite interesa umrlog lica ne bi trebalo činiti ni pod kojim okolnostima – kaže Dijana.

U trenutku dešavanja, direktor pomenutog javnog preduzeća je bio Željko Plavšić, koji je u međuvremenu napustio to preduzeće, a koji je u jednom javnom pismu pokušao da objasni šta se dogodilo. Napisao je da na pogrebnom odeljenju ima puno posla, malo zaposlenih, evidencija je u starim knjigama – greška se jednostavno dogodila. Pregovori su tekli od februara do juna sa tangiranim stranama, koje su bile nepokolebljive: prvi zakupac koji je stekao pravo na grobno mesto je insistirao da se vrati u prvobitno stanje, a druga stranka je želela da zadrži već postojeće stanje. Konačno, sud je odlučio: grobno mesto mora biti vraćeno prvom zakupcu.

Tako se desilo da, dok je grobnica još uvek bila na mestu 7. septembra popodne, sledećeg jutra je već nisu našli tamo. Plavšić to nije ni demantovao: prikrivenom ekshumacijom je želeo da izbegne javni skandal kojim im je Dijana pretila.

Porodica je odlučila da slučaj preda sudu.

-Uverena sam da nije reč o izolovanom slučaju i da ako ne tužimo, ništa se neće promeniti. Želimo da primoramo Komunalac da uvede sistem registracije koji će sprečiti da se ovo ponovi – kaže Dijana.

Jovan Ječanski, v.d. direktora Komunalca, potvrdio nam je: da se ovakve greške više ne bi događale, podaci se prvo moraju dopuniti, a zatim elektronski evidentirati.

Zbog toga će zaposleni u preduzeću u novembru posetiti Novi Sad i Zrenjanin, kako bi se upoznali sa elektronskim sistemom koji tamo funkcioniše.

Roža Feher

Dva puta prodato grobno mesto (Foto: privatna arhiva)