Aleksandar Vučić je dobio poziv u grupu velikih i dokazao da ne zna da se ponaša – ovako se ukratko i jednostavno može sumirati sve ono što je predsednik Republike Srbije izveo 6. oktobra, u četvrtak, u Pragu, na prvom sastanku Evropske političke zajednice.

Sastanku su prisustvovali šefovi svih evropskih država osim Rusije i Belorusije. Sastanak je prethodio samitu lidera Evropske unije, a ova dva faktora su umnogome doprinela još većem interesovanju za događaj nego inače. Pa su svi mogli da vide kako šef srpske države grdi novinare, kako kleveće jednog našeg suseda diplomatski nepoznatim rečnikom.

Ovo je samo po sebi bila užasno mučna, manifestacija koja sekundarno izaziva osećaj sramote. Međutim, činjenica zašto je to uradio je učinila pojavu još mučnijom.

Desilo se naime to, da je u sredu otkriveno: Evropska unija sprema novi, osmi po redu paket sankcija protiv Rusije, koji je sadržao i klauzulu da zapadni Balkan neće biti izuzet od zabrane kupovine ruske sirove nafte koja stiže morskim putem. „Srbija nije uvela sankcije Rusiji, te nije neophodno da profitira od izuzeća. Sve zemlje članice EU su se složile sa ovom tvrdnjom“ – izvestio je Radio Slobodna Evropa pozivajući se na diplomatski izvor.

Da razumemo o čemu je reč: u Evropskoj uniji je već dogovoreno da zemlje članice od 1. novembra neće kupovati sirovu naftu koja stiže morskim putem iz Rusije. One zemlje u koje ruska nafta stiže naftovodom (jedna od njih je i Mađarska), izuzete su od ove zabrane. Srbija međutim, koliko god čudno zvučalo, sirovu naftu dobija preko mora: tankerima stiže do luke na hrvatskom ostrvu Krk, a odatle se naftovodom Janaf transportuje do rafinerija u Srbiji. Prethodni predlozi su još glasili tako, da Srbija neće biti predmet zabrane kupovine ruske sirove nafte, međutim, tokom konsultacija od pre par nedelja, nekoliko država, uključujući i Hrvatsku, sugerisalo je da bi Srbija time stekla ekonomsku prednost, jer morem dobija jeftiniju rusku naftu, dok ostali moraju da je kupuju iz drugih, skupljih izvora. Sve države članice su se složile sa tim, uključujući i Mađarsku.

Vučić je međutim, sasvim neobjašnjivo, kao jedinog „krivca“ što Srbija nije dobila izuzeće, označio Hrvatsku, rekavši da Zagreb to „zahteva“. Stigavši na Evropski skup u Prag, pred desetinama novinara, „edukovao“ je hrvatske novinare u svom kod kuće uobičajenom maniru: „Samo vas molim da ne vičete. Ja ću odgovoriti na ovo pitanje, a onda ću ljubazno odgovoriti na vašu histeriju i nervozu, ne brinite“ – rekao je predsednik Srbije prisutnim hrvatskim novinarima koji su pitali zašto okrivljuje Hrvatsku za odluku Evropske komisije. „Ja nisam rekao da je za sve kriv Zagreb, to ste vi izmislili […] Hrvatska je samo radila svoj posao. Ono što radi već decenijama, tačnije od 1941. godine. Ponavljam: Hrvatska je uradila samo ono što radi od četrdeset i prve godine, ono što je radila proteklih sedamdeset do osamdeset godina. Ne krivim je zbog toga“ – terao je svoje novinarima. Koji verovatno nisu mogli da veruju svojim ušima…

Ali nije samo šef države „brljao“ u vezi svojih suseda. Ana Brnabić, stara-nova premijerka, u Beogradu je govorila o sledećem: „Ovo je otvoreni čin neprijateljstva Hrvatske prema Srbiji“.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, bio je još brutalniji: „Hrvatska politika prema Srbiji je mešavina zlobe i kompleksa. Ovo je ustaška politika“ – rekao je šef ministarstva.

Ovo je bilo samo nekoliko izvađenih rečenica. Nije ni toliko iznenađujuće što je na sve ovo hrvatski premijer Andrej Plenković bio primoran da nas podseti: nekoliko zemalja se protivilo izuzeću Srbije. „Upitajte se, ali pitajte i Evropsku komisiju, zašto nije stala na njihovu stranu“ – poručio je srpskim političarima, da bi dodao: činjenica je da ni on sam nije pozvao na izuzimanje Srbije. „Da je derogacija ostala, Srbija bi dobila jeftiniju rusku sirovu naftu, koja iz hrvatske luke stiže preko Janafa u Srbiju, pa će tamo nafta i benzin biti jeftiniji. I mi ćemo biti korisni idioti u ovom slučaju“ – rekao je Plenković i ponovio i sledeće: „Ne može se jednom zadnjicom sedeti na dve stolice. Sirova nafta može da ide u Srbiju, ali ne ruska“ – rekao je hrvatski premijer, kome se takođe ne dopada ni to što ga srpska štampa predstavlja kao „glavnog ustašu“.

I sve to, dok se u međuvremenu zapravo ništa nije dogodilo što Beograd nije mogao da očekuje mnogo ranije: „Naftna industrija Srbije se za to priprema mesecima, 80 posto sirove nafte dolaziće iz neruskih izvota, a preostalih dvadeset posto iz domaće proizvodnje. Od prvog trenutka smo očekivali da posle 1. novembra nećemo moći da kupujemo rusku naftu, naš posao je bio da se za to pripremimo i to smo i uradili“ – rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Znači, ogroman cirkus, nazivanje susedne države „neprijateljem“, ustašama, tajnoviti komentar šefa države nekoliko dana ranije, da ne zna „hoćemo li uspeti da sačuvamo i levu i desnu obalu Dunava za sebe, a ne za nekog drugog“ – sve je ovo bilo dobro samo za… Za šta zapravo?

Na ovo pitanje nismo dobili odgovor.

Osim ako nije reč o tome da je srpska vlast okrivljavanjem Hrvatske pokušala da skrene pažnju sa toga, da je Srbija u suštini „kažnjena“ (tačnije bi bilo reći „nije nagrađena“) od strane Evropske unije jer nema nameru da svoju spoljnu politiku usklađuje sa zajednicom.

Drugim rečima: sve dok Beograd ne bude spreman da učini nešto po pitanju sankcija Rusiji, ne može očekivati nikakvu nagradu iz Brisela.

Dešava se…

Kada je stigao na Evropski skup u Prag, Aleksandar Vučić je pred desetinama novinara, „edukovao“ hrvatske novinare u svom kod kuće uobičajenom maniru (Foto: AP)