Broj upozorenja o narušavanju slobode štampe među državama članicama Saveta Evrope (SE), porastao je za 41 posto tokom 2021. godine i trebalo bi da bude poziv na buđenje za Evropu, navodi se u njihovom ovogodišnjem izveštaju. Među incidentima je i smrt šestoro novinara, od kojih su troje bili direktno targetirani.

„Na evropskim zidnim mapama slobode medija, trepere crvena svetla“, navodi se u izveštaju, uz konstataciju značajnog porasta slučajeva u 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Prema SE, ova upozorenja, koja pokrivaju sve, od fizičkih napada na medijske radnike do pokretanja uvredljivih sudskih sporova, odražavaju, u nekim slučajevima, odgovore na privremene situacije kao što je pandemija COVID-19, a u drugim ukazuju na „ponavljajuće propuste u takozvanim nesavršenim demokratijama“. Međutim, organizacija za ljudska prava napominje da nisu samo u pitanju brojke same po sebi. Vrsta i ozbiljnost kršenja prava medija bi trebalo da budu poziv na uzbunu za sve kojima je stalo do stanja demokratije u Evropi.

Objavljivanje ovog izveštaja ostaje u senci rata u Ukrajini, koji je doveo do smrti mnogih ukrajinskih i stranih reportera i gušenja nezavisnih medija u Rusiji, što je dovelo do egzodusa mnogih novinara.

Novinari, nevladine organizacije upozoravaju na izveštavanje iz Ukrajine, kako raste broj poginulih

Kako se ruska invazija na Ukrajinu nastavlja, izveštači koji su već na terenu i međunarodne medijske organizacije alarmiraju zbog toga što novinari aktivno traže puteve kojima mogu stići na ratnu teritoriju, u rat koji možda nisu spremni da prate.

„Bezbednost novinara se ozbiljno pogoršava u Evropi“, rekao je za EURACTIV Rikardo Gutijerez, generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ), jedne od organizacija uključenih u izradu pomenutog izveštaja. Dodao je i to, da ako države zaista žele da garantuju slobodu štampe, postoji mnogo konkretnih mera koje treba da se sprovedu.

Osamdeset i dva upozorenja u vezi sa napadima na fizičku bezbednost i integritet novinara zabeležio je prošle godine Savet Evrope, što je porast od 51 posto u odnosu na prethodnu godinu.

2021. godine je takođe došlo do ciljanih ubistava troje novinara u Grčkoj, Holandiji i Turskoj; ubistva Jorgosa Karaivaza i Petera R. de Vriesa, nosila su obeležja aktivnosti organizovanog kriminala, kako piše u izveštaju SE. Takođe dva novinara su ubijena tokom sukoba u Nagorno-Karabahi i još jedan dok je izveštavao o protestima u Gruziji. Ni za jedno od ovih ubistava nije postignuta pravda.

Bezbednost onih koji izveštavaju o protestima ostaje ključna briga, dodaju autori izveštaja, napominjući da je ranjivost novinara koji izveštavaju o ovim događajima povećana „talasom batinanja i lavinom govora mržnje na društvenim mrežama“, a koje posebno teško pogađaju žene novinarke i koje platforme i vlasti sporo rešavaju.

Sveukupno, platforma je zabeležila 110 upozorenja o uznemiravanju i zastrašivanju 2021. godine, a neke od incidenata na mreži su organizovali politički pokreti.

U sve većem broju slučajeva, kako dalje kaže SE, „ovi slučajevi nisu povremeni treptaji, već su rezultat usaglašene i namerne strategije za nametanje ››neliberalnog‹‹ modela, uz potpuno kršenja fundamentalne vladavine prava i principa ljudskih prava“.

U izveštaju se navode i otkrića projekta Pegasus, koji je prošle godine otkrio da je špijunski softver korišćen za targetiranje zvaničnika i novinara, između ostalih. U martu mesecu ove godine, Evropski parlament je pokrenuo komisiju za istragu potencijalne kupovine i primene ove tehnologije od strana vlada zemalja EU.

SE upozorava da su mediji ugroženi i strukturalno. Na modele medija koji su bili dugo praktikovani u Turskoj, Azerbejdžanu i Rusiji, ugledaju se vladari drugih država, uključujući Mađarsku i Poljsku, a nezavisnost, upravljanje i finansiranje javnih medija su takođe ugroženi sve više.

„Pozivamo države članice da implementiraju standarde Saveta Evrope za javne medije na nacionalnom nivou, da se uzdrže od bilo kakvog pritiska, direktnog ili indirektnog, na njihovu nezavisnost i da zaštite novinare od nasilja i uznemiravanja“, rekao je Nikola Frank, šef odeljenja za institucionalne i međunarodne odnose u Evropskoj radiodifuznoj uniji, još jednoj od partnerskih organizacija u izveštaju, za EURACTIV.

Izveštaj takođe pokriva i zloupotrebu SLAPP tužbi (Strateške tužbe protiv učešća javnosti), dugotrajne i skupe parnice koje vode moćni zvaničnici ili poslovni ljudi protiv novinara i aktivista, kako bi ometali njihov rad. Direktiva Komisije protiv SLAPP-a je neophodna početna tačka, ali sama po sebi nedovoljna da se sveobuhvatno pozabavi pitanjem zloupotrebe parnica, rekao je 20. oktobra ključni zakonodavac koji radi na ovom predmetu. Komisija je u septembru objavila neobavezujuću Preporuku o bezbednosti novinara, u kojoj se navode mere koje bi zemlje EU mogle da preduzmu kako bi bolje zaštitile svoje medijske radnike, uključujući pružanje veće fizičke i pravne zaštite i pojačanu psihološku i sajber podršku. Takođe su pozvali zemlje EU da se pozabave bezbednosnim problemima u okruženju, koje je sve neprijateljskije prema medijima.

Gutijerez iz EFJ-a je takođe rekao za EURACTIV i to da implementacija i dalje ne uspeva. „Države ne mogu biti saučesnice u ovoj situaciji ostajući pasivne“, rekao je on.

Prevela i pripremila: Ljudmila Janković Gubik

Narušavanje slobode štampe (Foto: rappler.com)