Skoro osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, fašizam je poslednjih nedelja ponovo ušao u javni diskurs. Jedna strana govori o restauraciji Hortijeve ere i reviziji istorije, dok se druga buni protiv fašizacije Mađara. Balint Pastor govori o „podmuklim, nemilosrdnim napadima opozicije“, a na to se nadovezuju i mediji na mađarskom jeziku, kojima vlada SVM, i ljudima guraju u lice ogoljenu poluistinu, prema kojoj je: namera dela srpske opozicije da spreči podizanje spomenika nevino pobijenim Mađarima u periodu 1944-45.
S druge strane, Pokret slobodnih građana i njihova poslanica Ana Ereg, pokušavaju razumno da komuniciraju i zbog toga se ona našla na udaru SVM-a, čak je raspravljano i o njenom pravu da se izjasni kao Mađarica. Međutim, za sada nijedna stranka nema pravo da se u to meša. Takođe, kao što to obično tada biva, pojavili su se i lešinari. Punih usta je počela da fašizuje i Socijaldemokratska Liga Vojvodine, što je između ostalog karakteristično, licemerno ponašanje, jer su deo opštinske većine u Novom Sadu koja je prihvatila spornu odluku. Dakle, imali bi mnogo toga da pometu i oko svoje sopstvene kuće.
Nažalost, sistematsko zaglupljivanje poslednjih godina je učinilo svoje, mediji podržavaju propagandnu kampanju političara koji ih maze poluistinom, a potrošač vesti je često time zadovoljan. Ni ne trudi se da pogleda malo iza vesti.
Ovo je očigledno odlično sredstvo u rukama političara, jer obe strane dobijaju svoje poluistine, iskrivljene priče po svom ukusu, pa nažalost nije retkostk, da ljudi, grupe i narodi, zbog toga skaču jedni na druge. Videli smo i nastavljamo da gledamo previše toga.
Kap u moru, a možda i uzaludna, sizifovska borba, ali hajde da pokušamo da razjasnimo priču. Ako to već ne čini Balint Pastor, koji na predlog Pokreta slobodnih građana, poslanice Ane Ereg i nekih organizacija koje protestuju, samo ponavlja da Mađare niko ne može fašizovati.
Dakle, postoji inicijativa da se u Novom Sadu podigne spomenik. U pisanom materijalu vezanom za ovo, gde se pominju i imena žrtava, nalazi se i nekoliko takvih imena, za koje se zna da ih je mađarska država gonila i osudila još za vreme Drugog svetskog rata.
Oni koji protestuju, ne žele da spreče podizanje ovog spomenika i obeležavanje sećanja na stradale Mađare tokom odmazde partizana. Njihov zahtev je, da na ovoj listi, među nevinim ljudima, ne bude onih, koji su svojim učešćem u raciji u Novom Sadu, u nekom obliku doprineli u manjoj ili većoj meri kasnijoj krvnoj osveti, pred kraj Drugog svetskog rata.
Naravno, nisu svi Mađari fašisti. Kao što to nisu ni svi vojvođanski Mađari. I niko ne može nazvati Mađare fašistima. Kao što se ni svi Srbi ne mogu nazvati četnicima, nisu ni svi Hrvati ustaše, niti su svi bosanski muslimani islamski fanatici.
S druge strane, ima i takvih Mađara, Srba, Bosanaca, Hrvata i pojedinaca drugih naroda, koji su počinili ili naručili ratne zločine, zločine i masovna ubistva. Mistifikacijom i prikazivanjem Ratka Mladića i drugih ratnih zločinaca srpske nacionalnosti osuđenih u Hagu, kao heroja, od strane srpskih nacionalističkih partija i javnih ličnosti, iza kojih stoje veće ili manje gomile ljudi, e pa, oni su ti koji kolektivizuju pojedinačne ratne zločine i daju alibi, da slično zaslepljeni ljudi i grupe na drugoj strani mogu da stigmatizuju ceo jedan narod za pojedini zločin. Opsada Sarajeva ili masakr u Srebrenici imali su komandanta. Bio je to Ratko Mladić. On i ljudi koji su učestvovali u egzekuciji su krivi za ono što se dogodilo, a ne neki Srbi iz Novog Sada, Subotice ili Kragujevca.
Novosadska racija bila je jedan od mračnih događaja Drugog svetskog rata. Bilo je tu ekscesa, stradalo je mnogo nevinih ljudi. A kako nema govora o tome, da su Mađari bili fašisti čak ni tada, najbolje pokazuje primer Ivana Ivanjija. Vremešni pisac i prevodilac jevrejskog porekla koji je preživeo Holokaust, tako je preživeo hladne novosadske dane, što ga je prihvatila i sakrila jedna katolička mađarska porodica, dok je bio svedok pogubljenja nevinih ljudi.
Dakle, baš tako kao što i zlodela počinjena u južnoslovenskim ratovima devedesetih, tako i racija u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata i događaji 1944-45. godine imaju svoje odgovorne. Pojedinci, a ne nacije. Nisu svi Mađari odgovorni za ono što je uradila šačica zaslepljenih vojnika i oficira. I nema drugog načina da se opravda, da Mađare kao narod, ne tereti kolektivna krivica za ono što se dogodilo, već su baš oni sami osudili odgovorne. A ovo je previše osetljiva tema da bi joj političari na bilo kojoj strani pristupili neodgovorno. Ako se radi o spisku nevinih, ubijenih ljudi, ne bi trebalo na njemu da bude mesta za osobe koje su počinile slične zločine nad drugim ljudima ili narodima.
To bi trebalo da shvate SVM i Balint Pastor. Nema ničeg lošeg u izdvajanju osuđenih lica sa spiska nevinih. Ako bi to uradili, time bi sprečili da se sećanje ne ukalja. Ako je to namera.
A ovo je jedna takva tema koju NE treba koristiti za dnevno-političke bitke, jer ako to učine i na silu ostave na listi upitne osobe, oni sami doprinose fašizaciji Mađara.
Kornel Bajtaji
Sporni spomenik u Novom Sadu (Foto: danas.rs)
