Mi zapravo i ne znamo previše o Kini, osim toga što „brat Si“ dolazi odatle, znamo za Linglong koji zagađuje, za novac za nekoliko giga investicija, za zajam zbog koga smo ko zna šta obećali zauzvrat, za Covid i jeftinu (?) robu u kineskim prodavnicama.

Oni koji su upućeniji znaju nešto i o Komunističkoj partiji Kine, da ona tamo vlada i da je nedavno bio neki kongres, a Si Đinping je ostao njihov lider, ali to i nije toliko čudno, i ovde morate da birate mudro, pa onda ne morate da brinete o tome barem deceniju…

Oni koji su zaista upućeni već znaju i za Ujgure, etničku grupu koje kineska država toliko pokušava da otuđi, da u tu svrhu vodi i kompletne kampove za prevaspitavanje u kojima biranim ogavnim prljavštinama pokušavaju da ubede Ujgure da ne budu Ujguri. Ili jednostavno: da ne budu…

Ponekad se iznenadimo: Hej, još uvek u Kini postoje Covid mere i zatvaranja, pa pobogu, ali stvarno, da li je zaista ceo grad u karantinu?

Ipak, upravo to uznemirava raspoloženje Kineza. Serije slika koje stižu sa katarskog svetskog fubalskog prvenstva, šokirale su stanovnike donjeg Šangaja, na primer zbog toga, što masovnija polovina sveta više ne živi svoj svakodnevni život prema Covid protokolima, što opet može da se ide na masovne događaje i da se putuje, ko želi može da nosi masku, ali to nikako nije obavezno, ali onaj ko je ipak nosi se verovatno obilno znoji ispod nje, jer se u vrelini Katara drugačije i ne može.

Da se uozbiljimo: Kina zapravo nije počela da se buni i demonstrira zbog svetskog prvenstva – ali se buni i demonstrira. Već neko vreme u velikim kineskim gradovima demonstriraju ljudi, kojima je dosta toga da su zbog jedne jedine zaražene osobe nedeljama, mesecima u totalnom karantinu. Neki od pokreta su izbili nakon što je deset živih ljudi izgorelo u požaru u Urumćiju, gde živi ujgurska manjina: Urumći je u potpunom karantinu od avgusta (!!!), štaviše, vlasti često tumače karantin tako, što zaključaju poneka vrata u zgradama, blokiraju izlaze da se ljudi unutra nekako ne bi iskrali napolje. Tako je jedan požar izazvan kratkim spojem postao smrtonosan, jer stanarima nije bilo dozvoljeno da napuste zgradu u plamenu.

Zbog tragedije u Urumćiju, ljudi su organizovali komemoracije u nekoliko drugih velikih kineskih gradova, koje su potom polako prerasle u demonstracije. Neki od njih ne samo da traže ukidanje drakonskih karantinskih pravila, već i direktno kritikuju rukovodstvo stranke. Ima mesta gde se okupilo svega nekoliko stotina ljudi, ali ima i takvih gde ih je više hiljada. Obično mladi ljudi, često studenti univerziteta, zahtevaju da Kina odustane od ograničenja – jer i dalje postoji običaj da se ne samo zaraženi stavljaju u potpuni karantin, već i njihovi kontakti i kontakti kontakata, veliki gradovi u kojima žive milioni testiraju se svakih nekoliko dana, ne mogu da putuju u inostranstvo bez karantina, a zapravo ne mogu često ni u prodavnicu bez odgovarajućeg sertifikata.

Da situacija postaje neizdrživa, videlo se i po tome što je bilo gradova u kojima su ljudi izašli iz karantina žaleći se na nedostatak hrane, pa su počeli da pljačkaju, čemu je policija naravno pokušala da stane na kraj.

I na sve ove nagomilane tenzije je dosuto dobro ulje na vatru kada su Kinezi bili suočeni sa katarskim serijama slika. Kada se ispostavilo da na tribinama sede mase. Bez maske. (Kao rezultat toga, osoblje kineskih prenosa je počelo da filtrira katarski materijal, studiozno uklanjajući snimke na kojima se vidi publika bez maski.) Policija je pokušala da deluje što je moguće jače protiv demonstranata, mnogi su privedeni jer su demonstrirali sa potpuno praznim listom papira – jer bi i sam natpis bio kažnjiv.

E sad, ovo nisu samo obične mere protiv epidemije, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što Komunistička partija Kine redovno veruje da je „nulti Covid pobeda kineskog naroda nad virusom“, a štaviše. u ovu strategiju veruje i „brat Si“. Neki od demonstranata su se upravo iz tog razloga okrenuli protiv vlasti. Ne zbog nekog posebnog ideološkog ubeđenja, već zato što im je dosta trogodišnjeg zatvora.

Pa što se ne vakcinišu? – mogao bi da pita neki Evropljanin koji se zahvaljujući vakcinama otarasio Covida. Pa vakcinišu se, molim lepo, samo se vakcinišu kineskom vakcinom… Dobar broj ljudi starijih od šezdeset godina još nije primio treću vakcinu, a u ovoj starosnoj grupi se kineska vakcina navodno pokazala mnogo manje efikasnom. Dakle, ako bi vlasti pustile ljude na slobodu, postoji velika šansa da bi broj zaraženih zaista naglo skočio, zajedno sa brojem smrtnih slučajeva – u državi u kojoj Covid zvanično ima samo dva smrtna slučaja.

A ovako je svima svega dosta. Osim toga, kontinuirano zatvaranje ne samo da pogoršava osećaj blagostanja, već uzrokuje i finansijske probleme, kako na individualnom, tako i na nacionalnom nivou.

I državno rukovodstvo oseća, da će to biti prilično problematično, pa su odlučili da se ove demonstracije/komemoracije moraju prekinuti veoma brzo, pre nego što narod izmakne kontroli. Tako je u ponedeljak policija izašla na ulice u još većem broju nego ranije, a nadležni su sve koje su mogli dohvatiti stavili iza rešetaka. Tačnije: one u čijem je telefonu bio bilo kakav znak da koristi Telegram ili bilo kakvu drugu aplikaciju pogodnu za šifrovanu komunikaciju.

Policija je takođe maltretirala i novinare i reportere koji su pratili demonstracije; neke su tukli, a neke priveli na izvesno vreme.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCHR) pozvao je kineske vlasti da se: uzdrže od proizvoljnog pritvaranja ljudi koji mirno demonstriraju zbog zdravstvenih ograničenja i veće slobode. Međutim, portparol kineskih spoljnih poslova Džao Liđijam, samo je toliko imao da kaže, da će borba protiv epidemije uspeti „uz vođstvo Komunističke partije i podršku naroda“.

Verovatno ovaj talas protesta neće dovesti do kolapsa kineskog komunizma. Ali svaki pokret, koji na površinu iznese to, da ljudi sumnjaju u jedini pravi put, može samo koristiti jednoj naciji.

Širom sveta.

Protesti u Kini (Foto: bbc.com)